Порекло становништва насеља Косовска Каменица (по књизи Каменица), општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Главни део села је на Кривој Реци, на обема њеним странама. Остали делови су на Гоголовачкој Реци, на Кућишту и на Робовачној Реци.
Воде.
Главни део села добија воду за пиће из бунара, а остали делови из извора и бунара.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Безистен, Бели Брег, Орловиште, Морозвез, Појатиште, Доњо Поље, Горњо Поље, Вртача; за шуму: Равниште, Грковнца, Локва, Кулина или Градиште.
Тип насеља.
Главни део села (44 куће) је збијеног типа. Укупно узев са остала три дела, која имају по четири куће, село треба рачунати у разбијени тип. Удаљење између махала и главног дела села је око 15 минута хода. Главни део села се дели на две махале које дели Крива Река. Становништво једне махале назива другу махалу „преко реку”. Од 1946 насеље је среско место.
Старине у насељу.
На брду Кулина или Градиште још стоје зидине неког града у оронулом стању. Прича се да су овај град зидали Срби и да се камен доносио са доморовачког Брега „од руке на руке“. На путу за Мочаре једно се место зове Безистен. По предању ту се скупљао пазар на сабору манастира Рћавца код Мочара.
Постанак насеља.
Старост садашњег села се може пратити до у 16 век, јер се по народном предању, кад су Турци отимали земљу Србима у Каменици, ишло у Вучитрн на већи суд но што је био на Новом Брду. У то време Каменица је била на Робовачној Реци где је и сад један део села. Срби су доцније пре око 220 година, кад су им Турци одузели земљу и на њој настанили чифчнје, искрчили луг на месту садашњег главног дела села и створили ново насеље. У селу су се доцније настанили и Турци, али су се око средине прошлог века иселили у Гњилане (род Имер Спахијиник у Гњилану), јер нису могли да трпе весеље српског становништва о празницима.
Село је расло прираштајем и досељавањем. У селу сада живе Срби са једном арбанашком мухаџирском кућом.
Порекло становништва.
Родови:
-Ћурчинци (4 к., св. Никола). Старином су од Прилепа, одакле су досељени пре 250 и више година када у Кривој Реци није било Арбанаса. Куће су им биле на Робовачној Реци, а пошто су им Турци Диздарци отели земљу, преместили су се на место садашњег села где тада није било насеља.
-Кметовци (1 к., св. Арханђео): пресељени из Кметовца (Горња Морава) после Ћурчинаца.
-Кужљовци (4 к., св. Арханђео); пресељени пре 120 година из Беривојца побегавши од арбанашког зулума.
-Meчкарци (3 к., св. Никола); пресељени из Даждинца бежећи од арбанашког зулума кад и Кужљовци. Старо презиме им је Негосавн.
-Говердаркићи (2 к., св. Никола); досељени из Прилепа пре 170 година.
-Анђелкоци (7 к., св. Арханђeo), пресељени из Беривојца пре 120 година.
-Копривничани (З к., св. Никола); су пресељени од арбанашког зулума из Копривнице пре 80 година.
-Пешини (2 к., св. Арханђео); пресељени из Копривнице као и род Копривничани.
-Коретинци (5 к., св. Никола); пресељени из Коретина пре 120 година.
-Костићи (2 и., св. Арханђео). Старином су из Коретнна, потом су живели у Беривојцу, а пре 70 година пресељени у Каменицу.
-Штрбанци (3 к., Ваведење); пресељени из Беривојца пре 80 година.
-Поповићи (3 к., св. Арханђео); досељени из Шилова (Горња Морава) пре 140 година због парохије као свештеничка породица. Даља старина им је у Винду (Куманово).
-Коларци (3 к., св. Петка); досељени на купљену земљу пре 100 година из Робовца.
-Србијанци (2 к., Митровдан); досељени пре 80 година из Горњег Кусца (Горња Морава), од рода Чорбића. Даља старина им је у Бугарској као код Чорбића у Горњем Кусцу. Србијанцима су названи што су око 30 година живели у северној Србији. Вратили су се после ослобођења.
-Марићи (1 к., св. Никола); пресељени из Братиловца пре 100 година.
-Маљокићи (1 к., св. Никола); пресељени из Грађеника пре 100 година.
-Финици (2 к., св. Арханђео); пре 80 година досељени као бакали из Врања.
-Пешићи (1 к., св. Никола); старином су из Гризима. Око 1890. године су се иселили у Србију и до 1913 г. живели у Рујковцу (Јабланица). Досељени су на купљено имање.
-Џалићи (1 к., св. Арханђео); ови су из Гризима исељени са Пешићима и живели у Рујковцу. Године 1914. су дошли на купљено имање. Даља старина им је као код Џалинада у Гризиму.
-Жујанци (1 к., св. Арханђео); пресељени 1911 г. из Фирићеја. Даља старина им је у Жуји.
-Кололечићи (2 к., св. Никола); пресељени из Кололеча пре 70 година.
Арбанашки мухаџирски род је:
-Врановц (1 к.), од фиса Бериша; досељен 1878 г. из Врановпа (Јабланица).
Од Срба пре 50 година у Северну Србију иселила се једна кућа од Маринкових, једна кућа од Радића и три куће од Колараца.
У Турску су се 1922 г. иселиле две арбанашке куће.
ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)