Порекло презимена, село Азане (Беране)

5. мај 2019.

коментара: 1

Порекло становништва села Азане, општина Беране – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на благим падинама Мирај-брда, на коме је превој који насеље везује са Годушом. Од Орахова га одваја Бабљача. Ранија мећа са Вршевом био је поток. За три „крви” морали су да уступе један део земље и на десној страни потока, где је данас насељено 10 кућа из Вршева. Раније су имади своју планину у Бјеласици и Влаху, по којима су напасана стада оваца.

Обе планине су изгубили – Бјеласицу због свађе са Обрадовићима у Горњим селима (убили три Обрадовића и уступили планину за крв), а део у Влаху предади Куртагићима из Рожаја приликом једне привремене сеобе.

Земље и шуме.

Атар седа Азана рашчланио је Вељи поток у неколико мањих крајева и потеса, који носе ове називе: Забрњица, Јоше, Вртача, Ровчина, Врле стране, Виноград, Дубрава, Лакин Крш, Подрвенице, Забсли, Баре, Пијесак, Долина. Шуме и утрине су: Мушница, Мирај брдо, Ужизала, Бабљача, Бероташи, Циглен, Азанско брдо.

Воде.

Изворске воде има готово свуда. Најважнији извори су: „Извор код Цркве”, Врба, Симовача, Лугови, Вигањ и Студенци (један у шуми према Ораховцу, а други на Азанском брду). Од извора потичу мади токови, који сачињавају Вељи поток.

Старине у селу.

Азане је старо насеље. То сведочи пространо гробље у коме се виде типови гробова од средњег века до данас. У средини гробља је црквина „Црква“ димензија 5 x 12 метара, чији су зидови очувани у висини једног метра. Црква је била живописана. У темеље црквине доцније је узидана једна надгробна плоча, дуга 2,10, широка 0,72 и дебела 0,36 м. Натпис на њеној бочној страни, који овде износим нисам могао у целини прочитати. Колико је до сада могао прочитати познат стручњак за старословенско писмо проф. Душан Глумац, натпис гласи: ,,Овде лежи Дабоје под овим каменом ненастрада ни ( остари?) на овом красном свету што је требало”. Натпис, он каже, није каснији од XIV века и садржи покоје глаголско слово, што значи да је исписивач знао и глагољицу.

Y старом гробљу близу црквине очувана је плоча положена по гробу на којој је у рељефу представљен човек са грађевинским алатом. Ово као и топоними Вигњиште, указује да је у Азанама била раније мека ковачка радња. Не зна се кад је црква срушена. Азанци су покушавали да је обнове, али Турци то нису допустили. Ипак се око црквице народ стално окупљао. Поред црквине још постоји врло стари бор. Његово стабло је било оковано кованим клинцима како га Турци не би могли посећи.

Постанак села и историјат.

У Азанама као да није прекидан живот српског православног становништва, јер Срби у овом селу нису били чифчилје. Кажу да су добили ферман на земљу на тај начин шго су уступили стоку турском цару коју су иначе били наменили српској војси на Косову. То предање је везано и за предео Шекулар, са том разликом што се каже да је шекуларски војвода Петар тражио да се ослободи сваке дажбине Азане и Заграђе где су биле удате његове одиве. У сваком случају Азанцн су добили те привилегије за неку услугу. Доцније су бегови Ћоровићи прекупили пола Азана, јер су појединци морали продати земљу, како би на тај начин сигурније живели под окриљем моћних бегова.

Порекло становништва.

Становници Азана су поглавито православни Срби. Најстарија братства су:

-Вукајловићи, који се деле на мање родове:

-Вукајловиће (7 к.),

-Поповиће (20),

-Луковиће (7),

-Петровиће (5) и:

-Радошевиће (3). Сви славе св. Јована, осим две куће Луковића које су примиле ислам пре 130 година. Неки Азанци кажу да је њихов предак дошао из Озринића. Али би се пре за њих могло рећи да су староседеоци, односио давнашњи досељеници из Шекулара. На то упућује својина земље, слава и везе са Шекуларом. Азанци су се исељавали од зулума у разне крајеве. Једанпут су се били сви иселили, сем једног, који се звао Топал. Неки су се поново вратили, али су изгубили планину Влах, коју је Топал продао. Исељених Азанаца има у Шумадији. Њихови исељени рођаци су Кањићи у Суводолу, Милосављевићи у Гњилици (Рашка), у Васиљевћу код Ивањице, у Сјеници и Пећи (Луковићи).

Осим старинаца у Азанама живе још две-три породице новијих досељеника:

-Ивезићи (2 к.), досељени из суседног Вршева 1910. године;

-Станишићи (3 к.), дете довела мајка из Ивања;

-Бошњаци (1 к.), дошли из Босне на агину земљу после 1879. године.

Остали подаци о селу.

Азанци су били угледни и борбени. Из њихове куће је потекао велики број виђених свештеника. Да се одрже, довијали су се на разне начине. Бељака Луковића, који је живео пре 120 година, истичу и суседни муслимани. Кажу да их је он штитио од брђанских чета, а они за узврат чували православне.

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Miloš Balaban

    Zna li se šta više o Ivezićima iz Azana, odakle su došli u Vrševo, jesu li rodjeni sa Ivezajima iz okoline Skadra? Ovi iz Azana se smatraju Srbima i pravoslavni su