Порекло презимена, село Брезовица (Трстеник)

1. децембар 2018.

коментара: 1

Порекло становништва села Брезовица, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај и тип села.

Брезовица је сеоско насеље разбијеног типа, на странама долине Брезовачке реке, десне притоке Западне Мораве, уоквирена бреговима Градац (449м), Рогови (513м), Дрењак (716м), Магарчић (536м), а на удаљености 12км од Трстеника, на његовој југозападној стани. Граничи се са следећим атарима села: Горња Црнишава (са истока), Лесковица и Стублица (са југа), Станишинци (са запада) и Попина (са севера). Има више заселака: Атанасковићи, Костићи, Ј очићи, Бабићи. Некада је ту био и велики заселак Тодоровац, али се доста породица одатле иселило.

Име села.

Село има назив биогеографског порекла – по пространим брезовим шумама. Бреза је реч старословенских народа, биљка за коју се верује да има магичну моћ.

Постанак села.

Село се помиње у прошлости, под турском владавином, као Станци (насеље од колиба). Године 1526. забележено је и као Брезовица и као Станци, са 9 влашких кућа. Тадашњи сточари Власи, пореклом Грци, били су покретљиви са својом стоком, па су зато куће правили од лаког материјала, које су биле више колибе но куће. Потес Бачије асоцира на трагове остатака од колиба или торова, који су делом и укопавани, што се може закључити по остацима удубљења. У прошлости породичне куће биле су лоциране углавном на падинама околних брда и брегова, па се постепено вршило пресељавање ближе Брезовачкој реци. Тај процес силажења ближе Реци још траје. Готово код свих фамилија има померања у том смислу.

Старине у селу.

Један мештанин се сећа када је у гробљу пронађен новчић са ликом, како тврди, цара Константина. Поред трагова објеката на Градцу, има остатака и на левој страни Брезовачке реке, испод села. Ту су остаци темеља, верује се да је ту била црква.

Земље и шуме.

Атар села подељен је на атарске потесе. Од долине Брезовачке реке најчешће су се дизале стрме стране обрасле шумом, а при врху су заравни које су обрађиване: то су њиве и виногради. Сада су виногради углавном искрчени. Бачије је потес који се подиже од Брезовачке реке, захвата њену десну страну, до масива Градац и Рогови. То су ливаде које су некада биле бачије, торови и сточарске колибе. И сада су то ливаде, које се косе за зимску исхрану стоке – сено. Градац и Рогови су масиви под шумом. Равни пут је потес који се простире од насеља Тодоровац према југоистоку. Када почиње да се спушта према реци Равни пут носи назив Рудине. То је обрадиви део, али део Рудине зарастао је багремовом шумом. Брод је потес где се Бршљаница састаје са Лесковичком реком. У прошлости ту није било моста (изграђен 1967) па се газила река (брод, како се то у народу назива). Магарачко брдо, од Јагодиног брега, између Брезовачке и Ситровачке реке, подиже се ово брдо, које има пашњака, шума, али и обрађених површина. Да ли је на њему пасло много магараца па је по томе добило име, није познато. Ржиште је јужно од Магарачког брда, а даље према југу лево су Бугарчићи, а десно Церовица, а наставља се Бараћско брдо, а западно од њега је Дрењак. У највећем делу ови потеси су обрађивани (виногради, шљиваци и житарице), али су стрмији деловим били под шумом. Мајдани су стрме стране Лесковичке реке, јужно од потеса Брод. Ту мештани ваде камен за печење креча. Магарчић је брдо између Мајдана и Бршљанице, реке која се пружа према југу. Његове стране су под шумом, а висораван се обрађује. Сада су њиве, а некада су ту били и виногради. Његовим развођем водио је стари (каравански) пут преко Жупе за Прокупље.

Воде.

Брезовица се налази на побрђу Гоча, што је условило да је ту пристуство воде у виду речица и извора сасвим задовољавајуће. Две речице које сакупљају воду од извора и поточића које теку са доста високих делова Гоча, улазе у насеље у виду Бршљанице, која је сакупила воду лево и јужно од Стублице и извори и поточићи који теку, такође, са доста високог подручја планине Гоча и сакупљају воду са атара Лесковице и источно од Стублице дајући воду Лесковичкој реци која, такође, тече према насељу. Обе ове речице се састају на врху села званом Брод са приближно истим количинама воде. Даље њихове воде теку под именом Брезовачка река, са доста великим падом, па и при великим водостајима не доводи до изливања воде из корита. Уласком у попински атар река добија име Попинска река и као таква улива се у Западну Мораву, као десна притока. Са десне стране Брезовачка река прима два потичића са доста кратким током, први је Тодоровац, а затим Чолицки поток. Са леве стране Брезовачка река прима прво краћу притоку Змијак, а затим при крају атара дужу притоку Ситровицу реку. На реци Бршљаници је мали водопад. Забележено је да су у прошлости на овим рекама радиле 10 воденица и три ваљаре. Извора има више, али поменућемо само извор Мајдан, који је са доста издашне воде. Мештани се снабдевају водом са осам сепаратних водовода. Интересантно је да и на овим брдима бунарске воде нису велике дубине, крећу се до десет метара.

Комуникације.

Брезовица је асфалтним путем и сталном аутобуском линијом повезана за административним центром Општине Трстеником. Пут води долином Брезовачке реке, а код потеса Брод одваја се једним краком уз Бршљаницу према Стублици, а другим долином Лесковичке реке према Лесковици. Један пут, преко Тодоровца и потеса Равни води за Горњу Црнишаву, али је лош и тешко проходан. Пут Попина – Брезовица, у дужини од два километара, асфалтиран је 1977. године. Мост на Бршљаници за пут према Лесковици ширине 6х4м, изграђен је 1967. године.

Школство.

Ово село доста је удаљено од Трстеника, па је мештанима било отежано школовање, тако да је 1898. године само њих 16 знало да чита и пише.

Мештани су створили услове да њихова деца похађају школу 1894, када је отпочела школа са радом у кући Зорке Радосављевић. Нова школа изграђена је 1912. године. Први учитељ био је Милан Николић. Школа није радила у Првом св. рату, а у Другом св. рату четници су је користили за смештај својих форамција и веома је оштетили.

Учитељ Василије Арсић био је и пчелар, а остао је у сећању по томе што је веома лепо уредио школско двориште и подигао воћњак, а касније 1977. створио је у школи веома пријатни амбијент уредивши школу и двориште што је забележио инспектор Гавриловић Драгослав обилазећи школу те године.

Остали подаци о селу.

Путујући Дечји вртић за Брезовицу основан је 1981. године.

Задружни дом је направљен за потребе културе, али је често мењао намену. Једно време служио је за смештај омладине при извођењу војне обуке.

Испред Задружног дома постављен је Споменик, посвећен борцима палим у Другом св. рату.

Црква је саграђена на старим темељима. Прво је ту била црква брвнара. Када је изгорела, на њеном месту је саграђена црква чакмара, а касније 1910. године садашња црква. Када је брвнара изгорела звона те цркве однета су у село Станишинце.

Сеоска слава је Бели Петак.

Омладина села има Спортски полигон у Дворишту школе, који је асфалтиран и на коме се окупља омладина.

Спортско друштво “Кречар” регистровано је 26. 12. 1978. године, а као одговорно лице стоји Живко Миодраговић.

За време лета спортску активност употпуњује плажа на базену, који је изграђен 1969. године.

Село је технолошки почело да се развија када је 1964. године добило струју. И најудаљеније куће према Лесковици повезане су електричном линијом.

Добијање телефонских веза, 1998. године, село је решило врло важно питање комуникације, посебно што је доста удаљено од центра Општине.

Месна канцеларија је у Брезовици, која опслужује и

Стублицу. Године 1846. село је имало Примиритељни суд (општину), који је обухватао и Стублицу.

Брезовица је 1859. године припадала Козничком срезу.

Порекло презимена.

– Аћимовићи

Дошли су из Стублице, били Сретеновићи. Јаћим (рођ. 1792) дошао из Стублице, па су његови потомци Јаћимовићи, а касније Аћимовићи.

Слава: Св. Илија и Св. Трифун.

Број домова: Брезовица 2, Трстеник 1.

– Атанасковићи

Непознато је одакле им се доселио предак. Први се помињу Анђелко, Петар, Милоје и Миленко. Тридесетих година протеклог века била је једна од бројнијих фамилија и богатијих у том периоду. Имали су подруме у виноградима и воденице. Здравко је био пинтер познат у крају. Јован, Милосављев син, био је првак Југославије у такмичењу металаца, а затим је освојио и друго место у Европи.

Слава: Св. Јован.

Број домова: Брезовица 6, Штулац 1, Француска 1, Врњачка Бања 2, Горњи Рибник (салаши) 2, Пајсак 1.

– Бараћи

Место Баре код Лепосавића постојбина је свих Бараћа. У Брезовицу су дошли преко засеока Чолићи, Стрменица. При доласку, по Милети, били су Милетићи, а по Веселину Веселиновићи. Милоје је рођен 1792. године. Иначе, шире братство потиче из Сиња. Одатле су отишли у Црну Гору (Бијело Поље), па одатле у Баре. Даље су ишли преко Куршумлије. Када су Бараћи дошли у Брезовицу, део фамилије, као Бежановићи, отишао је у Ново Село.

Најпознатији из братства је Ђорђе Бараћ (1831–1913), калуђерски – Сава Дечанац. Био је епископ жички и игуман дечански; учествовао је на Берлинском конгресу 1878. године.

Бараћ Милун припадник је Српске радикалне странке. По увођењу вишепартијског система у Србији у наше време странка га бирала од 1992. године за свог посланика за Народну Скупштину Србије и то у три мандата.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Брезовица 3, Трстеник 2, Панчево 1.

– Богићевићи

Досељени из Дренче – дошли на мираз. Први је Богићевић Томаш, а касније, исто на мираз дошао и Вукадин, син Томашевог братанца Петронија, унук Милуна, праунук Стевана. У Дренчу су се Доселили из Црне Горе, око половине 18. века. Томаш је дошао на мираз у Паниће, у домаћинство Милоја и ћерке му Вучице. Миладинов Славко био је председник Општине, 1934-1948. године у Брезовици. Доста касније, око 1860. године, дошао је у Брезовицу на мираз из Дренче Петронијев син Вукадин. Ђурђев Милош основао је 1991. године Привредно друштво за производњу и услуге, које запошљава 6 радника и које је успешно пословало у протеклом периоду.

Слава: Св. Никола, Св. Архангел (мираз).

Број домова: Брезовица 3, Вр. Бања 2, Трстеник 4, Осаоница 1, Крушевац 1, Дренча – део фамилије.

-Бабићи

Предак Бабића досељен је из Плоче, муж Стојане, а Минини из Бзенице. Мајка Петра, Павла и Радована, Стојана, рођена је 1813. године, а Мина 1821. године.

Слава: Св. Трифун и Св. Илија.

Број домова: Брезовица 5, Београд 1, Прибој 1.

-Глиџићи

Станиште фамилије Г лиџића је у Старом Трстенику. Фамилија је богата, радна и предузимљива. У њој је поникло доста угледних људи: Гвозден (потпредседник СО Трстеник), Вукосав (доктор медицинских наука), Мијушко (ликовни уметник и писац), Светислав (директор школе у Стопањи), Жарко (успешан привредник). У Брезовицу се доселио Светозар. Његов син Милан био је веома активан у селу и шире. Био је одборник СО Трстеник, председник Месне канцеларије, делегат конгреса СКС. Као привредник доста је учинио за село. Отворио је кафану, саградио базен 1969 (први базен у Општини), почео са развојем сеоског туризма 1991. године, а наставио је успешно да омасовљава долазак гостију и да иде стопама оца његов син Зоран.

Слава: (?)

Број домова: Брезовица.

-Ђенедићи

Ђенедићи су досељени из Ботурића.  Први је досељен Милоје.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Брезовица 2, Бучје 1.

-Ђурићи

Презивали се и Радовановићи. Милићев отац, највероватније је Мијајло.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Брезовица 1.

-Ђорђевићи

Предак им је Досељен у Брезовицу из Бугарске. Ј оса и Антанасије бележе се као Бугарин. Први је у Брезовици забележен, родоначелник фамилије, Ђорђе Обрадовић, рођен 1802. године; први предак забележен је као Бугарин Антанасије. Ђорђев унук Василије дошао је на мираз код жене (удовице) удате у Папиће.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Брезовица 4, Горња Црнишава 2, Брајковац 1.

-Јочићи

Предак Јочића досељен је из Дренче. Први је Радован (рођ. око 1770) са синовима Милошем и Мијајлом. Није се могло утврдити чији је син Стојадин.

Слава: Св. Лука.

Број домова: Брезовица 8, Вр. Бања 1, Панчево 1.

-Јевтовићи

Предак Јевтовића досељен је из Лесковице.

Слава: Митров дан и Св. Сава.

Број домова: Брезовица 2, Трстеник 1, Рибник 2.

-Костићи

Предак Костића населио се доласком из Дренче. Као најстарији помињу се Миленко (рођ. 1782. год.) и Милисав (рођ. 1793).

Слава: Св. Лука и Марковдан.

Број домова: Брезовица 11, Бр. Поље 1, Ново Село 1.

-Миленковићи

У првим пописима појављује се Милосав, под презименом Миленковић (попис 1837)

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Брезовица 5, Трстеник 1, Грабовац 1, Панчево 1, Бела Вода 1.

-Миодраговићи

Миодраговићи у Брезовици досељени су из Лесковице. У Лесковицу досељени из Црне Горе три брата: Миодраг (Миодраговићи), Ј евта (Ј евтовићи) и Петко (Петковићи). У Лесковици први као Миодраговић забележен је Цветко, као домаћин породице. Врло брзо су се умножили и проширили по околним селима: Брезовица, Јасиковица, Округлица, Тоболац, Попина. Миљко је усинио свастикића Панталеју Милетића из Лопаша. Живојин је дошао на мираз у Брезовицу, а његов син Новак отишао је на мираз у Попину. Ранков син Горан магистрирао је на машинском факултету и сада ради као предавач на Машинском факултету у Краљеву, а станује у Трстенику.

Слава: Св. Тома.

Број домова: Брезовица 13, Тоболац 2, Попина 2, Грабовац 1, Трстеник 2, Аустралија.

-Михајловићи

Дошли из Рженице у Паниће. Потомци нису сигурни да ли је отац Сретену Драгиши и Благоју, Радош или Радослав.

Слава: Св. Аранђел.

Број домова: Брезовица 4, Трстеник 1, Француска.

-Павловићи

Павле је био Ђорђевић. Мирко, син Видосава, живео је у Трстенику. Бавио се пчеларством. Имао је добар пчелињак y Прњавору.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Брезовица 5, Трстеник 4, Крушевац 1.

-Панићи

Панићи су дошли из Јелакца. Иначе, пореклом су од Берана, огранак Пантовића. Потомци памте сећање предака да су досељена три брата: Пана у Брезовицу, Ћала y Рженицу и Марјан у Дубље. У попису 1837. године забележен је Панић Михаило, као кмет села. Панићи, при досељењу у Брезовицу, заузели су велики део простора, око 20ха, између Змијачке реке и Бршљанице. Рајко Панић био је председник ДС у Брезовици 1927. године. Милоје, син Војина, 1929. године, у част рођења принца, одликован је, као угледни домаћин села Орденом Св. Саве V реда. Станојло, као учесник рата 1877/78, добио је одликовање за храброст и донео пушку кремењачу са бодежом 0,80м. Регистровани и познати произвођачи и испоручиоци креча: Драгомир, Љубиша, Слободан, Драгутин, Рајко, Крста. Најбољи и најтраженији мајстор за припрему зидања камена у кречани за печење креча је Ненад. Милан Панић, наставник, бави се сакупљањем грађе о прошлости Брезовице. Часлав је један од успешнијих Брезоваца, кога занимају трагови прошлости, који се налазе у атару Брезовице.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Брезовица 15, Матарушка Бања 1, Трстеник 2, Ново Село 1, Прњавор 1, Селиште 1, Бресно Поље 1.

-Петровићи

Досељени из Пуовца (Жупа). Први се појављује Тома (рођен 1803. год.), Мијајло (рођ. 1813) и Милисав (р. 1817). По Томи једно време презивали се Томићи. Фамилија Петровић имала је много страдања у Другом св. рату: стрељани су од Немаца Тихомир и Момир, у заробљеништву били Димитрије, Ђорђе и Бошко, а Мирко, Ранко и Милан су погинули на Сремском фронту. Миладин је досељен из Богдања и слави Св. Луку.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Брезовица 8, Бучје 1, Трстеник 1, Врњци 1.

-Петрашиновићи

Предак Милен дошао из Срњана (Братићи). Миланов син Предраг стрељан је од Немаца 1943. године, а други син Обрен вратио се у Вратиће. Један предак одсељен из Брезовице у Мијајловац и сада тамо има више домаћинстава.

Слава: Св. Никола и Св. Недеља.

Број домова: Брезовица 3, Чаири 1, Братићи 1.

-Промицаћи

Досељени из Дренче. Били Мијајловићи и Јовановићи. Јован је рођен 1778. године, за Милуна није нађено име оца, а вероватно је неко од датих. Били у засеоку Тодоровац.

Слава: Петровдан и Петковица.

Број домова: Брезовица 4, Штулац 1.

-Ракезићи

Преци им живели у Плочи. Одатле су неки отишли у Грачац, Чаире (засеок Бељици) и Брезовицу. Први се помиње Микаило и његови синови Јеремија (рођ. 1813) и Вићентије. Ракезић Божидара Мирослав успешан је привредник. На магистрали Трстеник – Врњци отворио је Ресторан “Бреза,. Ресторан ради од 1998. године.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Брезовица 3, Штулац 1, Бељици 2, Вр. Бања 1, Панчево 1.

-Радосављевићи

У Брезовицу се предак доселио са садашњим породичним именом. Порекло воде из Црне Горе, из околине Никшића, место Шекуларци. Први се помиње Раденко (попис 1831), а затим и Милоје, Цветко и Никола. Припадници ове фамилије бавили су се производњом креча и рабаџилуком. Најпознатији кречар је Славко. Милојев Јован био је познат трговац. Имао је надимак “Лаудан„ што значи да је познат, да је хваљен, или се он сам много хвалио. Најпознатији рабаџија који је са својом волујском запрегом обишао многа насеља широм Балкана био је Славко Радосављевић.

Слава: Св. Лука.

Број домова: Брезовица 10, Трстеник 2, Стопања 1, Француска 1, Загреб 1, Брајковац 1, Горња Црнишава 1, Јасиковица 1.

-Рачићи

Преци Рачића живели су у околини Полимља, Црна Гора. У Брезовицу се доселили преко Плеша.

Слава: Св. Ћирик.

Број домова: Брезовица 3, Кованлук (код Краљева) 2, Пула 1, Трстеник 1.

-Симићи

Бележени су и као Црнчевићи. На садашњу локацију дошли су из засеока Тодоровац. У архивској грађи пронађени су подаци да су Велимирови: отац Петроније и деда Сима. У фамилији, потомци кажу, отац Пантелија и деда Јеремија. У фамилији је најпознатији Радосављев син Милен. Завршио је све војне школе и добио чин генерала. Био је члан Генерал–штаба Војске Југославије, задужен за информисање.

Слава: Св. Лука.

Број домова: Брезовица 2, Београд 1.

Досељени појединци у ХХ веку

  1. Шишковић Светомир, из Ј асиковице, дошао на мираз у домаћинство Аћимовић Љубинке.
  2. Миодраговић Борисав, из Лесковице, у домаћинство Дачић Доме и ћерке му Душанке.
  3. Јевтовић Драгиша (Гиле), из Лесковице у Паниће.
  4. Гашић Аца, из Селишта, у домаћинство Панић Слободана и ћерке му Марије.
  5. Вукадин Богићевић у фамилију Бабића.
  6. Живановић Зоран, из Плоче, у домаћинство Думановић Ратка и ћерке му Драгане.
  7. Ђонић Владан, из Рибника, у домаћинство Панић Милоша и ћерке му Биљане.

ИЗВОР: Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар