Порекло презимена, село Зајчевце (Косовска Каменица)

26. децембар 2018.

коментара: 0

Порекло становништва села Зајчевце, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је по косама око Зајчевачког Потока. Протеже се до српско-турске границе пре Балканског рата.

Воде.

Воду за пиће добија из извора и чесама.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве и шуму: Вакаф, Карол, Кодрат Maл (Велика Брда), Рапши (Раван), Ворат-е–Стојанит (Стојаново Гробље).

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у четири махале, чији су називи по родовима који у њима живе. Удаљења између махала су око 1 км. Куће у махалама нису груписане.

Старине у селу.

На месту Вакаф је порушена црква за коју Арбанаси кажу да је била српска. На месту Ворат–е–Стојаиит је било гробље српског становништва које се раселило по досељењу Арбанаса.

Порекло становништва.

Од досељења Арбанаса село је расло прираштајем, а око 1885. године су се у њему населили и Арбанаси мухаџирн из Србије.

Родови:

-Бековић (5 к.);

-Исеновић (8 к.) и:

-Ајетонић или Пржока (13 к.). Сви су од фиса Краснића. Досељени су из Малесије пре 210 година.

-Мркоја (5 к.), од фиса Краснића; пресељени су око 1885 г. из оног дела села који је 1878 потпао под Србију, па им је и презиме дошло отуда, јер су им куће ушле у административни састав села Мркоње (Јабланица). Старина им је иста као код осталих ролоиа у селу, јер су се из Малесијс доселили као „браћа“.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.