Порекло презимена, село Горња Црнишaва (Трстеник)

Порекло становништва села Горња Црнишава, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај села.

Горња Црнишава налази се јужно од Трстеника, на удаљености од 6 км ваздушном линијом и 12 км саобраћајно повезаним путем преко Горњег Рибниика.  Атар села граничи се са Доњом Црнишавом и Јасиковицом (са истока), Лесковицом (са југа), Стублицом и Брезовицом (са запада), Чаирима и Оџацима (са севера).

Тип села.

То је сеоско насеље збијеног (друмског типа), у клисурастој Долини изворишне челенке главе Црнишавске реке, десне притоке Западне Мораве. Између Камиџора је (623 м), Кабриловаца (350 м), Равне Горе (591 м) и Рогова (513 м).

Село је раније било доста расуто лево и десно од Црнишавске реке. Поред извора киселе воде (Слатине) смештене су биле куће староседелаца, њих шест које су дочекале Први српски устанак.

Сада је насеље лоцирано на висинском појасу од 240-345 м. Најудаљенији је засеок “Вуковац, који се готово угасио јер су фамилије су сишле према Доњој Црнишави, а то су Лукићи, Радичевићи, Недељковићи, Босићи и Марковићи.

Име села.

О томе како је село добило име има више легенди. Две се најчешће помињу. Прво, по мрачној черној шуми и друго, по црним шамијама које су све жене носиле за изгинулим ближњима у Косовском боју.

Историја и старине.

Село је било насељено у средњем веку, јер има остатке храма на локацији Капавац. Има и трагова античке културе, јер је ту седам римских бунара, три извора су на растојању око 50 м. Један извор позидан је храстовим гредама. Пронађени су и базени, чије су стране и дно од набијене глине. То је раскопао Палић Душан и направио нову бушотину из које тече кисела вода. Између Горње и Доње Црнишаве и Оџака је извор Капавац. Болесни су се лечили пијући воду са тог извора. Поред тога има остатака неког објекта, мештани тврде да су то остаци цркве. Северно од школе, око 300 м на брду изнад Игрошког потока, било је старо гробље. Није у употреби већ око 150 година. Спомење је раскрчено, а остаци су на међама. На једној плочи пешчара налепљен је исклесан у камену граниту пластичан лик смртника. Гробови су прекривени плочама, великим, једноделним. Први запис о селу сачуван је у турском попису (дефтеру) из 1478. године, убрзо после поробљавања Србије од стране Турске.

Земље и шуме.

Село има потесе који разбијају атар на мање делове. Цела Горња Црнишава ишарана је шумом и обрадивим њивама. Њен западни део прелази y висока брда и висоравни: Варошка планина, Рогови, Равна гора, Планина. Зимовник и Торинац су потеси на почетку Горње Црнишаве, идући од Доње Црнишаве. То су равничарски делови заклоњени од ветрова. Ту је у прошлости зимовала стока и затваране свиње када су теране на жировницу. Збег је јужно од Зимовника и Торинца. То је био потес под шумом. Ту су мештани, у случају опасности, склањали и себе и стоку. Осој је пошумљен део, који се стрмо диже од Црнишавске реке. Влашко Поље је широк потес између Ј асиковице и Горње Црнишаве. Име је добило по Власима, сточарима Грцима који су ту напасали своју стоку, а Турцима (бегу) плаћали годишњу испашу бравом по стаду. Ту се налази и заселак Ћуковац, који је сада расељен. Име Ћуковац, највероватније су досељеници донели при досељењу, јер и брдо у Ријечкој нахији (стара Црна Гора) носи то име. Иначе, ово поље је обрадиво. Тигањац је на супротној страни, северно од Црнишавске реке. Он се са севера од Козника (413 M) спушта према Црнишавској реци и путу. Има и шуме и обрадивих њива. Језеро – испод Рогова (513 м) налази се зараван звана Језеро. Некада је била мочвара, зарасла шеваром, са доста воде, а сада је то обрађена површина. Равна Гора је висораван (чија се надморска висина креће око 600 м) обрасла буковом шумом. Доста је широк потес између Горње Црнишаве, Брезовице и Лесковице. Лаз или Водице је зараван испод Равне горе, на надморској висини 408 м. Име Лаз асоцира на њиве које су у давној прошлости сејане ратарским културама.

Воде.

Посматрајући хидрографију овог насеља, може се закључити да је стање повољно. Насеље има само једну реку која кроз њега тече и то са недовољно воде у свом току, што је негативно. Али у атару има већи број речица и извора, што је и раније коришћено за пијаћу воду, напајање стоке и друге потребе. Село се са западне стране ослања на пошумљене делове брда и падина Гоча одакле се појављују извори и теку поточићи, што ретко које село поседује. Горњо Црнишавска река извире на северозападу у раседу масива Планина (620м). Одмах на почетку прима воду са већег броја извора и тече према центру села. У селу прима поточиће који теку са западне стране: Дубоки поток, Игрошки и Липачки поток и нешто даље Тигањац. Са десне стране Црнишавска река прима неколико мањих и током краћих поточића. Извора има више, али због значаја поменућемо само неке: Извор Капавац налази се на северном делу Тигањца, одакле потиче поток Тигањац. Користе је мештани Горње Црнишаве, Доње Црнишаве и Оџака. Мештани верују да је ова вода лековита па је пију када су болесни. Извор Жилевље је између Горње Црнишаве и Лесковице, од Рудина лево. Село је одатле узело 70% воде за своје водоводе. Вилин извор је на почетку подизања масива Планина. Свакако да су најзначајнији извори киселе воде, која настаје као последица раседа дела земљине коре, који иде од Богдања преко Горње Црнишаве према Велућу. Земни гасови, спајањем са подземном водом, дају води кисео укус. Ова вода коришћена је у прошлости, што показују откривени бунари и купатило, базен 4 х 4 м. Један извор у реци, који су мештани дуго користили за побољшање укуса при мешењу проје и кувању пасуља, преуређен је и извршена његова каптажа за време Другог светског рата. Душан Палић музичар из Трстеника, родом из Горње Црнишаве, извршио је у близини извора бушотину 100 м и добио киселу воду. Треба испитати квалитет воде. Онда ће ово бити велико благо села. И бунари копани у прошлости у двориштима, нису велике дубине.

Комуникације.

Саобраћај села одвија се преко Горњег Рибника, има асфалтни пут, али је то доста заобилазни правац према Трстенику који је селу седиште општине, привредни и административни центар. Одмах после Другог светског рата, пут до Горњег Рибника, почео је да се преуређује. Године 1958. оправљен је дуж села, а 1959. дужином Горњи Рибник – Горња Црнишава, па је 1960. године извршено ваљање пута. Већ 1964. године уведена је стална аутобуска линија са по три доласка и одласка, што је мештанима, запосленима и ученицима олакшало путовање до Трстеника.

Године 1972. извршено је делимично асфалтирање пута: Горњи Рибник – Доња Црнишава и 500 м у Горњој Црнишави. Пут Горња Црнишава — Горњи Рибник завршен је потпуно, асфалтиран је целом дужином 1980. године.

Остали подаци о селу.

Горња Црнишава припада општини Трстеник. Село има своју месну заједницу и месну канцеларију. До прошле године и месна заједница и месна канцеларија биле су у Почековини.

Школа у Горњој Црнишави је четвороразредна. Административно је везана, припада осморазредној матичној школи у Почековини. Школа је почела са радом 1922. године у приватној кући. Нова школска зграда изграђена је 1979. године.

Путујућу дечји вртић почео је да прихвата децу овог села 1981. године

Забележено је да је село 1898. године имало само 12 писмених, да знају да читају и пишу.

Село нема цркву, а припада Парохији горњорибничке цркве. У прошлости припадала је и Бучкој и Трстеничкој парохији.

Венијамин Павићевић родом из Горње Црнишаве, архимандрит Љубостиње (1877. године, по Каницу) био је „човек бескрајног мерака, образован, вичан пословима, који редовно чува интересе манастира“. Много је учинио на уређењу Манастира, забележено је да је изравнао и уредио порту Манастира Љубостиње.

Сабор и сеоска слава села је Блага Мара.

Виноградари славе св. Трифуна.

Горња Црнишава има више записа: на Кознику (цер), код киселе воде (липа), код Радојичића (јабука), у Пантића (била шљива, сада јабука) и у Пољани према Оџацима (јабука), запис за виноградаре.

Мештани на задушнице излазе два пута.

Гробље се налази северно од села. Старо гробље, које је било у близини, раскрчено је при обради земље.

Село је добило електрично светло 1962/63. године. Активност са мештанима водио је Јовановић Чедомир, учитељ, коме су мештани веома захвални.

За време Другог светског рата у воденици је монтирана централа која је производила струју за 3–4 куће, где је био смештен Штаб четнички и Енглеза који су били у посматрачкој мисији.

Први телевизор стигао је у село 1970. године (доста касно у односу на остала села), купило га домаћинство Палић Ранка.

Преко коланих бунара и гравитационих водовода велики број домова (око 80%) обезбедио се водом за домаће потребе.

Телефонске везе село је добило 1985. године и укључено је у телефонску мрежу Србије.

Порекло становништва.

-Босићи, Миљковићи

Босићи су досељени из Котора. Први се појављују Миљко, рођен 1810. године и Миленко рођен 1818. године, највероватније су браћа. У Медвеђу је отишао на мираз Миљко Босић па су по њему Миљковићи; може се претпоставити да је овај Миљко унук старом Миљку. У попису 1863. појављују се Благоје и син Лазар, под презименом Раденковић, а касније Босић, при рађању Нестора и Симеона. Момчило Душанов завршио је Економски факултет у Нишу и радио у ИХП „Прва петолетка“ у Трстенику стручне послове економисте, а на крају послове интеринспекцијског надзора. Његов син Предраг био је јуниорски првак Србије у стоном тенису, а дуго је радио као тренер стонотенисера у Трстенику.

Слава: св. Јован и Св. Врачи.

Број домова: Г. Црншнава 5, Трстеник 1, Медвеђа 1.

– Вилимоновићи

Досељени из Бзенице. У Бзеници су били Бончићи. Били су и Бзенићи (Вилимон). Његов син је Веселин, рођен 1867. године, Миладин (1869) и Ђурђе.

Слава: св. Аксентије.

Број домова: Г. Црнишава 3, Трстеник 1, Врбас 1, Немачка 1, Панчево 1.

– Гавриловићи

Предак им је досељен из Парчина (Жупа). Гавриловићи имају истог претка са Николићима из Доњег Рибника и Гашићима из Селишта, Стопање и Лопаша. Први је убележен Гаврилов Миленко, рођен 1803. године. На данашњу локацију дошли су са потеса Бранковина. Милутинов Станиша био је професор географије у средњим школама у Трстенику, а једно време радио и као референт за просвету и културу при СО Трстеник. Момчилов Драгослав био је учитељ у неколико места општине Трстеник. У време службовања у Брезовици биран је за одборника и председника већа месних заједница СО Трстеник. Много је урадио на уређењу школе и дворишта. Ранко Рајков био је први оспособљен за поправку радио пријемника у општини Трстеник после Другог светског рата. Томислав Бранков завршио је учитељску школу, па вишу педагошку – група географија, а затим андрагогију на Филозофском факултету у Београду. Био је врло успешан директор Радничког универзитета у Трстенику. Ову функцију обављао је готово целог радног века. Створио је разне врсте делатности на РУ. Веома је заслужан за отварање музеја у Трстенику.

Слава: св. Ђорђе.

Број домова: Г. Црнишава 7, Трстеник 3, Оџаци 1.

– Ђорђевићи

Предак им je y Брезовицу досељен из Бугарске. Први је у Брезовици забележен, родоначелник фамилије, Ђорђе Обрадовић рођен 1802. године, забележен је и први предак – као Бугарин Антонасије. Ђорђев унук Василије дошао је на мираз код жене (удовице) удате у Папиће.

Слава: св. Никола.

Број домова: Брезовица 4, Г. Црнишава 2, Брајковац 1.

– Егерићи

Презивали су се и Милуновићи, што указује на могућност да је Тодосијев и Милутинов отац Милун. Егерић Слободан завршио је машински факултет 1975. године.

Слава: св. Јован и св Арханђел.

Број домова: Г. Црнишава 3, Трстеник 1, Београд 1.

– Живковићи

Први су забележени браћа Милован (рођен 1793. г.) и Урош (1815). Отац Живко рођен је око 1770. године. Милован је имао бројну породицу, а Урошев син највероватније је Jевта. По Живку Старинцу (староседеоцу) Добили презиме Живковићи. Живко Старинац био је кмет у селу. Ставио се у одбрану Алексе Прокића, који је хтео да ограничи самовољу богатих и моћних трговаца Трстеника. Живко је 1821. био делегат скупштине за нахију пожешку.

Слава: св. Ђорђе.

Број домова: Г. Црнишава 8, Трстеник 3, Медвеђа 1, Македонија 1.

– Здравковићи

Као најстарији предак убележен је Миленко (1818). Млађи предак је Димитрије (1845), убележен као Радовановић (вероваТно отац Радован), а касније као Здравковић. Милан, син Ђорђев из Горње Омашнице, радио је као дечји лекар у Крушевцу. Веома је био цењен као лекар и стручњак.

Слава: св. Никола.

Број домова: Г. Црнишава 5, Врњачка Бања 2, Ново Село 3,  Горња Омашница 2, Чаири 1, Вел. Дренова 1, Крушевац 1, Грабовац 1, Доњи Рибник 1, Бучје 1, Јасиковица1.

– Ивковићи

Преци ове фамилије су староседеоци у селу. Нисмо успели да од ове фамилије пронађемо најстарије, осим Марије (рођ. 1818), мајке Николе (1845) и Милуна. Од познатијих чланова фамилије је игуман манастира Љубостиње Винијамин.

Слава: св. Никола.

Број домова: Г. Црнишава 1, Трстеник 2, Ратина 1, Чаири 1, Оџаци 3.

– Јаковљевићи

Родоначелник фамилије је Јаков Миљковић. У архивској грађи пронађено да је Василије умро 1840. године. Ђурђија, мајка Дамњана и Димитрија рођена је 1813. године, млађи од ње десетак година су Веселин и Димитрије. Драгољуб Живадинов и Сава Константинов били су у заробљеништву у Другом светском рату. Радован је 1973. године завршио економски факултет.

Слава: св. Арханђел.

Број домова: Г. Црнишава 7, Крушевац 1, Оџаци 1, Дубље 1, Лазаревац 1.

– Костићи

Први се у архивској грађи појављује Стеван, рођен 1824. године. Женио се два пута. Прва жена се звала Станојка, а друга Вујка. Рајко и Светолик су били ратници 1912–1918. године. Љубомирови синови Адам и Горан врше уградњу хидраулике у возила.

Слава: св. Ђорђе.

Број домова: Г. Црнишава 4, Трстеник 3, Врбас 1.

– Лазаревићи, Лазовићи

Дошли из Братића. Обрад дошао на мираз у домаћинство Гаје Палића и братанице му Драге. Миодрагов син Милан отишао је на мираз у Глободер, у домаћинство Тодосијевић Добривоја. Има регистровану радњу. Обавља све стаклорезачке послове, као и производњу столарије од алуминијума. Од запошљених има пет чланова породице и  четири радника са стране. Има радње у Стопањи, Крушевцу и Трстенику. Живко Радосављев рабаџисао је, возио камен из Дубља и Попине и преузимао трговачку робу из Београда, Зрењанина, Бора, Косова, Македоније. Имао је и вршалицу. Веселин је дошао у кућу Јовице Лапчевића и ћерке му Милосије.

Слава: св. Никола.

Број домова: Г. Црнишава 3, Трстеник 2, Глободер 1.

– Лукићи

Досељени из Рогавчине.Радисав (стар 31 годину) интерниран од 1915–1918. године у Аустро–Угарску. Милорад је био у интернацији за време Другог светског рата.

Слава: св. Трифун.

Број домова: Д. Црнишава 7, Чаири 1, Јасиковица 1, Чикаго 1, Савино Село (Банат) 1, Српска Црња 1.

– Лапчевићи

Лапчевићи су досељени у Горњу Црнишаву. Као најстарији је забележен Радован, рођен 1803. године и жена његова Станија. Затим, Јевта (1828) и брат Марко (1821), а њихова мајка је Станисава (1802), Отац Коста умро је доста млад. Затим, Радованови братанци Гмитар (1833) и Ћирко; мајка је Ружица, а није познато име оца. Лапчевићи су у Црнишаву дошли из Рогавчине. Иначе, Лапчевићи су се пре 400 година доселили из Тетова у Омашницу, потом у Ступањ, па у Криву Реку. Ту су попови (два брата, Вуксан и Милен) подигли цркву 1618. године, по дозволи Султана. Од тада се зову Поповићи. Одатле су се преселили у Паљевштицу, Велику Врбницу, Рокце, Црнишаву, Станишинце, Рибник. Цело ово братство је вредно и предузимљиво, изузетно су добри домаћини. Стојанов Мирко познат је као угледан домаћин. Његов син Савко завршио је учитељску школу, а ванредно вишу педагошку школу – група историја и географија и затим на филозофском факултету историју. Службовао је у Рајинцу, Лопашу, Горњем Рибнику и Трстенику. И у основним и средњим школама остао је у сећању као врло стручан и одговоран, као пример какав треба да буде просветни радник. Као историчар доста је грађе сакупио о свом селу. Његов син Славољуб завршио је машински факултет, ћерка Мирјана правни факултет, Славољубова супруга Јелена (девојачко Чабровић) завршила је правни факултет, положила правосудни испит и ради као судија Општинског суда у Трстенику.

Слава: св. Никола.

Број домова: Округлица 2, Трстеник 2, Осаоница 1.

– Марковићи

Предак им досељен из Берана (Црна Гора). Фамилија се населила и живела у засеоку Горње Црнишаве – Ћуковац. Није било приступачних путева па су се селили према центру села. Као први преци забележени су браћа Ђорђе (најстарији, рођен 1813), Матеја и Јован. У Првом светском рату погинули су Радула и Драгољуб. Милош, по Ђорђу, је Ђорђевић. Код њега је на мираз дошао Аврам Пауновић, па је даље фамилија Пауновић.

Слава: св. Никола и св. Агатон.

Број домова: Г. Црнишава 7, Д. Црнишава 2, Трстеник 2, Краљево 3, Вр. Бања 1.

– Миодраговићи

Предак им досељен из Лесковице. Вукосав је дошао на мираз код Маргите. У Лесковицу први се доселио Цветко Миодраговић, а да ли му је Вукосав син или унук није се могло утврдити.

Слава: св. Тома.

Број домова: Г. Црнишава 1, Рибник 1, Оџаци 1.

– Недељковићи

Доселили су се из Црне Горе. Када су се Турци повлачили, после Другог српског устанка њихов предак убио је Турчина и присвојио његову земљу. У попису 1862. године пописана је Јована, рођена 1797. год. са синовима: Димитрије, Павле и Светозар и Здравко (1833), жена Ђурђија и синови Сибин и Андреја.

Слава: св. Лука и Марков дан, раније су славили св. Николу.

Број домова: Г. Црнишава 5, Јасиковица 3, Смедерево 1, Трстеник 1, Београд 1, Мионица 1, Врњачка Бања 2.

– Пауновићи, Ђорђевићи

Ђорђевићи су били Марковићи (ћорђе, Јован и Матеја). Ђорђев син Милош при рођењу добио је презиме Ђорђевић, по оцу Ђорђу. Милош је имао два сина: Божидара (1873) и Станимира (1875), али није познато да ли су умрли као деца или погинули у рату. Милош је код ћерке на призетство довео Аврама, сина Василија Пауновића из Тоболца. Срђан Миломиров у Трстенику држи радњу брзе хране. Радња је регистрована 1999. године. ‘

Слава: св. Јован (слава Пауновића).

Број домова: Г. Црнишава 2, Тоболац 3, Врњ. Бања 1, Богдање 1, Лесковица 2, Ваљево 1.

– Палићи

Палићи су пореклом из Дубровника. Дошли су прво у Јањево (Косово) као занатлије – кујунџије, а одатле у Црнишаву. На Косову (Јањево) су католици, има их и муслимана у Босни, а у Црнишави су православци. При досељењу у Црнишаву било је више породица. Као најстарији забележен је Миљко (1798) са синовима: Симеоном, Милутином и Лазаром. Садашњи потомци су од претка Живка. Најстарији y фамилији је Ранко, стар 97 година. У Другом светском рату био је у заробљеништву у Немачкој. Највише се бавио рабаџисањем запрегом волова. Превозио је надгробно спомење и пиће. Добар је познавалац старина и прошлости. Павле Палић, рођен је 1944. године, завршио је Војну ваздухопловну техничку академију, касније и Генералну академију. Прошао је све дужности старешине. У 1991. Години био је командант бригаде, а 2002. године био је командант батеријске ваздухопловне базе. Пензионисан је као начелник персоналног одељења у Генералштабу у чину пуковника. Војислављева супруга Јасмина, девојачко Вукићевић, завршила је медицински факултет, специјализирала општу медицину, ради у Трстенику као лекар.

Слава: св. Никола.

Број домова: Г. Црнишава 11, Трстеник 2, Врбас 3, Крушевац 1, Савино Село 1, Меленци 1, Пула 1.

– Павловићи

Најстарији предак Павловића Пантелија умро је 1838. године. Дамњан се појављује и презименом Козничанин, што упућује да је досељен са простора околине Козника (Жупа).

Слава: (?)

Број домова: Трстеник 1, Врбас 1, Врњачка Бања 1.

– Ристићи

Предак Ристића Стојан доселио се у Доњу Црнишаву. Имао је три сина: Радивоја, Миленка и Радоја. Радојичин Данило завршио је правни факултет и радио као заменик правобраниоца самоуправљања Општине Трстеник.

Слава: св. Лука.

Број домова: Г. Црнишава 3, Трстеник 1, Крушевац 1, Jасиковица 1.

– Радичевићи

Није се могло утврдити да ли су Радован (р. 1827) и Радич (1832) браћа или браћа од стричева. Милорад Радованов погинуо је у ратовима 1912-1918. године.

Слава: св. Никола.

Број домова: Горња Црнишава 1, Панчево 1, Читлук 1, Јасиковица 1.

– Тодоровићи

Порекло ове фамилије је од Никшића. Предак им се доселио у Велику Дренову, па како му нису одговарали услови живљења преселио се у Почековину. То је фамилија Станимировића. Милосављев син Никола отишао је у Горњу Црнишаву (вероватно на мираз) и уместо св. Николе прихватио славу св. Арханђела. Душан је у Осаоници, a Милан у Jасиковици.

Слава: св. Арханђел, св. Никола.

Број домова: Г. Црнишава 2, Јасиковица 1, Осаоница 1.

– Трошићи

Трошићи су, вероватно, староседеоци. Као најстарији појављују се преци Урош (1823) и Михаило (1830), али нема јасних података да су рођена браћа.

Слава: св. Агатон и св. Мина.

Број домова: Г. Црнишава 5, Трстеник 2, Грабовац 1, Осаоница 1, Ријека 1.

– Шљивовци, Шљивићи

У деветнаестом веку Шљивовци (неколико предака) појављивали се презименом Литрићи и Витићи. Најстарији се појављује Тодор, рођен 1823. године. Убележена је и породица Ђурђа (рођ. 1827), са још два брата, а они су тада забележени као Литрићи. Појављује се и Радојица Литрић (1802), жена Јована (1832), син Јован (1850), из чега се може закључити да је ово Радојици други брак и да он може бити отац Ђурђу и Авраму, јер су и они Литрићи и Шљивовци. Аврамов Сава дошао је на мираз у Горњи Рибник. Најпознатији је Милунов Владан, који је добио чин генерала. Завршио електротехнички факултет и магистрирао. Био помоћник министра за народну одбрану.

Слава: св. Ћирик и Петковица (Литрићи).

Број домова: Г. Црнишава 6, Рибник 1, Чаири 1, Врбас 1, Београд 1.

Досељени у ХХ веку

1. Јанковић Љубиша из Дубља, дошао на имање код деде по мајци Лапчевић Давида;
2. Вељковић Радослав досељен;
3. Пецић Славко, дошао на мираз у домаћинсто Здравковић Здравка;
4. Караџић Зоран, из Доње Црнишаве, усвојен од Живковић Сретена;
5. Мијајловић Стеван из Стублине, у домаћинство Живковић Смиљане;
6. Милошевић Будимир, из Братића, у домаћинство Живковић Витомира и ћерке му Раде;
7. Видаковић Миодраг;
8. Дачковић Јован;
9. Ерић Љуба;
10. Џалић Мирољуб.

ИЗВОР: Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан