Порекло становништва, село Мочаре (Косовска Каменица)

7. јануар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Мочаре, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на Фирићејском Потоку, а пружа се скоро од села Стрелице па до ушћа потока у Криву Реку.

Воде.

Воду за пиће добија из бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве и шуму: Рћавац, Орашје, Река и Састанци.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: Чолачку, Деннну и Ивкову. Називи махала су по најјачим родовима у њима. Удаљења од махала су 1- 3 км. Куће усмахалама су груписане.

Старине у селу.

У атару села је у рушевинама манастир Рђанац*. Неки зидову су му још здрави. По слабим остацима фресака види се да је био православни манастир. Око дворишта се познају рушевине еконимских зграда и манастирских конака и остаци зидова. У северном зиду су биле ћелије од по 2 и. ширине. На северозападном углу зида стоје зидови пекариице. На југозападном углу стоје зидови двоспратне куле. Између пекарнице и куле на западном зиду виде се дубине подрума. Народ не зна коме је свецу био посвећен овај манастир. По некима био је посвећен св. Сави, а по другима св. Јанићију. Прича се да га је зидала сестра краља Дечанског. По тој причи се за његова зидања камен носио „од руке на руке“ чак из Копривнице. Кад је био готов, сестра је позвала брата да јој види задужбину. Брат јој је дошао, разгледао и рекао да је леп и да „адет“ није да буде лепши, али је рђавац, јер нема текуће воде за пиће, него бунар. Отуда му кажу остало име Рђавап. А на месту Састанци прича се да је скривена „железна буква“ с новцем. При крају 18 века манастир је био пуст. Можда је у његовој близини постојало и неко насеље, јер се око манастира распознаје старо гробље.

Порекло становништва.

У то време, пре 140 -150 г, подигло се садашње село и отада расло досељавањем и прираштајем. У селу живе Срби са четири арбанашке и мухаџирске куће.

Родови:

-Чолаци или Ћорпетровци (4 к., св. Лазар); пресељени из Копривнице пре 140 година за време „Садраземова тарафа”. Даља старина им је у солунском крају, одакле су досељени кад у Кривој Реци још није било Арбанаса. У то су време они били први род који је славио св. Лазара.

-Баримци (3 к., св. Никола). Као чифчије су живели у Фирићеју, па у Мешини, одакле су досељени око 200 година раније. Даља старина им је као код Баримаца у Клобукару.

-Денини (6 к., св. Арханђео) и:

-Ивкови (6 к., св. Никола), најранији досељеници од пре 160 година, али се не зна одакле.

-Чараковлија (1 к., св. Никола). Пре 70 година пресељен из Чараковца у Каменицу, а око 1905 г. у Мочаре.

-Фирићејац (1 к., св. Никола); пресељен 1914 г. на купљено имање из Фирићеја.

Арбанашки мухаџирски родови, досељени 1878. године:

-Бајре (2 к.), од фиса Хота; досени из Барја (лесковачког). У Барје су били досељени из Малесије пре 150 година (5 појасева).

-Маровц (1 к.), од фиса Бериша, из Маровца (Јабланица).

-Миовц (1 к.), од фиса Хота, из Миовца (врањског).

Од Арбанаса мукаџира се 1927 г. иселила једна кућа у Турску, једна кућа у Гњилане и једна кућа у Доњи Ливоч (Горња Морава).

*У делу текста о манастиру један део је прекривен некаквом флеком од туша или мастила – те сам био принуђен да својом фикцијом тај део уобличим, оп Милодан.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.