Порекло презимена, село Радеша (Гора)

5. март 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Радеша, општина Гора – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи у долини Радешке Реке тамо где у њу утиче Логовачи Поток.

Тип села.

Подељено је у три дела: Горњу Махалу, Доњу Махалу и Петерце. Горња Махала или Горњи Радеш лежи на једном стеновитом рту између Радешке Реке и Логовачног Потока. Петерце је преко овог потока, а Доња Махала на странама Радешке Реке и Потока. Све три махале разлитих су положаја, а удаљене су једна Од друге 200–300 м.

Историјат.

Радеша је старо село; помиње се у хрисовуљи Св. Архангела Гаврила и Михаила. Из неких назива који су очувани до данас, као Куриловац, Штедим. Гарчица, Веља Река, види се да је средњовековна Радеша захватала знатно пространији атар према северозападу. Видели смо да се поред Радеша у Средњем веку помиње и његово насеље Радешиц. Судећи по положају, то ће бити данашњи Доњи Радеш.

Воде.

Положена на ртастом каменитом узвишењу, Горња Махала (која је и највећа) нема изворске воде. Радешани су са даљине из Логаја каналом довели воду. Ако нестане воде у водоводу, доносе је са реке и извора Локва, који је удаљен од села 1 км. У Доњој Махали до саме реке постоји јак извор – чесма, чија је вода врло хладна.

Старине у селу.

Остатак из старих времена је црквина у Заграјцу. Кажу да је она била манастир. Судећи по остацима око ње, то је вероватно. У Доњој Махали било је старо гробље, где је сада гувно. Још једно гробље било је више махале Петерце, па је преорано.

Земље и шуме.

Топографски називи појединих крајева потичу из времена док су преци данашњих Радешана били православне вере: Станков Студенац (доња Шума), Марина Млака (под Доњом Махалом), Драгоношки Камен, Босин Камен, Бојчин Поток, Рајчина Кошаре (ливаде), Сбчево гувно (између Шаиновца и Радеша), Богданица (утрина), Велики и Мали Попов Камен, Јарак (утрина), Боровац, Равењ, Равниште, Беф Камен (Бео Камен), Бело Кућшште. Планине су одмах изнад села и простиру се све до шарских врхова: Више Ливађе, Средњица, Орлов Камен, Богданица и Шиљегарник.

Порекло становништва.

Данашњи становници су већином Срби староседеоци, који су примили ислам пре 170 година.

Стариначкм родови су:

-Ђурашковци, 22 к.,

-Милковци, 18 к.,

-Томевци, 10 к.,

-Мешковци, 10 к

Досељеници су:

-Чифчићи, 20 к., су досељени из села Шата (Арбанија); њихова кабила у Горњој Махали давала је хоџе.

-Оџинци, у махали Петерце, 8 к. Њихов предак је досељен као хоџа из Злог Потока пре 100 година, а дошао је из Мата. Неки кажу за њих да су пореклом из Баћке у Гори.

ИЗВОР: Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.