Порекло презимена села Орешковица (Петровац на Млави)

13. април 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Орешковица, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Орешковица се налази у једној удољини и на брдској коси, што се од Главчине пружа ка Дунаву.

Воде.

Кроза село пролазе два већа и више мањих поточића, који имају воде само до лета и за време киша, а немају нарочитих имена. Село је, дакле, у долини једног већег потока, притоке потока Трске – изворног крака речице Чокордина, која се код Великог Села у Млаву улива, а чији и други изворни крак Коњушица, такође извире у атару овога села. Оивичено брдима Косицом, Парлозима, Селиштем и Трскиним Врдом, село има изглед једне амфитеатралне долине.

У селу има прилично извора, као: чесма код цркве. Јованов Кладенац, Бећарова Чесма, Ђуркин Кладенац, Јевремов Кладенац и још неколико безимених, који пресушују.

Осим тога има приличан број ћермова и бунара, који подмирују потребу становништва. Воду са потока не пију. Сви поточићи, што кроза село пролазе, јесу мање, више бујни, али кућама не досађују, јер су куће махом на странама брдским.

Земље и шуме.

Село има доста земље за рад, која је око села, на местима: Косица, Бучина, Селиште, Кошарња, Горња и Доња Коњушица, Дрманска Страна, Врањачко Брдо, Ћатина Коса, Врањак, Трска и Трскино Брдо, Лука, Прокоп, Чибуковица, Липа, Вукове Орнице, Збеговиште и Шарлин–Бара. Најдаља је Доња Коњушица и Чибуковица, читава 2 сата хода од села.

На овим местима су њиве, ливаде, испаше и шуме и то је све приватна својина. Општинске земље има до 100 ха на местима: Чибуковици и Врањку и испаше у Недову Потоку 6 ланаца. Земља без шуме даје се под аренду. Шума је од листопадног дрвећа.

Тип села.

Орешковица је растурено село, куће су по странама брдским око поточића и по самим брдима, тако, да треба скоро сахат хода док се кроза село прође. Село је подељено на мале, које носе назив према породици, што у њој живи. Породице су махом груписане и славе исту славу, али су са мало домова.

Мале су у селу: Стојнићска, Косићска, Цокањска, Милојчанска, Гвоздењачка, Јанићска, Милојевска, Бећарска, Милутинчева, Сарићска, Мићовска, Микина, Грујовска, Миздрачка, Милованчева, Матићска, Јокићска и Влашка. Између мала нема великих размака; једино Мићовска мало је од осталих одвојена једном повећом јаругом и друмом.

Куће су без реда растурене, али се ипак кроза село опажа један главни сокак, то је друм, што води у Породнн и Витежево. Најмање је одстојање између кућа у Матићској и Стојнићској Мали, па и онде није мање од 50 м. У осталим малама размак овај износи и по 100 м. и више.

Школа, црква. једна механа и четири ковачнице находе се у средини села.

У новије време, пре 8—10 година, одселило се једно 15 кућа из Влашке Мале, те стално живе на имању ван села.

И ово се село због даљине имања почело расељавати.

Између становника појединих мала нема разлике ни у ношњи, ни у језику — сем Влашке Мале, која се од осталих одликује и ношњом и говором.

У Орешковици су задруге у опадању. И оно мало, што их још има, веома су мале; највећа броји 22 душе, као Милића Радисављевића.

Сеоска је заветина Мали Спасов–дан, а преславе су: Младенци, Бели Четвртак, Вели Петак, Блага Марија и Марковдан.

Приче о имену села.

Стари људи веле да је село добило име Орешковица по томе, што је овде било много ораха.

Оснивање села и порекло становништва.

У повељи, коју је Кнез Лазар дао манастиру Горњаку, помиње се село Ореховица. Ако је ово име данашње Орешковице, онда је старост села велика. Међутим, у извештају Максима Радковића помиње се село Орешковица, које је припадало поречкој парохији и ово је било под Банатом.

Орешковица је имала 22 „хљебов“. „Људи сут Власи под коморским владјенијем“ – даље прича поменути егзарх. A о постанку Орешковице причају стари људи да није била на данашњем месту, већ на брду ближе друму, које се место зове сада  Селиште. Ту је било 6—7 кућа, и то од породица: Стојнића, Ћосића, Матића, Миздрака, Сарића, Недовића и Гвоздењака, чија се старина не зна. Само се за Гвоздењаке зна да су дошли из Баточине. Знају само да су њихови чукундедови седели задуго на месту Селишту. Кад је настало доба да спахије из Србије оду, а то је пре устанка, ови спахију, који се за њих бринуо награбио им земље више него и један други у околини, босог усред зиме изведу ван села да га убију. Спахија их је молио да га не муче, кад је он за њих толико земље од других спахија отео, али како они то нису слушали, он их прокуне, да увек буду сироти, и отуда, се вели, не може ово село никад да постане богато и ако има после Рановца скоро највећи атар у срезу. Због тога што су убили спахију, морали су бежати с овога места. И они се повукоше с брда y потоке и сваки заузе по један поток, али су ипак, знали један за другог. Овде су живели неко време, али у почетку другог устанка морали су бежати и c овога места у Збеговиште више села. Тек када је устанак свршен, вратили су се они на данашње место и тада једва да је било 12 кућа. Живко Миленковић, старац од 96 година, прича како је он, као дечак од 7-8 година, ишао и звао цело село на славу код свога оца, а тако исто да су и они ишли код других на славу увек цело село.

О старости села може се са поузданошћу извести, према једној причи, коју ми исти старац исприча, како су њихови чукундедови дошли од некуд пре 50-60 године, од оног времена кад је ратовао Турчин са „Швабом“ и кад је Турчин био ухватио швапског цара, па га овај преварио, да он није цар већ царев брат и тако га Турчин пустио. Према томе излази да село има свој почетак у почетку XVIII столећа. Али, главна маса досељена је по свршеном устанку, јер се за већину зна да су им дедови дошли на ово место. Најновији су досељеници у Влашкој Мали, који су овде дошли пре 20-25 година.

У селу су ове породице:

-Стојнићи (18) y Стојнићској Мали, славе Св. Врачеве.

-Гвоздењаци (16) y Гвоздењачкој Мали, досељени из Баточине у Шумадији. Славе Св. Лазара.

-Ћосићи (14) y Ћосићкој Мали, славе Св. Николу.

-Матићи (18) у Матићској Мали, славе Св. Илију.

-Миздраци (10) y Миздрачкој Мали, славе Св. Аранђела.

-Сарићи (8) y Сарићској Мали, славе Св. Мрату.

-Недовићи (l) у Недо–потоку, славе Св. Николу. Ова је породица већ изумрла.

-Јокићи (7) у Јокићској Мали, Мићовићи (4) y Мићовској Мали, Шуловићи (4) у Шуловћској Мали. Први и последњи досељени су из Црне Реке, а други из Вошановца. Рођаци, славе Ђурђевдан.

-Милутиновићи (2) у Јанићској Мали, из Црне Реке. Славе Ђурђиц.

-Грујовићи (6) у Грујовића Мали. из Црне Реке. Славе Св. Николу.

-Миленковићи (8) у Мишовској Мали, дошли од Сјенице. Славе Св. Василија.

-Милованчеви (3) у Милованчевској Мали, доселили се из Ресаве. Славе Св. Аранђела.

-Калађури (3) у Мићовској Мали, дошли из Кушиљева у Морави. Славе Св. Николу.

-Стојадиновићи (3) у Грујовића Мали, досељеници из Црне Реке. Славе Михољдан.

-Карабаши (8) у Карабашкој Мали, из ужичког округа. Славе Св. Мрату. Зову их и Ере и Катранџије, а право им је презиме Бабићи.

-Анџићи (4) y Карабашкој Мали, досељеници из Луковице у Ресави. Славе Св. Аранђела.

-Јанџићи у Јанџићској Мали, дошли из ужичког округа. Славе Св. Димитрија.

-Бећарчићи (4) y средини села, из Крајине. Славе Св. Алимпија.

-Милојчани (8) у Милојчанској Мали, досељеници из Црне Реке. Славе Ђурђиц.

-Цокањи (7) у Цокањској Мали, из Крајине. Славе Св. Николу.

-Јанковићи (8) до Милојчана, досељеници из Стамнице. Славе Св. Алимпија.

-Влачићи (4) до Милојчана, из Чубре у Крајини. Славе Св. Алимпија.

-Петровићи (3) до Милојчана, досељеници из Вошановца. Славе Св. Димитрија.

Милојевци (3) до Јанџића, досељеници из Црне Реке. Славе Св. Николу.

-Виновчићи (3) до Милојчана, дошли из Старе Србије. Славе Св. Николу.

-Ђокићи (2) до Милојчана, досељеници из Крајине. Славе Св. Николу.

-Вељковићи (2) до Милојчава, досељеници из Гроцке. Славе Св. Николу.

-Тенџићи (4) у Ћосићској Мали, дошли из Ресаве. Славе Св. Јована.

-Илијићи (2), славе Св. Јована; Бачићи (5),·славе Св. Аранђела, Јанковићи (2), славе Ђурђиц; Адамовићи (2), славе Св. Николу; Илијићи (5), славе Ђурђиц; Јанковићи (2), славе Св. Николу; Павловићи (1), славе Св. Николу; Пајкићи (3), славе Велику Госпођу. Сви су ови у Влашкој Мали. Доселили су се из Ждрела пре 20 година и то у току од 3—4 године.

-Петровићи (1) у Влашкој Мали, досељени из Стамнице. Славе Петковицу.

-Пауновићи у Влашкој Мали, дошли из Стамнице заједно са Петровићима. Славе Св. Алимпија.

-Миладиновићи (1) y Влашкој Мали, досељени из Бугарске. Славе Св. Аранђела.

-Миркоњи (2) у Влашкој Мали, дошли из Крајине. Славе Ђурђевдан.

-Дошљаци (2) у Влашкој Мали, из Ресаве. Славе Св. Аранђела.

-Тућци (1) у Сарићској Мали, досељени из Крепољина у Хомољу. Славе Св. Мрату.

-Андрејићи (1) у Влашкој Мали, дошли из Кушиљева у Морави. Славе Св. Андрију.

-Гешови (1) y Јанџићској Мали, досељеници из Мораве. Славе Св. Луку.

-Зеленковићи (1) у Милојчанској Мали. дошли из Вошановца. Славе Св. Аранђела.

-Пајовићи (2) до Мићовске Мале, доселили се из Вошановца. Славе Св. Луку.

-Миљковићи (1) до Влашке Мале, дошли из Ђуринца у Ресави. Славе Св. Аранђела.

-Соколовићи (1) y средини села, из Бугарске. Славе Св. Аранђела.

-Миљковци (1) у Влашкој Мали, из Бистрице. Славе Ђурђиц.

Као што се види, село је расло много више досељавањем него прираштајем. Већи број породица дошле cy после другог устанка и у новије доба, и то ради куповине земље, које у Орешковици има доста. Отуда долази и ова растуреност села и многобројност породица.

Старине, седишта, гробља и др.

У атару има једно селиште и једно збеговиште. И у једном и у другом находе се чапари од посуђа. На месту Липе налазе се трагови неке чаршије, то су тугле, чапари од лонаца, парице сребрне и бакарне. Од старог пута има трагова код Јасенове Баре, правац с/и.–ј/з.

На месту Лештару испоц Селишта налази се старо гробље. Има и каменова. Сељаци не знају чије је ово гробље, нити има каква прича о томе. Село има два гробља. Једно је на Дрманском Брду, а друго код Трскине притоке.

Занимање становништва.

Мештани се занимају земљорадњом и сточарством, а неки су по мало дунђери и абаџије.

Имају и четири куће циганске, које су у средини села. Цигани-Роми су ковачи, а говоре цигански и српски. Недељом и празником свирају.

ИЗВОР: Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.