Порекло становништва села Мало и Велико Рударе (по књизи Рударе), општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Два су села на терасама Ибра — Горње – Мало Рударе или Мало Село је под Малом стеном, а Доње – Велико Рударе или Велико Село је под Кршем – Рударачким кршем. Око два сата су села удаљена међу собом. У међама села су: Солила, Чука, Велика стена, Мала стена, Миладинов лаз, Погледало и Ибар.
Воде.
Водени ток је Дубоки поток, а извори су: Чесма, Извор у Ђуриној долини, Коштан, Чубура, Чесма и извор у Лазу, Чесма у Старом селу. Пије се вода са шест бунара.
Земље и шуме.
Потеси су: Селиште, Смоник и Лескове долине. Гробље је код црквине, у потесу Смонику.
Историјат.
СЕЛО РОУДАРIЕ забележено је у Светостефанској хрисовуљи.
Године 1892. село Рударе има 28 кућа (све српских); 1921 у селу је 47 домаћинстава са 338 чланова, а 1948 – 95 домаћинстава са 637 чланова.
Старине у селу.
У селиштима су старије насеобине рудара. Како је село било на висини, тукли су га громови у три маха па се оно трипут премештало. Отуд, кажу, Селишта. У гробљу је црква у рушевинама. Била је то мала црква зидана тесаником и кречом. На међи према селу Лисици је Смрдан, извор сумпоровите воде и поток. Око извора су трагови насеља и зидова неке грађевине. Мештани мисле да су остаци неке старе бање.
У Старом селу (у Горњем Рудару) стоје – “ћуте” “дуварине” (зидови) и остаци темеља кућа и зграда из древне прошлости. Ниже Крша и под Великом стеном су ископане “оставе” старог новца.
Порекло становништва.
Родови.
После 1750. године доселили су се:
-Морачани – Марковићи (6 кућа, Св. Арханђео, у новембру и Св. Арханђео “летњи”, у јулу), од Морачана из Борчана. Они су један род с Крајчанима у Грабовцу.
После рата 1877/78. године настанили су се:
-Мандићи : Трајковићи, Здравковићи, Анђелковићи (3 куће, Св. Арханђео 8. новембра), из Рајетића на Рогозни.
-Илићи (3 куће, Св. Ћирик) су “Ис Преко ибра”, из села Валача.
Нови су досељеници, после 1900. године:
-Нешковићи (2 куће, Св. Арханђео) су прешли из Доњег Рудара.
-Вилимоновић (1 кућа, Св. Ђорђе и Св. Никола), из из Доњег Рудара прешао је на имање.
У Доњем Рудару су:
-Ђуриновићи : Петровићи, Игњатовићи, Пајићи, Милићи, Совронијевићи, Радосављевићи (45 кућа, Ђурђевдан и Св. Никола зимњи). У Великој сеоби дођоше “из Црне Горе” три брата Ђуриновића: Петар, Милутин и Миљко. Петар оста у селу и остави потомке. Од њега су сви “светођорци” у селу. Милутин оде у Стрмац у Ибарском Колашину, а Миљко се одсели у село Ловац у Бањској.
Око 1850. пређоше из Горњег Рудара Морачани:
-Марковићи, Нешковићи и Миленковићи (7 кућа, Св. Анханђео, у новембру)).
Нови досељеници после 1900. године су:
-Милојевић (1 кућа, Св. Јован Крститељ) из Житковца “Преко Ибра”, домазет “удао се на жену” Радосављевића.
-Вуксановић (1 кућа, Ђурђевдан), од Милошевића из Бољетина, је “усињеник” — усиновљеник једног Радосављевића – од Ђуриновића.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)