Порекло презимена, село Чаири (Трстеник)

1. децембар 2018.

коментара: 1

Порекло становништва села Чаири, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај села.

Село Чаири приградско је насеље Трстеника, на његовој југоисточној страни. Захвата развође Западне Мораве и њене десне притоке Оџачке реке. Чаири су физички спојени са Трстеником (посебно са Трстеником II) и Оџацима. Простире се у висинској зони 170–250м. Већи део насеља обухваћен је ГУП-ом Трстеник из 1985. године. Атар села граничи се атарима села: Оџаци са истока, Горњом Црнишавом са југа, Трстеником са запада и Богдањем са севера.

Тип села.

Насеље је збијеног друмског типа, са једним засеоком – Бељицима, од кога је потпуно одвојено.

Постанак села.

Село се не помиње пре деветнаестог века. Насеље је било лоцирано у потесима Крушак, Кућишта и Црквине. Ту се насеље мешало са насељем Оџаци. Вероватно су у прошлости породице староседелаца данашњих Чаира припадале Оџацима. При пресељењу породице добише дворишта ближа Трстенику, али мала и стрма; или, од улаза стрмина и успон, а дворишта са друге стране стрми пад, углавном неравно двориште. Била су то дворишта ограничених могућности.

Име села.

Назив Чаири село је добило када је пресељено на ободе, јужни део великог комплекса ливада, чаира (што је назив за ливаде које су служиле за испаше и задржавање стоке, по могућству у огради). Те ливаде су издељене тридесетих година 19. века.

Земаље и шуме.

Потеси: Пејовац је потес који захвата страну од данашњег насеља Трстеник II па до врха брда и врх брда. Делом је необрађен, а при горњем делу брда засађани су виногради. Муратовац је мочварни део чаирског атара и спуштао се према прузи. Карактеристично је да никада није могао да се у прошлости изравна. За време падавина и влажних месеци био је под водом. Име је добио по Турчину Мурату, чијим је коњима овај потес служио за испашу. Захвата садашње објекте Петолетке и насеље Трстеник II. У наше време је извршено одводњавање тог дела па више нема бара. Сада су ту хале “Прве петолетке”. Некада су ту били огромни ретки брестови и храстови, који су посечени 1948. године. Ћирин Брест је брдо које почиње, подиже се, од центра села Оџаци, а завршава се у Чаирима. Цело брдо било је под виноградима. Сада је ту по који виноград, њиве и парлози. Ту вино-гради добро успевају, али због стрмости не може се при обради користити механизација, што је довело до крчења винограда. Равниште је дуга и блага страна јужно од насеља, почев од Појатског потока. Мештани тај део зову Рудине. Раније је био под виноградима а сада је обрађен, али има и понека упарложена њива. Велики је потес. Према Црнишави на њега се наставља потес Зла Бара. На почетку од села налази се каменолом, из кога се у прошлости вадио камен за зидање објеката. Црквине су од Равништа према Роговима. Овај потес је богат водом. Стари назив за свако земљиште које има воду на површини или ако се мало закона и дође до воде зове се црквине. Овај потес зове се и Студена Вода. Ту је велики број извора и одатле почињу и Појатска река и Осаоничка река. У прошлости, у северном делу овог потеса, биле су појате за стоку, и то у делу који је био заклоњен од јаких ветрова. Крушак је југозападно од садашње Цркве. Један део Крушака, његов северни део, зову Кућишта. Некада су ту били виногради, јер земљиште одговара за развој винове лозе. Одатле су се иселили на садашњу локацију Марковићи, Роглићи и Радосављевићи. Кокинац је потес који чини западни део масива Ћирин Брест. То је потес на северној страни од Гробља.

Воде.

Село Чаири има неколико мањих речица. Појатски поток тече са потеса Црквине, где су подземне воде врло близу површини. Ту има и извора, али не много јаких да би ова речица имала више воде. Она има толико мало воде да у сушним годинама пресушује. Некада је била богата пастрмком поточаром, али од када пресушује у доњем току и рибе је нестало. Лепеначки поток има мало воде и у току сушног лета пресушује у свом доњем току.

Са атара Чаира теку још два поточића: Цигански и Џамицки поток, који теку стрмим падом и у атару између Трстеника и Оџака уливају се у Мораву. Безимени поточић од потеса Крушака, сече главни пут и утиче у ново саграђену канализациону мрежу на почетку насеља Трстеник II. Други безимени поточић који сакупља воду од падавина са северне стране Ћириног Бреста и Кокинца тече кроз Бељике. Плавио је насеље па га често прочишћавају. Његово корито продубљено је и проширено после Првог св. рата. То су урадили заробљеници аустро–угарске војске. Овај поточић воду одводи према Аеродрому и Морави.

Поред поменутих извора, код Цркве се налази Чесма Светиња. Године 1934. извршена је каптажа извора и ту подигнута лепа чесма.  Чесма постоји и у центру села, која је изграђена пре Другог светског рата. Вода је спроведена са изворишта, изнад, y брду удаљености 200–300 метара. Ту је у близини избетониран и ограђен базен за напајање стоке. Мештани га зову “бубан„. Бубан, вир или бук је стари назив за задубљен део речног корита, обично је то на кривинама, заокретањима река, где матица реке јако удара и продубљује корито само у том делу. Кроз атар села пролази Канал за наводњавање, у дужини око 2км, изграђен је 1956. године, а не користи се од 1970. године.

Комуникације.

Село се налази на магистралном путу и железници Крушевац – Краљево. Од магистрале и “Прве петолетке„ одваја се пут који води кроз село све до Лепеначког потока, а затим низ поток до центра Оџака. Овај пут асфалтиран је 1973. године, а сокак кроз Џамиће 2002. године. Пут од Бабића фамилије иде за засеок Бељике. Године 2007. асфалтиран је од магистралног пута кроз Бељике према Гробљу. Просечен је пут Чаири – Горња Црнишава, који је полазио од Лукића и Лепеначног потока преко Равништа и Рогова до Горње Црнишаве. Изградњом насеља Трстеник II мештани су добили још један асфалтиран пут, који са магистрале иде поред насеља Трстеник II и у центар Чаира.

Школство и остали подаци о селу.

Забележено је да је у селу 1898. године било писмено 45 мушкараца и 6 жена. Пре отварања школе у селу деца су похађала школу у Трстенику. Школа је почела са радом 1922. године у приватној кући Божидара Марковића. Први учитељи били су Перса Удовичић, Вељко Павловић и Сава Петковић. Школа је саграђена 1924. године. Године 1990. школа је престала са радом, а деца из Чаира наставила су да похађају новосаграђену школу “Свети Сава„ у Трстенику II.

Црква у Чаирима има краћу прошлост.

Крајем 19. века на свом купљеном имању у потесу Крушак Милан Јовановић саградио је малу цркву дашчару, посвећену Св. Петки. Ту је нађена плоча од камена 1х0,5м на којој је записано 1880. године да је ту светиња. Године 1967. саграђена је зидана црква. Пројектант је био Зоран Аћимовић, архитекта. Црква је обновљена и саниране су напрслине, 2006. године. Име променила је Петковица, јер је у току градње посвећена Јовану Крститељу.

Спортски живот мештана везиван је за Трстеник. Постоји један мали спортски терен код Записа у селу. Седемдесетих година омладинци су један терен за мали фудбал формирали на потесу Кокинац. У засеоку Бељици асфалтирано је кошаркашко игралиште.

Сада се омладина бави спортом користећи спортске терене Основне школе “Свети Сава” у насељу Трстеник II.

Рукометни клуб “Никола Тесла“ регистрован је 14. 11. 1995. године, одговорно лице је Бранислав Дамњановић.

Спортски клуб одгајивача голубова “Вис„ регистрован 8. 05. 1992. године, а одговорно лице је Мишић Миливоје.

Село сваке године организује традиционални меморијални фудбалски турнир “Ивановић Зоран”. ‘

У атару Чаира изграђено је Стрелиште. Село је дало велики број квалитетних стрелаца.

Мештани се верским празницима окупљају на Запису–богомољишту и код Цркве.

Село слави (богомоља) Светог Јована Богослова, а засеок Бељици Св. Тројицу (понедељак),

Црква слави Св. Јована Крститеља.

Записи села су: први у центру села, богомољиште (дрво крушка). Запис на Чаирском брду, дрво храст стар је око 500 година. Запис код Цркве (дрво је крушка). Био је и запис раније, тамо где је сада фабрика Наменске производње.

Село сахрањује своје умрле у три гробља.

Струја је уведена 1950. године,

водовод 1953, а остатак села 1979. године. Канализација је изграђена, у првој фази 1989-1991. године, и другој фази 2003. и2004. године.

Прикључак на телефонску мрежу обезбеђен је 1983. године.

Село Чаири припада Месној заједници Трстеник. У прошлости, по питању власти, највише је било повезано са Горњом Црнишавом и Осаоницом.

Порекло становништва.

– Антићи

Непознато је одакле су Антићи досељени, али се у пописима појављује Анта Ковачевић из Меоне, па се може претпоставити да је предак. Из пописа 1863. године види се да има три куће Антића, по уписивању података од два брата. Најстарији је Милисав, рођен 1816. год. Тодор (1832), Триун (1849). У Првом светском рату аустроугарске власти интернирале су 1916. године Спасоја Тодорова, који је имао 48 година. Обрен, син Василија Антића, студент, рођен 1918. године, одмах на почетку Другог св. Рата прикључио се Врњачко–трстеничком партизанском одреду. Учествовао у борби против Немаца на Попини 13. октобра 1941. године. Четници су га ухватили и стрељали у Риљцу новембра 1941. године. Обрен је прва жртва братоубилачког рата. Братислав, син Радованов, поседује фирму “AM Хидраулик„ у Трстенику. Ради од “1987. године. Има у сталном радном односу 12 људи. Фирма се афирмисала и послује са познатим фирмама. Делатност фирме је производња и ремонт хидраулике.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Чаири 4, Београд 1, Станишинци 1, Аустралија 1.

– Батоћани

Целокупно братство Батоћана дато је, најдетаљније, при обради села Лопаш. По једна грана фамилије је у Горњем Рибнику и Оџацима. Овде је дата грана Миодрага Батоћанина, који се доселио из Лопаша.

Слава: Св. Стеван.

Број домова: Лопаш (бројна фамилија), Чаири 3, Врба 1, Трстеник 2.

– Бежановићи

Бежановићи су пореклом из Сиња, одакле су дошли у Бијело Поље (Црна Гора), цело племе, потом су дошли на Косово код Лепосавића – Маркова река. Од Лепосавића (Маркова река) отишли су преко Куршумлије у засеок Чолићи у Стрменици, а одатле се расељавали као Бараћи, Марковићи и Бежановићи. Већи број Бељановића одатле је отишао у Ново Село. Има у Метохији село Бежановићи. Од којих су ови Бежановићи није познато. Бежановић Марјан дошао је из Велике Врбнице на имање Овчаревић Стевана. Панта Марјанов погинуо је 1914. године на Гучеву. Миливоје Бранислављев, у Основној школи “Живадин Апостоловић” носилац је Дипломе “Вук Караџић“

Слава: Св. Трифун и Велика Госпоина, слава Овчаревића Св. Димитрије.

Број домова: Чаири 1.

– Бабићи

Предак Бабића Анђелко дошаоје из Плоче на коњу и у корпи донео најстаријег сина. Иначе, Бабићи воде порекло из Црне Горе. Некада се презивали Пљакићи. Панта се населио у Трстеник 1875. и превео брата у Чаире. Међу потомцима треба истаћи Милуна Бабића, рођеног 1939. године. Завршио је Пољопривредни факултет у Београду. После студија специјализирао је део прехрамбене гране. Објавио је око 20 стручних радова. Основао фирму “Етерика„, која производи зачине од воћа. Постао је врло успешан бизнисмен. Запажен је као добротвор за хуманитарне акције и у области културе. Као председник Црквеног одбора усмеравао је градњу цркве у Чаирима. Написао је књигу “Слике мога села Чаири”. Живи у Трстенику. Анђелков син Бабић одликован 1929. год. од Краља Александра, поводом рођења принца Андреје, Орденом Св. Саве V реда.

Слава: Св. Трифун.

Број домова: Чаири 5, Крушевац 1, Медвеђа 1, Београд 1, Пољна 1, САД 1.

– Брђићи

Брђићи су дошли из Црне Горе. Први је забележен Илија, рођен 1823. године. Урош је имао 16 деце. За шест дана од куге му умрло 7 деце. Урошеви синови били су угледни домаћини. Василије је посетио Христов гроб и добио звање “Хаџија”. Његов брат Гмитар био је познат ловац и зидар. Зидао је Драгову апотеку, Хотел “Ј адран„ и чесму код цркве у Чаирима.

Слава: Св. Илија.

Број домова: Чаири 5, Трстеник 2, Вр. Бања 2.

– Димитријевићи

Димитријевићи су досељени из Херцеговине. Убележени су прво као Кљајићи, касније као Марковићи, па затим као Димитријевићи. У фамилији су најпознатији проф. др Драгољуб, син Миодрагов, рођен у Чаирима. Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду на катедри вајарства, атеље – скулптура у простору и архитектури. Од 1989. године ради на Факултету примењених уметности у Београду; као доцент предавао је предмете: Цртање, Моделовање (на одсеку Примењено вајарство). Редован је професор ФПУ. Од 2004. године шеф је Одсека за примењено вајарство, као и продекан 1998–2000. године. Излагао је у Трстенику (два пута), Београду, Дугом Селу (Загреб), Врњачкој Бањи. Групно је излагао у 35 градова. Учествовао на 20 уметничких колонија. У завичају има више уметничких дела: Оџаци (1), Трстеник (8), Бела Вода (2), Милутовац (1). Миодраг, Драгољубов син, дипломирао је вајарство на факултету примењених уметности у Београду. Магистрирао је 2003. године. Имао је низ изложених објеката, а највише у Републици Српској. Има велики број награда за идејна решења. Живи и ради у Београду.

Слава: Св. Тома.

Број домова: Чаири 5, Ратаје 1, Трстеник 1, Београд 1, Краљево 1.

– Ивановићи

Највероватније да је Ивановићима исти предак са Марковићима. Бележени су надимком Црногорац, а преци кажу да су дошли из Црне Горе. Бележени су и као Марковићи и као Димитријевићи, по Димитрију. Супруга Борисављева, Бранка, заклана је од четника 1943. године јер су посумњали да је наклоњена Народно–ослободилачком покрету.

Слава: Св. Аранђел.

Број домова: Чаири 4. Пејовац 1.

– Лукићи

Лукићи су Досељени из Жупањевца (Гружа). Доселио се Вићентије (око 1840), који је имао Доста деце. Лукић Здравко, рођ. 1909. године, завршио је гимназију у Крушевцу. У Београду студирао француски језик. Уређивао међуратни часопис “’Звезду“ и “Бачки гласник“. Био редитељ у позоришту у Зајечару и Крушевцу. Сарађивао у часописима. Објавио новелу “Невина грешница“, 1930 год. Антоније, погинуо у рату с Турцима 1878. године на Самокову. Александар, син Мирков, погинуо у насељу Горње Колибе код Босанског Брода, 16. априла 1992. године.

Слава: Св. Аранђел.

Број домова: Чаири 10, Нови Сад 1.

– Марковићи

Марковићи су досељени из Црне Горе. Били са презименом Удовичићи, све до почетка двадесетог века. Фамилија је досељена на брдо, сада потес Кућишта па су касније сишли на данашњу локацију и захватили велики комплекс ливаде-Чаира. Касније су ту направљене зграде и хале “Прве петолетке„ и Трговинског предузећа “Западна Морава“. Светоликов син Милош био је кафеџија. Имао је кафану у самом центру Трстеника. Милош и Душко су браћа по мајци. Милошев син Светолик био је стасит и запажен спортиста. Бранио је за фудбалску екипу °“Трстеник“, а рукомет је играо за РК “Прва петолетка“ и за више прволигашких рукометних екипа. Славко, Милошев син, готово цео животни век провео је у Земљорадничкој задрузи “Слога„ у Трстенику. Једно време био је и директор ове Задруге, која је покривала више од пола подручја Општине. За рад је добио два велика признања: Орден рада са сребрном звездом и Медаљу за храброст.

Слава: Св. Арханђел

Број домова: Чаири 3, Београд 1.

– Марковићи (Бељици)

Марковићи у Чаире (засеок Бељици), досељени су из Осаонице. Највероватније да су то Добрићеви потомци. Добра је у Осаоници забележен као баштован и кочијаш са минимално земље. Добрић је рођен 1813. године. Почетак лозе може се само условно прихватити, као што су подаци: Василије је имао сина Милана и Јован Милоша, а аналогно се закључује да је и Живко син Василијев.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Чаири 2, САД 3.

– Манџукићи

Манџукићи — Тимотије и Стеван, досељени су из Плоче (Жупа). Димитрије и Марко, досељени из Црне Горе. Димитријев син Милован имао је ужарску радњу. Душанова ћерка Милица лекар је у Трстенику.

Слава: Св. Никола, Св. Јован. ‘

Број домова: Чаири 3, Трстеник 5, САД 1, Јагодина 1, Нови Сад 1, Медвеђа, Камењача 1.

– Мијатовићи

Можда су преци Мијатовића дошли из Стублице: Радослав је погинуо у Нишу, у затвору Црвени Крст, при пробијању ограде и покушају бекства.

Слава: Св. Трифун.

Број домова: Чаири 1, Аустрија 2.

– Милетићи

Недељко Милетић, досељен је из Турске – Меона код Ниша. У архивској грађи појављивали се браћа Сима (1820) и Недељко (рођ. 1917) са децом. Потомци кажу да се, касније, предак Панта доселио из Штулца (Вр. Бања). Сашина деца Ђорђе и Андреја баве се спортом – карате. Ђорђе има доста остварених трофеја. Учествовао је и на Европском такимчењу.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Чаири 1, Пејовац 1.

– Миленковићи

Предак Миленковића Доселио се у Јасиковицу са Космета, са презименом Бекрић. Неки су се у овај крај досељавали преко Будиловине, а неки преко Рибара. Презимена су касније, према прецима, мењали у Вучковић, Николић, Вукојичић, Миленковић и Радивојевић. Милан син Ивков имао је тешко детињство, од своје пете године служио је, а касније као домаћин рабаџисао, вукао шљунак и насипао пут, вукао дрва запрегом. Предак Миленковића, Милан, син Иванов, дошао је у Чаире, односно усинили га Мијушко Манџукић и Стојанка из Чаира. Тома Миленковић, син Миланов, рођен је 12. 01. 1935. године. Нижу гимназију завршио у Трстенику, Учитељску школу у Крагујевцу, затим завршио Групу за историју на Филозофском факулету у Београду. Докторирао је 1972. године тезом Социјалистичка партија Југославије од 1921–1929. године. Касније је добио титулу научни саветник. Радио је у Штавничком срезу (Тутин) и у Институту за Савремену историју. Године 1999. отишао је у пензију. Објавио је осам монографија, седам томова историјске грађе и око 100 студија, расправа, чланака и др. Године 2007. објавио је монографију Трстеник и околина у Првом светском рату 1914-1918. године.

Др Милица Миленковић, супруга Томина, рођена је 7. марта 1937. године у Бершићима код Горњег Милановца. Гимназију завршила у Г. Милановцу. Године 1959. завршила је Филозофски факултет, Групу за историју. Магистарски рад одбранила темом “Синдикални покрет у Србији 1918-1920. године”. Докторирала 1978. године са тезом “Синдикални покрет у Србији, Македонији и на Косову и Метохији 1921–1929. године”. Радила је у Институту за новију историју. Објавила је 5 монографија, један том историјске грађе и више од 50 студија, чланака, прилогаНајвише је изучавала синдикални  и раднички покрет и социјалну политику у Србији.

Слава: Св. Никола, Св. Ђорђе и Св. Лука.

Број домова Чаири1, Београд1.

– Миљковићи

Предак Миљковића Милосав досељен је из Бучја у Чаире. Иначе, преци Миљковића воде порекло из Бара, па су преко Топлице пресељени у Бучје. Предак, баба Вишња, која је имала хајдучко име Вука, у Топлици је убила Турчина високог ранга, па је са фамилијом пребегла у Бучје. Милосављев најпознатији потомак је Милутинова кћи Кадивка. Миљковић Стевановић Кадивка рођена је 1953. год. у Чаирима (Трстеник). Гимназију завршила у Вр. Бањи, Медицински факултет у Нишу (1978). Стекла је звање примаријуса. Ради као лекар у Заводу за онкологију у Нишу. Писањем се бави од младих школских дана. Бави се лечењем пчелињим производима, према научном изучавању пчелињих производа. Издала је Збирку песама “Бела божанства” (Народна библиотека, Крушевац 1991), Грлице и друге приче; Публикацију “Онколошка превенција“, (Трстеник, 1998).

Слава: Св. Јован.

Број домова: Чаири 1, Бучје 5, Трстеник 2.

– Миљковићи други

Предак Миљковића Досељен је из Топлице. У првој половини 19. века било је доста предака: Радојица са синовима Аврамом (р. 1849) и Миланом (р. 1852), Мијајло са синовима Максимом (1857) и Антанасијем (1852), Павле (р. 1814), Радивоје са сином Јованом (1860) и унуком Исидором 1883. године. Лазар, са сином Миладином, учествовао је у Првом св. рату 1914. године. Петров, Миладин, заклан је од четника 1943. године. Петар је био кмет села.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Чаири 1, Трстеник 1, САД 1.

– Новоселци

Код Цетиња постоји насеље Новосел. Новоселци су 1821. године пописани у Осаоници, а касније су пресељени у Чаире, вероватно због могућности захватања већих комплекса земље. Први се у Чаирима појављују: Милан (рођ. 1817), Димитрије (1832) и Тодор (1835). Новоселци су 1821. године присвојили и разделили Аврамову и Газа Питину баштину. Новоселац Светомир био је познат грађевинац. Извео је радове на чесми “’Краљевац” у Горњем Рибнику, године 1928.

Слава: Св. Јован.

Број домова: Чаири 5, Трстеник 1, Београд.

– Николићи

Предак Николића је из Парчина (Жупа). Никола је досељен у Доњи Рибник (Николићи). Гаша у Селиште (Гашићи). Гаврило у Г. Црнишаву  (Гавриловићи). Предак Радош из Д. Рибника дошао је у Чаире на мираз код Раде Марковић.

Слава: (?)

Број домова: Чаири 2, Вр. Бања, Трстеник 2, Доњи Рибник 28, САД 2, Доња Црнишава 2, Кикинда 1.

-Пантелићи

Предак Пантелића, Јовановића и Атанасковића из Риђевштице, Гашића и Антића из Омашнице, ћатића из Глободера, Сојкића из Мачковца и Ђулаковића из Велике Дренове дошао је у Риђевштицу из Павлице код Рашке. Ишли су скупа са Арсенијем Чарнојевићем у Аустрију, али је тамо остао само један брат, а остали су се вратили, разделили се и раселили по оближњим селима. Милен, погинуо у Првом св. рату 1914. године на Церу. Петров син Милисав има у Чаирима регистровану фирму од 1989. године “Столарска радња Пантелић“, која успешно послује.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Чаири 2, Риђевштица 5, Трстеник 5, Почековина (Риђевци) 11, Београд 1, Вршац 2, Чаири 2, Вр. Бања 1, Лопаш 2, Бучје 1, Александровац 1.

– Павловићи

Није познато да ли су Павловићи досељени или су старинци. Сазнало се за најстаријег претка, Спасоја, рођеног 1926. (?) године. Из ове фамилије најпознатији је Србислав син Страхињин рођен 1938. године. Завршио је Економски факулет. Радио је у Пољопривредном комбинату “Трстеник„ као водећи економиста. Био је директор Службе друштвеног књиговодства у Трстенику, као и члан Извршног савета СО Трстеник.

Слава: Св. Ђорђе.

Број домова: Чаири 2, САД 1.

– Пештерци

Пештерци су досељени од Сјенице. Најстарији су забележени браћа Пантелија (рођ. 1793), Јован (1813) и Јаћим (1813), али није се могло утврдити чији је син Стеван (р. 1837). При досељењу носили су презиме Бировљевићи. Јованов син Јаћим преселио се из Оџака у Чаире. Јаћимов син Живорад ради у “Првој петопеци“, а у једном мандату био је и заменик директора. Милосављев Радиша отворио је продавницу боја и лакова “Спектар”, ради од 1995. године. Запошљена 2 радника. Саша Драганов, поседује пржионицу кафе “Hof“. Запошљава 2 радника.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Чаири 6, Трстеник 1.

-Петровићи

Не зна се да ли су Петровићи досељени или старинци. Некада су им куће биле у Крушаку. Светислав, син Атанасијев, погинуо је y Првом св. рату. Љубинков син Предраг бави се уметничким делатностима, пише и слика. Насликао је већи број објеката у Чаирима, како би исте спасао заборава. Предак Андреја рођен је 1822. године.

Слава: Св. Петковица.

Број домова: Чаири 7.

– Пецићи

Пецићи порекло воде из Шестана (Ц. Гора), а y Чаире се доселили из Јелакца (Копаоник). Најстарији предак Гаврило рођен је 1780. године.

Слава: Св. Арханђел и Св. Сава.

Број домова: Чаири 7, Београд 1, Крушевац 1, САД 1, Аустралија 1

– Ракезићи

Досељена три брата Ракезића – по један у Брезовицу, Чаире, и Ново Село. Димитрије је рођен 1926. године. Радосав био је у заробљеништву у Другом св. рату, а по завршетку рата остао је у иностранству.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Бељици 2, Крушевац 1, Панчево 1.

– Радоњићи

Предак Радоња досељен је из Црне Горе. Његови синови су насељени и у Чукојевац и Вранеше. У Чаирима породицу је засновао Павле, рођен 1821. године. Божидар, као заробљеник од Немаца 1941. године, умро је у логору Аушвиц.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Чаири 1.

– Радосављевићи

Непознато је одакле су Радосављевићи досељени, са Роглићима имају истог претка. Радосављевићи су Анђелкови, а Роглићи Јанићијеви. Милунов син Петар одселио се у Богдање, а Радосав, син Радошев у Почековину. Милорадов син Милан дуго је рабаџисао у Трстенику. У старим документима су Радисављевићи.

Слава: Св. Јован.

Број домова: Чаири 3, Почековина 1, Богдање.

– Роглићи

На данашњу локацију Роглићи су досељени са потеса Кућишта. Раније досељени од Новог Пазара, браћа Анђелко и Јанићије. Исти им је предак са Радосављевићима. Радосављевићи су Анђелкови, а Роглићи Јанићијеви. Живојин, Ђорђев син, бавио се рабаџилуком, развозио је робу са Железничке станице по Трстенику.

Слава: Св. Јован.

Број домова: Чаири 2, Светозарсво-Јагодина 3.

– Савићи

Највероватније да су два брата Савића – Сава се доселио у Чаире, а Милета у Лободер. Дошли су из Херцеговине. Божидар Савић, син Милутина, 1911. године у Трстенику основао Социјал демократску партију и био њен председник, иначе био је абаџија, а Дојчин Савић пекар из Трстеника био је благајник. Једна улица, односно кварт у Трстенику носи име Божидара Бошка Савића. Милета Мика Савић био је за време и дуго после Другог св. рата шеф Железничке станице у Трстенику. Посебно је запажен његов рад у Општинској ловачкој организацији у Трстенику. Драган је запажен по резултатима постигнутим у стрељаштву. Савић Милоје био је начелник Министарства трговине и индустрије СХС. Бавио се писањем и пољопривредом.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Чаири 5, Равиње 1.

– Станојчићи

У Чаире Станојчићи су се доселили из Осаонице, а њихови преци се из Плоче доселили у Осаоницу. Из Плоче један брат доселио се у Осаоницу, други брат у Врњачку Бању (Руђинчани), а потомци кажу да је један од браће отишао или остао у околини Пирота (они су Милићи). У Чаире су досељени да би захватили, део турских ливадачаира. Станојчић (Ђорђа) Радослав завршио је правни факултет и у другој половини двадесетог века обављао је важне функције у Општини и Србији. Био је председник Скупштине општине Трстеник, директор Трговинског предузећа “Западна Морава”, секретар Секретаријата за привреду СО Трстеник, секретар Среског комитета СКС Крушевац, председник Региона Савеза комуниста Србије Краљево и заменик секретара (министра) унутрашњих послова Србије. Остао је у сећању као човек који је веома успешно обављао функције, као добар сарадник и врло непосредан са службеним особљем и грађанима.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Чаири 2.

– Џамићи

Џамићи су досељени из Велике Врбнице. Најстарији се помињу синови првог досељеног – Филип (рођен 1812) и Сима. Филип је имао братанца Петра.

Слава: Св. Никола.

Број домова Чаири 7, Београц 1.

-Ћирићи

Непознато је одакле су Ћирићи досељени. Први се помињу браћа Никола (рођен око 1825) и Филип (1836).

Слава: Св. Симеон.

Број домова: Чаири 1.

Досељени током ХХ века

  1. Шљивовац Живота, из Горње Црнишаве;
  2. Аксентијевић Драгослав, из Планиниде; дошао на мираз у домаћинсто Радоњић Станка.
  3. Мијајловић Миљко, из Камењаче, досељен;
  4. Миодраговић Велисав, из Ј асиковице, населио се;
  5. Малићанин Тома, из Ј асиковице, у Станојловиће;
  6. Јовић, из Браљина, на мираз у домаћинство Литрић Зорана и ћерке Марије;
  7. Милетић Зоран, из Лопаша, у домаћинство Бабић Милована;
  8. Равилић Световид, населио се из Митровиг Поља;
  9. Равилић Световид, населио се из Митровиг Поља;
  10. Симић Тихомир из љубостињског Прњавора, дошао на мираз у домаћинство Лукић Спасоја и ћерке му Богдане;
  11. Ракић, досељени;
  12. Шокорац Властимир, из Мале Сугубине, дошао на мираз у домаћинство Тодоровић Спасоја;
  13. Трошићи, досељени из Божуревца;
  14. Сарићи, предак дошао на мираз из Оџака;
  15. Трошић Воислав, из Божуревца, дошао на мираз у домаћинство Вукић Сеније;
  16. Видаковић Живко, из Дубља, дошао на мираз у домаћинство Миљковић Миладина и ћерке му Борке;
  17. Стошић Горан, из Милутовца, дошао на мираз у домаћинство Марковић и ћерке му Гордане;
  18. Ивановић Милован, из Рженице, досељен;
  19. Лазаревић Раденко, из Ј елакца, усвојен од Антић Ђорђа;
  20. Ружић Јован, из Кремне, дошао на мираз у домаћинство Антић Милоја и ћерке му Маре;
  21. Ерић Александар, из Плеша, дошао на мираз у домаћинство Антић Љубише и ћерке му Десанке;
  22. Радосављевић Горан, из Трстеника (отац Вукашин из Рајинца), досељен;
  23. Авакумовић (Радоја) Љубиша, досељен из Макрешана;
  24. Станојевић (Милана) Љубиша, досељен из Подунаваца;
  25. Стоисављевић (Проке) Дара, досељена из Купирева (Хрватска);
  26. Шљивић (Чедомира) Радослав, досељен из Глободера;
  27. Јеремић (Пане) Милован, досељен из Камењаче;
  28. Бићанин Јанко из Риђевштице, досељен;
  29. Савић Драган, досељен из Доње Омашнице;
  30. Алексовски С. Димитрије, досељен;
  31. Бзенић (Рајка) Радош, досељен из Доње Црнишаве;
  32. Шиндић Нићифор из Лесеновца, дошао на мираз у домаћинство Славка Марковића;
  33. Мијајловић Велибор, из Стублице, на мираз у домаћинство Марковић Милана и његове усвојенице Љубинке;
  34. Мијајловић Љубисав, из Стублице, на мираз у домаћинство Марковић Милана и његове усвојенице Душице;
  35. Петровић Сава из Трстеника, дошао на мираз у домаћинство Ракезић Радослава и ћерке му Јованке;
  36. Ракезић Раде из Брезовице, досељен;
  37. Ђорђевић Љубнша, из Трстеника, дошао на мираз у домаћинство Сарић Љубодрага и ћерке му Росе;
  38. Јевђић Радоје и Ђорђе, из Доње Црнишаве, досељени;
  39. Дуњићи, досељени из Плоче;
  40. Милетић Зоран, из Лободера, дошао на мираз.

ИЗВОР: Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Саша Ћирић

    Ја сам потомак Ћирића из Чаира, данашнји Биљици, околина Трстеника. Уколико неко има везе са овом фамилијом, драго би ми било са се упознамо. Мој контакт је [email protected]