Порекло становништва села Костадинце, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је у долини Костадиначке Реке по косама с обеју страна реке. Мухаџирске куће су северно од села на месту Мегура.
Воде.
Воду за пиће добија се из извора.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Прошнште, Бачевина, Чукље, Гробље или Чифутско Гробље; за шуму: Ристова Чука, Магура.
Тип села.
Село је разбијеног типа. Без мухаџирских кућа дели се у две махале: „отуд и одовуд реку“. Удаљење између махала је око километар. Куће у овим махалама су груписане. Мухаџирске куће су на 1 час хода северно од села и нису груписане. По месту на коме је, мухаџирска се махала зове Магура.
Старине у селу.
На месту Гробље познаје се неко старо гробље. Неки га називају Чифутско Гробље. У његовој близини, више садашњег села, а на месту Суљина Ливада, пре 140 година се раселило српско насеље са око 80 кућа. И сада се познају трагови тога насеља.
Постанак села.
У то време, пре око 140 година, на месту садашњег села је подигнуто ново насеље од нових досељеника. Мухаџирска махала је постала 1878 год. од досељених Арбанаса мухаџира из Србије.
Порекло становништва.
Родови:
-Королејци (15 к., св. Никола), старинцн. Мишљење о пореклу овог рода изнето је у општем делу ое књиге, у одељку о етнобиолошким процесима, код примедбе 89*.
-Раденковци (3 к., св. Арханђео): пресељени из Рупишта (Братиловце) пре 80 година.
Арбанашки мухаџирски родови:
-Дрводељ (2 к.), од фиса Бериша; досељен из Дрводеље (Јабланица).
-Маровц (4 к.), од фиса Бериша, из Маровца (Јабланица).
-Бајре (4 к.), од фиса Хота, из Варја (лесковачког). Сви су досељени 1878. год.
*У овоме се роду неки чланови одликују тамном бојом кожекао у Цигана, али је ,ишљење да овај род потиче од старих балканских Влаха, можла баш оних Влаха Костадиноваца који се помињу у дечанској повељи,89 по којима се можда и зове садашње село овог рода. Избегавање брачних веза с њима од стране Срба је, верујем, наставак оне познате средњевековне забране брачног мешања Срба и Влаха.
ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)