Порекло становништва села Бољетин, општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Бољетин је на југу од Жажа, у подножју Соколице (914м), у долини Бољетинске реке. Међе села су: Поток, Дивље ливаде, Велика и Мала чука, Велики Свињски поток, Петковица, Главичица, Телишић, Пркач, Товариште, Јованов поток, Бојов поток. Унутар су узвишења: Кумулар, Хасанов крш, Кајтазовића крш.
Воде.
Потоци су: Мали Свињски поток и Заитов поток. Познатији су извори: Чесма и Сеоска чесма. Пије се и вода са шест бунара.
Земље и шуме.
Делови у атару села називају се: Сојишта пут, Луг, Марина долина, Смаково лојзе, Марков до, Коњски камен.
Тип села.
Село се дели на крајеве: Горњи Бољетин или Горњу маалу и Доње Бољетин или Доњу маалу. Удаљеност између крајева је око 500 м. У Доњем Бољетину су три маале, и у Горњем Бољетину, такође три: Петковићи, Фетах и Синан. Гробље Милошевића је код манастира Соколовице.
Историјат.
Краљ Милутин дао је свом властелину Војтеху село Бољетино.
Године 1921. у Бољетину су 27 домаћинстава са 144 члана, а 1948 – 47 домаћинстава са 279 чланова.
Старине у селу.
По предању, у “Кршу долине” стојала је некад нека црква, али од ње нема трага. Недалеко одатле, на Петковици, налази се одломак надгробног крста са веома оштећеним натписом. У подножју Соколице је манастир Соколица, храм посвећен Великој Госпојини. Манастир је дуго стојао y рушевинама, па га је око 1850. године обновио прилозима и новцем из откопане “оставе” у Раденцу – “радевачким парама” Радован Остојић из Житковца, села “Преко Ибра”.
У манастиру се чува кип Богородице израђен од мермера, вредно уметничко дело. Становници мисле даје кип Богородичин пренесен у Бељотин из Богородичине цркве у Старом Тргу у Трепчи. О Великој Госпојини крај манастира се купи велики сабор.
Порекло становништва.
Родови.
-Милошевићи (7 кућа, Св. Ђурђе – Ђурђевдан, 23. априла и Св. пр. Илија) су y Горњем Бољетину. Њихов предак је “Ис Преко Ибра”, из села Житковца. Овде у Бољетину су чивчије аге Адема Мурсеља “Бољетинца”. Прву кућу чифчија Милошевић подигао је у близини агине куле, а доцније његови потомци изместише се са кућама на садашње место.
Дедови данашњих Арбанаса доселили су се из Сељанца.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)