Порекло презимена, село Кремената (Косовска Каменица)

26. децембар 2018.

коментара: 0

Порекло становништва села Кремената, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је по косама и брдима око Кремеиатске Реке, а неке куће су поред реке.

Воде.

Воду за пиће добија из извора.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве и шуму: Товарник, Дрма, Бужиница, Јелен, Кулина (трагови неке куће, карауле).

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: у Кременату (на средини), Осковичку Махалу (на југу) и Товарник (на североистоку). Удаљења између махала су 3-5 км. Куће у махалама нису груписане.

Старине у селу.

У близини садашњег српског гробља је, код Имерове Ваљавипе, порушена црква, за коју кажу да је била српска. А поред садашњег гробља је и старо српско гробље.

Постанак села.

Село је пре 120 година било пусто кад су се у њему настанили нови досељеници. Од тада је расла прираштајем и досељавањем. Године 1878. се у њему настанио приличан број мухаџира, а по ослобођењу 1912 г. у село се досељавају и Срби.

Порекло становништва.

Родови у махали Кремената:

-Џвргићи или Говедарци (2 к., Ђурћиц, и 1 к. поисламљена и поарбанашена). досељени пре 120 г. из Брасаљца, одакле су се иселили испред Арбанаса. У Кременати, тада пустом селу, земљу су купили од господара Новобрђана. Једна је њихова кућа од четири члана прешла у ислам око 1895 године. Домаћин куће Трнфко, добио је име Адем, његов-син Недељко – Азир, Трифкова жена Невена – Софија, а Трифкова кћи Стојна – Хава. Они сами, а и муслимани њихова села веле да су у ислам прешли добровољно. Срби пак кажу да их је на та приморао зулум. Ушли су у Соп, фис неких мукаџира овог села.

-Bучковићи (1 к., св. Никола); пресељени пре 80 година из Ораовице, од рода Стојковића, зову их и Туларци, јер су старином из Тулара (Јабланица) као и Стојковићи у Ораовицн.

У Осконичкој Махали:

-Зајчевц (3 к.), од фиса Краснића; прећељени из Зајчевца кад и Џвргићи. И они су купили земљу од господара.

Остали су родови мухаџирски, а досељени су 1878 године:

-Прапаштиц (1 к.), од фиса Краснића из Пропаштице (Лаб).

-Врапца (1 к.), од фиса Краснића, из Врапца (Јабланица).

-Шаић (1 к.), од фиса Краснића, из Шаића (Јабланица).

-Сијарина (6 к.), од фиса Хота из Сијарине )Јабланица).

-Маровц (2 к.), од фиса Бериша, из Маровца (Јабланица).

-Рафуна (3 к.), од фиса Гаша, из Рафуне (Јабланица).

-Тупала (4 к.), од фиса Гаша из Тупала (Јабланица).

-Свирц (2 к.), од фиса Бериша, из Свирца (Јабланица).

-Риковц (1 к.), од фиса Сопа из Рујковца (Јабланица).

-Кљајић (1 к.), од фиса Сопа, из Клаића (Јабланица).

-Лапаштица (1 к.). од фиса Сопа из Лапаштице (Јабланица).

У махали Товарник:

-Младеновићи (2 к., Митровдан):

-Здравковићи (1 к., св. Јован) и:

-Станојковнћи (1 к., св. Јован). Сви су досељени из Лапаштице (Јабланица) 1913. г. на купљена имања.

У Турску је 1924. године исељена једна арбанашка кућа од рода Зајчевц.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.