Порекло презимена, село Граничане (Лепосавић)

26. август 2018.

коментара: 0

Порекло становништва насеља села Граничане, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село je на брдима Шупљаји и Брезовици (921). У међама села су: Лисац, Стржинска – Граничанска река, Кршањак, Ковачевац, Црналово, Петковица, Говеђи брег, Терзино гувно, Мишак.

Воде.

Потоци су: Радовац, Обреновац, Граничански и Кулин поток, а воде: Шљицица, Граничак, Извор у Дрењу, Извор у Радовцу, Извор у Јошју, Извор у Обреновцу.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара имају имена: Пасдолово, Уздољица, Зеленика, Јагњило, Раван, Јошје, Ланиште, Ливаде у Бара, Њиве и Ливаде код Језера, Њиве код Шљивице, Шешевица, Побрњица, Орлов камен или Орлов крш. Напомена: На карти: “Орлова стијена“ (961м), Лисац.

Тип села.

У селу се издвајају крајеви: Горње Граничане, под Шупљајом, и Доње Граничане, под Брезовицом. Једно гробљеје на Равни.

Историјат.

Село Граничане записано је у Светостефанској хрисовуљи. У Девичком катастиху 1770. године записано је село Граничане или Граничани. Село је на Копаонику и у парохији попа Матеја.

По попису од 1921. у Граничанима су 17 домаћинстава са 70 чланова. Године 1948. Граничане (село) имало је 27 домаћинстава са 272 члана.

Старине у селу.

На Кршањку и на Кућиштима су трагови ранијег насеља. Има предање да је на тим местима било “старо” (средњовековно) Граничане. У Кулином потоку су развалине куле. На Шупљаји су стара рударска окна, “рупе” и поткопи. На Равни је разрушена Богородичина црква. Поред цркве, храма Успења Свете Богородице била је подигнута школа. Обе грађевине биле су подигнуте пред рат 1876. године. За време рата Арбанаси су запалили и порушили све грађевине. У близини црквине, поред садашњег је “старије сеоско” српско гробље, гробље предака старијег становништва. На гробовима су побивени велики крстови просте израде. На једном таквом надгробнику видео се урезан знак, прост равнокраки крст.

Порекло становништва.

Родови.

У рату 1876. године из села пребегли су у Србију “усташи” с породицама:

-Вуксан Радичевић, Маргита, удовица Лазара H., Heстop u Цветко Младеновић, Миладин Радивојевић, Здравко Стевановић, Миладин Петровић, Станика, удовица Новице Рашића. По завршеном рату 1877/78. турске власти изагнале су становништво преко границе у Србију и оно се настанило у ослобођеној Топлици. Године 1883. у село, запустело после одласка српског становништва, турске управне власти населиле су мухаџире “Бошњаке” Колашинце. У рату 1912. избегли су пред српском војском на Косово.

После рата 1912/ 13. године у селу се настањују:

-Милутиновићи (2 куће, Св. Ћирик, 11. маја). Из Кичића на вучитрнском Косову, због насиља Арбанаса, иселили су се после Велике сеобе у Граничане. После рата 1877/78. иселили су се у Блаце у Топлици, а отуд се касније вратили њихови потомци.

-Стевићи, грана Милутиновића су изумрли.

-Пудићи/Симићи (3 куће, Св. Никола) прешли су из Копорића пре рата 1876. године. Иселили су се у исто време и у место кад и Милутиновићи. Овде су потомци Пудића, повратника из Баца. Њихови сродници су Анђелковићи у Валачу у Бањској “крај Косова”.

-Јашићи су изумрли.

-Вукојевићи (3 куће, Св. Никола и Св. Агатоник) су од Вукојевића из Јелакца.

-Мијаиловићи и Ђоровићи (4 куће, Св. Андрија и Петров дан) прешли су из Јелакца. Даљем пореклом су од Андријевштака из Борчана. Отуд је прешао у Јелакце Ђоро, прадед данашњим људима.

-Бушета – Радојичић (1 кућа, Св. ап. Тома) је од Бушета из Борчана.

-Јевтићи (3 куће, Св. Стеван) су од Јевтића у Јелакцу.

-Кузмановићи (2 куће, Св. Врачеви) су од Врачеваца из Боранца.

-Морачанин – Гајић (1 кућа, Св. Арханђео) је од Морачана из Борчана.

-Фрушић/Радисављевић (1 кућа, Св. Арханђео), из Граца код Блажева “дошао” (је) на девојку Морачанина Гајића.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.