Порекло презимена, село Лозно (Лепосавић)

2. септембар 2018.

коментара: 2

Порекло становништва насеља села Лозно, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Пет у групи збијених кућа малог села су под Батковицом (981м), на десној (присојној) страни потока Гомирја, а једна његова кућа усамљена је у Јавором долу, у подножју Јећимовца чине село Лозно.

Воде.

Потоци су: Поток у Жегрима и Клоптарски поток. Познати су извори: Ћирковића вода и Штовна.

Земље и шуме.

Делови атара имају називе: Батковица, Поток, Нички брег, Лукаре, Међугор, Јећимовац, Гомирје, Клопоратска чука и Кнежево брдо.

Тип села.

Село је подељено на два краја: Гомирје или Доње Лозно и Лукаре или Горње Позно. Око 20 минута су удаљена међу собом. Гробље је Код дуба, поред старијег сеоског гробља.

Историјат.

Село Или!ашевика Лозна је записано у повељи цара Стефана Уроша од 1363. године. По Девичком катастиху, године 1770. Лозно је у Копаонику и у парохији попа Матеја.

По попису 1921. у Лозну су 6 домаћинстава са 44 члана, а 1948 – 10 домаћинстава, са 95 чланова.

Старине.

Штовна на Кнежевом брду је стари рударски поткоп, а тако се зове и вода што избија из поткопа. У Доњем Лозну је црквина, управо је ниже куће Совронија Ћирковића-Радовића. У овом селу цркву су запалили и порушили Арбанаси у рату 1876. године. Арбанаси су крај цркве побили “избеглице из Ибра”. Побијени су покопани уза саму цркву, управо на месту погибије. Данас показују заједничку раку побијених избеглица: “старих људи и жена, девојака и ђака”. Више црквине, на месту код Дуба је велико гробље старијег становништва овог села (до рата 1876). На гробовима су побивене велике танке крстаче од белог мермера, на којима су урезани људски ликови и крстови с разним украсима. На Закрсту је “бошњачко” гробље. У њему су до рата 1912. године сахрањивани “бошњаци” – Колашинци, помухамедањени Срби из Горњег Колашина.

Порекло становништва.

Родови.

У рату 1876. из села су избегли с породицама у Србију “усташи”:

-Тимотије Ђорђевић, Радосав Сетић и Веско Филиповић.

Године 1879. остали становници су се одселили у ослобођену Топлицу, Лозанци:

-Симић и Обрадовић (2 куће, Св. Никола) у село Коњуву;

-Ђорђевић и Симеоновић (2 куће, Ђурђиц и Ђурђев дан) у Паваштицу – Пачарађу;

-Исаиловићи (1 кућа, Ђурђиц и Ђурђев дан).

Године 1883. управна власт населила у запустелом Лозну “педесет пет” кућа “Бошњака” Колашинаца. Године 1919, по одласку Колашинаца, село запусти.

Године 1919. у селу се настанише:

-Ћирковићи: Радовићи и Цветковићи (6 кућа, Св. Арханђео, 8. новембра); вратише се управо на стара огњишта из Борчана. У Лозно су дошли из племена Мораче. Презиме Ћирковићи је по претку кнезу Ћирку.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Misa

    Nema reci kojima mogu da opisem emocije na pomen imena Lozno. Najlepse dane detinjstva proveo sam upravo tamo. Nisam dugo bio i….iako i srce i dusa zele da odem tamo, ne znam da bi to bila najbolja odluka. Zelim da pamtim ono Lozno…ne ovo sada, nazalost zapustelo 😥

  2. Vesna

    Hvala na objavljenim podacima…Moj otac je poreklom iz Lozna, Mijailo Radović od oca Dragutina i majke Milice. Deda mu je bio Radonja, a majka Vinka. Deda Dragutin je rođen u Loznu 1912.godine, nažalost, ne znam godine rođenja njegovih roditelja, kao ni imena starijih predaka. Krsna slava sv. Arhanđel Mihajlo