Порекло становништва села Даждинце, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је по брдима, косама и долинама поточића између Ђуришевског и Даждиначког Патона.
Воде.
Воду за пиће добија из чесама и кладенаца.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Огњилу, Рог, Ара Баракут (Баракова Њива), Ливада Ивкут (Ивкова Ливада); за шуме: Мулинни Фератит (Фератова Воденица), Мулини Ајетит (Ајетова Водеиица), Зидол (искварено Зли До), Мулини Алитит (Алитова Воденица), Лејфиште (Лешњиковац).
Тип села.
Село је разбијеног типа. Дели се у три махале. До 1878. године село се састојало само од садашње махале Даждинце. Махала Грбавц на северу и Махала Рамнобањ на југу постале су 1878. године од досељених мухаџира из Јабланице. Удаљења између махала су око 15 минута хода. Куће у махалама нису груписане.
Постанак села.
При досељавању пре 140 година у овом су селу Арбанаси затекли 5-6 српских кућа, за које кажу да су се иселиле у северну Србију. Међутим и у Кривој Реци српски родови Мечкарци у Каменици и Тутићи у Фирићеју знају своју старину у Даждинцу, одакле су се иселили пре 120 година. На месту Лејфиште један се крај сад зове „Ворат Шкијеве” (Српско Гробље).
Порекло становништва.
Родови:
-Исљамовит (8 к.), Од фиса Кастрата; пресељени из Огошта пре 140 година. Даља старина им је као код њихових рођака Арбанаса од фиса Кастрата у Огошту.
-Грбавц (13 к.), од фиса Краснића; досељени из Грбанца (Јабланица) 1878 г. као мухаџири.
-Рамнобањ (12 к.), од фиса Бериша; досељени такође исте године као мухаџири из Равне Бање (Јабланица).
ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)