Друштво српских родословаца “Порекло” позива све заинтересоване да дођу на представљање шестотомне књиге “Радовићи – порекло, људи и догађаји”, које ће бити одржано у среду, 17. априла 2019, у Библиотеци “Милутин Бојић”, Илије Гарашанина 5, Београд, с почетком у 19.00 часова.
Књига „Радовићи – порекло, људи и догађаји“ плод је истраживачког подухвата Витомира Николина Радовића (1952-), који је грађу за ово дело прикупљао 42 године.
Ово дело је подељено у 6 томова, формата А4, на укупно 5.332 стране. Прва два тома обрађују Радовиће у Црној Гори, наредна два тома обрађују Радовиће у Србији, пети том је посвећен Радовићима у свету, а последњи том осветљава Радовиће исељенике и учеснике у ратовима. Свака књига има детаљан регистар што нарочито олакшава претрагу по местима.
Књига је штампана у тврдом повезу у 100 примерака/комплета.
О књизи ће, поред аутора, говорити публициста Мишо Тодовић и Јовица Кртинић, председник Друштва српских родословаца “Порекло”, чији је Радовић дугогодишњи члан.
Добро дошли!
Књиге можете поручити од аутора Витомира Радовића на следеће бројеве телефона:
Србија: +381 63 724 684 7 (уједно и на Вајбер)
Црна Гора: +382 69 242 201
Књиге можете поручити и преко имејл адресе:
*
Беседа Мише Тодовића
Витомир Радовић: Радовићи. Порекло, људи и догађаји, Порекло, Београд, 2018.
Добро вече часни скупе, добро вече пријатељи књиге!
Поздрављам све Радовиће одакле год да су стигли, а имали су одакле доћи!
Ништа мање од Радовића поздрав свим присутним.
Захваљујем се издавачу, Удружењу Порекло и аутору Витомиру Радовићу што су имали повјерење и омогућили ми да с вама подијелим радост поводом изласка нове књиге за вас, а за Вита Радовића његовог првенца.
Књига Радовићи. Порекло, људи и догађаји је скуп шест књига, у којима је, мање или више, исказана сторија о поријеклу истопрезимењака из 57 земаља свијета! Хеј, мало ли је! Богами неки би се добрано помучили да и наброје толике државе, а не само да их истражују. Многима од нас не би пало ни на памет тако нешто, али зато се Витомир Николин из Кнежеве Ријеке, с периферије прибојске општине, прихватио немогуће мисије. И у том свом науму послије више деценија немирног сна коначно је успио и досањао и немогуће и неоствариво. Тумарао је југословенским земљама, обилазио многа забачена села и градове, ломатао се и табанао по мјесним заједницама и локалним гробљима. Путовао је у разним временским условима, најчешће непознатим крајевима и међу незнаним људима. Проналазио је и изучавао небројено архива и музеја, налазио црквене и манастирске књиге и документа, прелистао по неколико пута матичне књиге рођених, вјенчаних и умрлих, преписивао, фотографисао, а неки пут и сам цртао посљедња пребивалишта својих презимењака. А све с хуманом намјером да преминуле отргне од заборава, а живе споји и упозна.
Он има богату личну библиотеку, која се, превасходно, односи на историјске, етнографске, географске теме и садржаје, али му није сметало, напротив, чест боравак у библиотекама, гдје је стрпљиво истрајавао да нађе или провјери било какав податак о Радовићима. Читао је монографско‒родословне књиге, новине, часописе, старе календаре и шематизме. Кад је осиједио, под старе дане, прихватио се нових технологија и уз помоћ интернета и друштвених мрежа обогатио сазнања и истовремено упознао, можда и хиљаде презимењака широм свијета, што би они старији од мене рекли, а ни у мени нема више свјежине, под капом небеском.
Његови блокови, роковници и свеске могу се мјерити десетинама и сви су вјерни чувари разних спознаја о Радовићима. За многе они изгледају као купусаре, само Вито Николин у сваком тренутку зна гдје се шта налази и за тили час ће вам посвједочити оно што вас интересује. И послије објављивања ове огромне шестотомне монографије они ће остати нијеми свједоци Витовог прегалашта. Ко зна: можда једног дана, кад се стиша ова бура око књига, да се појаве у витринама или на полицама неког, за сада, имагинарног музеја или бар библиотеке који ће бити посвећени Радовићима! Познавајући Вита, ништа ме не би изненадило!
Монографија Радовићи. Порекло, људи и догађаји су егземплар будућим трагаоцима како треба истраживати поријекло своје породице и фамилије.
Вито Николин из Кнежеве Ријеке и Крајчиновића има кнежевски гард и има с чим изаћи пред претке, а још више пред потомке!
Овако нешто, колико ми је познато, нико прије њега није урадио, а Бога ми, протећи ће много воде и још више времена да би се неко усудио да слично понови. Ево, ово је већ велики успјех: бити први или међу првима у нечему.
Аутор је у прикупљање и таложење грађе уложио 43 године живота. У те године уткано је интересовање, сакупљање, обилазак, разговор, фотографисање, понеко тонско и видео снимање, копирање, скенирање, обрада… па тек онда систематизовање грађе и писање. Стрпљиво је слушао и биљежио савјете пријатеља и стручњака (етнолога и историчара, социолога и политиколога, географа и лексичара, писаца сличних књига и монографија)… Члан је Удружења Порекло, које окупља истомишљенике на плану генетских истраживања и проучавања. Неуморно је усисавао мишљења, сугестије и препоруке. Од свакога је понешто научио, усвојио и прикупио. И тако је настало цјеловито и заокружено, по обиму импозантно, а по значају, вриједно публицистичко дјело, не само на овим просторима.
Треба посебно истаћи да је овај својеврстан подухват рад појединца. И да је књига плод истраживања неког научног института било би много. И то треба имати у виду.
Све честитке! И захвалност Витомиру Николином на храбрости да ова сазнања не задржи љубоморно за себе, већ да их стави на увид свеколикој јавности. Сад су Радовићи. Порекло, људи и догађаји на црти добронамјерним читаоцима и свим онима који воле овакву врсту литературе. Они други сами ће се јавити. Закерала ће у шуми доброг дрвећа тражити труле гране. И као што у шуми има пањева и лома, тако и код Вита има пропуста и грешака, а на њему је да то стоички издржи и благонаклоно прихвати примједбе.
Међу првим закералима био сам и сам и те приговоре сам указивао Виту још током припрема. Они су се односили на неке суштинске, али и на техничке омашке и не бих овај скуп превише замарао с тим. Ипак, због мирне савјести, морам рећи да је комплетна књига морала имати искусног уредника, који би квалификовано и зналачки отклонио уочене пропусте и посебно утицао да се обимна грађа боље систематизује.
Међутим, код свршене ствари, много је важније да Радовићи. Порекло, људи и догађаји започну да живе своју егзистенцију и стварају услове за опстанак у кућама и у библиотекама, међу људима, у разговорима и тумачењима стручњака. Вјерујем у читаност и да ће ова књига имати своју публику, а да ће стрпљиви аутор морати љубазно и учтиво да одговара на сва постављена питања у годинама које су пред нама. И да својим саговорницима отвара очи пред њиховом прошлошћу.
Радовићи. Порекло, људи и догађаји су публицистичко дјело са свим атрибутима неопходним добром научном раду. У цунамију докторских дисертација које посљедњих деценија загађују научни простор и изазивају скептицизам и неповјерење научне и ине јавности, публициста Вито Радовић може дигнута чела корачати. Он равноправно може стати у ред оних који ће бити уважавани и радо цитирани аутор.
Књига је писана читљивим стилом, прилагођена свим узрастима и степенима образовања. Није оптерећена претјераним академизмом, који би од себе отјерао потенцијалне кориснике. Штампана је на ћирилици, што је за похвалу, али права је штета што нема и паралелно латинично издање, због бројних Радовића развијаних широм свијета, којима ћирилица није матерње писмо.
Педантном, аналитичном и прецизном Виту Радовићу није било тешко да сабере и напише како је шестотомна монографија настала уз коришћење 334 архивска извора, а 1401 врело је из књига и друге литературе. Вито је имао 150 информатора, 116 интернет адреса, али и 1215 извода из новина, часописа и других публикованих дјела, о чему свједочи 11215 фуснота, често пута и сами извори као објашњење.
Аутор се потрудио да читаоцима скрати листање разних рјечника, енциклопедија и приручника, па је на 16 страница објавио мање познате ријечи и изразе.
Оно што посебно треба истаћи је труд да на 341 страницу (које саме по себи могу да буду засебна књига), објави индекс имена и регистар свега што је окосница овога рада. Аутор нас обавјештава да је за настанак обимног дјела употријебљено 1 907 150 написаних ријечи и да је све то стало на 5332 странице укоричене у шест књига! Мало ли је?
И на крају, а требало је нешто раније. Радовићи припадају најужем броју најраспрострањенијих породица на јужнословенским просторима, у Југославији засигурно. У њиховим редовима су истакнути академици, професори уважених универзитета широм свијета, прослављени спортисти, књижевници, инжињери, истраживачи, љубитељи планинских висова, али и врхунсске занатлије и мајстори, вриједни сточари и земљорадници.
Забиљежени су у раном средњем вијеку (14. вијек) и од тада може се пратити континуитет, што ће пажљиви читалац утврдити исчитавањем књига.
Презиме Радовић (укључујући: Radovich, Radovic, Radovici, Radovics, Radowicz, Radovick, Radowich, Radovicu, Radowiec) присутно је у 57 држава свијета! Има их у различитим вјероисповијестима и припадници су бројних националних скупина. Доминирају хришћани (православни и католици), али има и мухамеданаца (поисламљених православних хришћана). Виту није било тешко да евидентира које славе обиљежавају Радовићи широм свијета. Истражио је и утврдио 35 различитих светаца и светих дана који се обиљежавају као славе. Најчешће су: Ђурђевдан у 100 случајева, Никољдан 87, Аранђеловдан 86, Јовањдан 58, Лучиндан 26 итд. Он чак конкретизује, па пише да у Србији и Црној Гори Радовићи славе по 23 свеца, у Хрватској седам, у Босни 11, Херцеговини четири, у Македонији и Аустралији по два, у Румунији и далеком Перуу по једног свеца…
Да ова књига буде заокружена и сагледана са свих страна, Вито Радовић се потрудио и у свој рад уврстио истраживања, која се базирају на најновијим научним сазнањима, а односе се на ДНК прапоријекло. У оквиру акције коју већ неколико година спроводи Удружење Порекло, тестирана су 34 Радовића, од Космета до Кордуна. Обухваћени су Херцеговина, Стари Влах, Шумадија, Топлица, Расина, Рашка, Мачва и Бара Радовића у Колашину црногорском. Први резултати већ су познати и Вито их објављује, а у временима која су пред нама за очекивати је и прецизне податке и закључке, али о томе опширније у првом тому монографије и вјероватно у представљању другог вечерашњег саговорника, господина Јовице Кртинића.
С поносом се придружујем армији Радовића. Моја баба с мајчине стране је од Радовића из Заврши из фочанског краја, који су поријеклом из дробњачког краја.
И на крају, да се не заборави и да не огријешимо душу: да би се ово обимно и драгоцјено дјело, појавило вечерас пред нама, заслужни су чланови Витове најближе породице, који су имали велико разумијевање и омогућили му да његов младалачки сан угледа свјетлост дана и постане стварност. У томе је предњачила супруга Стака, чему смо захвални и ми као читаоци монографије Радовићи. Порекло, људи и догађаји.
Мени је преостало само да овој књизи зажелим читаност и уважавање стручне и друге јавности, а аутору добро здравље и да ускоро, за коју годину, из његових руку изађе и књига о Поблаћу, родном мјесту његовог крила Радовића.
Ја издуших што сам имао, па ако је било грешака, праштајте, а ако није ви књиге у руке и сами провјеравајте што је то Вито овдје сакупио и објавио.
Живјели и на многаја љета!
У престоном Београду, априла 17, 2019.
Коментари (0)