Порекло становништва села Панково, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи “Млава, Хомоље, Звижд” (Насеља – Порекло Становништва – едиција Корени). Приредио сарадник Порекла Златан Стевић.
Панково
Положај села.
Панково се налази на брдској коси, око једне јаруге, којом за време киша тече истоимени поток.
Тип села.
Панково је збијено село. Куће његове поређане су око сувог Панковачког потока и по странама Љубановца и Дубраве. Оне су приближно у целом селу на подједнаком одстојању од 30-60м. Око кућа обично има авлија, у којој је кућа ближе сокаку.
Кроз село пролази пут од Пожаревца у Петровац, који је уједно и главни сокак у селу. Од њега се одвајају споредни сокачићи, што пресецају село десно и лево.
Приче о имену села.
О имену села нема никаквих прича. Веле да је село добило име по Панковачком Потоку.
Оснивање села.
Панково није увек било овом месту. Од прилике пре 130-150 година било је само 5-6 кућа на месту Селишту. Ту су била и два брата: Станоје и Ђорђе. Како су туда, поред Селишта често пролазили Турци, они побегну, али не хтедоше више да живе заједно. Ђорђе оде у Забрђе и тамо се насели, а Стојан дође овамо код кладенца у шуму. Ту је остао он неко време с оно 2-3 куће што беху с њим побегле, али нису могли да живе сами.
У то време у Раденцу живело је неких 30 кућа Влаха и ово се село звало Алије. Овај Стојан и они други договоре се са Поповчанима, који су тада били у Селишту њихову, а било их је 7 кућа, па нападну Влахе, растерају их, њихова имања приграбе и ту се у Раденцу код Тиркиљева Кладенца настане. Али доцније ипак напусте ово место и населе се око Панковачког Потока, а неки побегну у Брежане. Од тада се Панковчани више нису кретали.
У селу су ове породице:
– Станојевићи (38 кућа) на средини села, дошао им чукундеда са Косова – славе Св. Аранђела.
– Симићи (11) у Доњој Мали, од некуд из Поречке Реке – славе Ђурђиц.
– Мирчићи (7) у Доњој Мали, из Малог Лаола, а старином из Неготинске Крајине – славе Св. Алимпија.
– Мартићи (17),славе Митров-дан; Белчевићи (12), славе Св. Николу – у Горњој Мали. Старином су из Црне Реке, одакле су прешли у Мораву, из Мораве у Пољану, а отуд овамо. Зови их Власима.
– Станковићи (6), славе Св. Николу; Дулкани (7), славе Петковицу. У Горњој су Мали. Старином су из Неготинске Крајине, одакле су отишли у Брестовац у Црној Реци, а отуд овамо. Зову их Власима.
– Костићи (2) у Горњој Мали, из Црне Реке – славе Верижице.
Ова, а и све ниже породице јесу досељеници из 19. века.
– Илинчићи (7) у Доњој Мали, из Великог Лаола – славе Св. Николу.
– Карићи (4) у Горњој Мали. Старином су из Сараораца, одакле су прешли у Лозовак, а отуда у Брестовац у Црној Реци, а одатле овде. Славе Петковицу.
– Шутилови – Јовићи (6) у Горњој Мали из Брестовца у Црној Реци – славе Ђурђиц.
– Крајинци (2) у средини села, из Рготине у Црној Реци – славе Ђурђиц.
– Гујнићи (1)у средини села, из Брестовца у Црној Реци – славе Св. Аранђела.
ИЗВОР: Према књизи “Млава, Хомоље, Звижд” (Насеља – Порекло Становништва – едиција Корени). Приредио сарадник Порекла Златан Стевић
Коментари (0)