Порекло презимена, село Крајнидел (Косовска Каменица)

15. фебруар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Крајнидел (по књизи Крајин Дел), општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.

Положај села.

Село је на брдима око развођа између крајниделских потока с једне и Рогачичког Потока и Карачевске Реке с друге стране.

Воде.

Воду за пиће добија из кладенаца.

Земље и шуме.

Топографски називи за њиве и шуму : Лепо Дрво, Сурлоц, „Барнште, Балаван, Селиште, Бучило, Гроша.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у пет махала чији су називи по родовима који у њима живе. Куће у махалама нису груписане, већ растурене у групице од 2—3 куће. Удаљења између појединих група су од 5 -15 минута хода.

Старине у селу.

На месту Селиште је постојало неко старије насеље али се о њему не зна ништа. Арбанаси су при досељавању затекли српско становништво које се потом раселило. Место где је било гробље тог српског становништва зове се „Ворат–е–Шкијеве“ (Српско Гробље). Од првог досељења у село се доселио још један род, па је потом село расло само прираштајем.

Родови:

-Смаљовић (17 к.);

-Синановић (11 к.);

-Шабановић (20 к.) и:

-Ћеајовић (7 к.), сви ад фиса Сопа, братства Колесјана. Досељени су пре 140 година из Биција у Љуми. Прво су се населили у Ранилугу (Изморник), потом убрзо прешли у криворечко село Одановце, али су били “ајдуци“, потраже планину и населе се у Крајин–Делу. При досељењу су, кажу, били само једна кућа. Доцније су неки од њих отишли чак у Љуму да „узму крв“ и том су приликом довели своје братственике у Седларе.

-Лековић (13 к.), од фиса Сопа: одељени и пресељени од арбанашких родова из Горње Шипашнице после првих.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.