Порекло презимена, насеље Сретеново (Дојран, Македонија)

11. фебруар 2019.

коментара: 0

Сретеново је насеље у Македонији, на јужној обали Дојранског језера. У непосредној близини је граница са Грчком. Припада општини Дојран.

Село су основали српски колонисти 1928. године, код Старог Дојрана, разрушеног у Првом светском рату. Раније становништво су чинили Турци, који су иселили. Нови Дојран је подигнут мало северније од Старог Дојрана, а Сретеново је настало на месту старог турског гробља у јужном делу Старог Дојрана. Насеље је названо Сретеново, по Сретену Вукосављевићу, стручњаку за питања насељавања у то доба.

Колонисти из Сретенова су пре тога (1921-1928) били насељени у месту Врела на Косову, под планином Голеш, али нису били задовољни средином, тако да су премештени на нову локацију. Ти људи (26 породица) су већином били Срби из села Врбник код Книна и Украјинци (Русини) из Прњавора у Босни (старином из Галиције). Такође је била једна хрватска и једна словеначка породица. Данас велику већину становништва чине Македонци.

 

Попис насељеника  1928. године и њихово порекло

 

Вујанић Лазе Никола –  славе Ђурђиц и Ђурђевдан, Врбник код Книна

Ђаковић Филипа Јован – славе Никољдан, Врбник код Книна

Ђаковић Марија, удова пок. Павла – славе Никољдан, Врбник код Книна

Ђуричић Исакрија Милош – непозната слава и порекло

Ћук Симе Тодор – славе Никољдан, Грачац у Лици

Мастела Тодора Митар – славе Ђурђевдан, Врбник код Книна

Петојевић Илије Сава – славе Никољдан, Врбник код Книна

Петојевић Јелена, удова пок. Кузмана – славе Никољдан, Врбник код Книна

Рогулић Милана Вељко – непозната слава, Карловчић у Срему

Ступар Петра Никола – славе Лазареву Суботу, Босански Петровац

Чолаковић Симе Васа – славе Никољдан, Врбник код Книна

Шкарић Николе Лаза – славе Никољдан, Врбник код Книна

Шурдоња Петра Никола – славе Никољдан, Врбник код Книна

Стојановић Милан – непозната слава, Ковин у Банату

Циндрић Ђуре Иван – Хрвати из Лике

Клајн/Хлај Иве Иван – Словенци

Цар Матеја Мато – Словенци или Хрвати

Каушан/Коужан Димитрија Јован  – Украјинци из Прњавора, а раније из Галиције

Кошељни Тидора Михајло  – Украјинци из Прњавора, а раније из Галиције

Липински Вицка Михајло  – Украјинци из Прњавора, а раније из Галиције

Михајлук Ивана Тодора – Украјинци из Прњавора, а раније из Галиције

Нахирни Ћирила Игњат – Украјинци из Прњавора, а раније Чорткова у Галицији

Нахирна Јустина, удова пок. Кузмана – Украјинци из Прњавора, а раније Чорткова у Галицији

Режак Николе Василије  – Украјинци из Прњавора, а раније Чорткова у Галицији

Пакушевски Адама Митар – Украјинци из Прњавора, а раније из Галиције

Кшачак/Чачак Јакуба Тодор – Украјинци из Прњавора, а раније Чорткова у Галицији

 

Презимена Циндрић, Цар и Ђуричић нису евидентирана 1957. године, а сва остала јесу. Данас сасвим сигурно у Сретенову  постоје презимена Вујанић, Мастела, Петојевић, Ступар, Шкарић, Шурдоња, Кошељни, Нахирни, Режак и Кшачак.

На попису 2002. године, евидентирано је 315 становника у Сретенову.Македонаца је било 205 (58%), Срба 69 (22%), Рома 36 (11%), Турака 11(3%), Влаха 2 и осталих 13.

 

Извори:

  • Вардарски зборник 11, Насељеници у Дојранском срезу између два светска рата, 2016.
  • Б. Русић: “Насељеничко село Сретеново крај Дојранског језера”, Гласник Етнографског института САНУ, књига VIII, Београд, 1959.

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.