Порекло становништва села Туцање, општина Беране – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село je са обе стране Туцањштице измећу Вељег врха и Бабљаче. Поред реке је уска алувијадна раван, која се у доњем току проширује у Туцањске луке. Лева страна ове речне долине је блажа, а десна стрмија и нсповољнија за насеља. На левој страни је главни део Туцања. У алувијалној равни су две груписане махале (Бабачићи и Шабатићи), а на десној страни испод Бабљаче засеок Баре.
Раван поред реке и благе стране повољне су за земљорадњу и воћарство, док околна брда, обрасла ситногорицом, омогућавају држање стоке.
Воде.
Воде има готово свуда. Главни извори су: Топлик (врело), Студенац, Драторат, Мушмула у Бабљачи и „вода” у Пријеким њивама. Осим тога, и река ce користи за појило и наводњавање усева у равни. На њој су и две редовњачке воденице.
Земље и шуме.
Сви важнији потеси имају засебна имена. У равни око реке су њиве и ливаде: Махала, Блато, Луке, Петешевнца, Мочила, Пајково кућиште. На девој страни су Пријеке њиве, Висаљке, Вотњаци. Јелењаче, Брћани, Дуље, а на десној: Бабљача, Бероташи, Долине. Шуме и испаше су поврх седа Лазине, Летине, Осоје, Росуље, Врањци. Бабљача.
Старине у селу.
Туцање је старо насеље, што сведоче остаци из прошлости. У крају Брћанима једно место носи назив Црквиште, где се виде темељи капеле. Близу Црквишта на брежуљку Дубље је „Грчко гробље”, са ког су повађене надгробне плоче за зидање мехтепа. Близу црквишта један локалитет носи назив Улица, други Вигњиште. Све то сведочи да је у околини старинског гробља и Црквине било гушће насеље. Врх Крша изнад Туцања називају Градац, мада се ту не види остатака утврђења.
Порекло становништва.
Преци данашњег становништва Туцања су досељени овде почетком 18. века. Само cе за најстарије братство:
-Чиловиће (4 к.) не зна сигурно одакле је дошло. Једни кажу да су од „Латина”. Тако се често каже за староседеоце.
-Шаботићи (60 к.), воде порекло од православних Бубања у Бубањама на новој страни Лима. У новије време иселило cе 15 кућа у Македонију.
-Бабачићи (25 к.), кажу да су пореклом из Његуша. Рођаци су им Обрадовићи у Горњим Селима (околина Иванграда) и Зекићи код Рожаја, са којима су се поделили. Дошла je баба са двоје деце која су примила ислам пре 6 појасева (Јуко и Селим). Крај коме се баба најпре населила носи по њој назив Бабљача; ту су остаци старих кућа – Чардачине. Исељених Бабачића има у Тријебинама и Крњој Јели (Сјенички крај).
У туцањском засеоку Баре су:
-Аговићи (10) к.), роћаци Аговића у Врбици и суседном Орахову, одакде су се овамо доседиди.
У Туцањама је и једна кућа:
-Вељића досељених из Бабина (Полица).
ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)