Порекло презимена, село Пољица (Задар)

15. октобар 2018.

коментара: 4

Завичај - села и градови

Пољица је село у Далмацији (Равни Котари), северно од Задра. Административно припада општини Врси (Задарска жупанија).

Заступљен је крашки рељеф са изразито ниском надморском висином. Највиша тачка је брдо Градина (66 м), на крајњем југу села.

Православна црква Рођења Пресвете Богородице, подигнута је 1868. године, а римокатоличка црква Светог Миховила 1857. године.

На крајњем југу је издвојен српски заселак Пољаци у који су на прелазу из 18. у 19. век постепено досељавали становници Трибња под Велебитом на мору.

На попису 1991. године, Пољица је имала 1139 становника, од чега 759 Хрвата (66,6%), 272 Србина (24%), 15 Југословена и 93 остала (неопредељена, непозната).

 

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

 

Српска презимена

 

БАБАЦ (47) – Свети Георгије (дошли из Трибња почетком 19. века)

  • Алекса Бабац (1752-1849) пок. Боже је рођен у Трибњу, а умро у Пољицама, као и његови синови Никола и Петар који су рођени 1803. и 1807. године у Трибњу.

МАРИНКОВИЋ (179) – Свети Архангел Михаило (дошли из Трибња почетком 19. века)

  • Божо Маринковић (1754-1854) пок. Саве рођен у Трибњу, а умро у Пољицама, исто као Симо Маринковић (1800-1850), Марко Маринковић (1795-1845) пок. Николе и Илија Маринковић (1811-1876).

ПОЉАК (73) – Свети Гeоргије (дошли из Трибња крајем 18. или почетком 19. века)

  • Марко Пољак (1746-1839) пок. Михаила рођен у Трибњу, а умро у Пољици. Стојан Пољак Петров рођен 1805. у Пољици.

РАЈЧЕВИЋ (9) – Свети Георгије (дошли почетком 20. века из Смоковића)

  • 1870-их Герасим Кукавица из Карина дошао код жене презимена Пољак. Почетком 20. века на исти начин Рајчевић из Смоковића дошао у кућу Кукавица, која није имала мушке потомке.

 

Хрватска презимена  

 

БЕРАМ (79) – (присутни у 18. веку)

БЕРЕТИН (13) – (присутни у 18. веку)

БУШЉЕТА (28) – (присутни у 18. веку)

ВИДАЈИЋ (13) –

ВУЧКОВИЋ (22) – (присутни у 18. веку)

ДАДИЋ (35) – (присутни у 18. веку)

ДРАЖИЋ  (15) – (присутни у 18. веку)

ЗЕКАНОВИЋ (22) – (присутни у 18. веку)

КНЕЖЕВИЋ (95) – (присутни у 18. веку)

КОЈИЋ (63) – (присутни у 18. веку)

МАМИЋ (4) –

ПАЛЕКА (42) – (присутни у 18. веку)

ПЕТЕШИЋ (39) – (присутни у 18. веку)

ШТУЛИНА (21) – (присутни у 18. веку)

УТКОВИЋ (22) – (присутни у 18. веку)

 

Извори:

  • Лексик презимена СР Хрватске, 1976, Загреб
  • Топографска карта Хрватске 1:25 000, 1975.
  • Бенковачки сајт (www.benkovac.rs)

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

 

 

 

 

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. 3. јануар 2020. у 13:02

    Nedjeljko

    Poštovani, prezime Rajčević nije prisutno u Poljicima, nego u Smokoviću i Zemuniku Gornjem. Ostala prezimena su doselila u Poljica iz podvelebitskog sela Tribanj-Šibuljine.
    Nedjeljko, administrator sajta http://www.benkovac.rs

    Одговори

  2. 4. јануар 2020. у 01:19

    Слободан Зрнић

    Poštovani, kao što sam naveo, bilo je 9 Rajčevića popisanih 1948.

    Одговори

  3. 18. јануар 2020. у 00:32

    Rajčević

    Poštovani, prezime Rajčević je prisutno u zaseoku Poljaci koje je nekada administrativno pripadalo selu Poljica. U pitanju je bila jedna kuća i to moga đeda koji je došao na ženino imanje u Poljake iz Smokovića odakle su svi zadarski Rajčevići. Usput,vidim da ste ostavili prazno za našu slavu.Evo da vas informišem, mi slavimo Svetog Georgija kao i ostali Srbi u selu iako to nije slava koju slavi ostatak roda. Radi se o tome da je moj đed došao na imanje Kukavica koji su ostali bez muškog potomstva i preuzeo ženinu slavu. Inače naša slava bi trebala da je Sveti Luka iako na vašem sajtu na popisu za Smoković čini mi se stoji da slavimo Svetog Jovana što mislim da je greška. Jedino ako baš moj ogranak porodice i pre dolaska u Poljake nije menjao slavu. Inače svi mi Rajčevići iz okoline Zadra smo u srodstvu. Prema legendi potičemo od dva brata koja su došla iz Crne Gore.E sad, da li je legenda istinita, to je već pitanje.

    Одговори