Порекло становништва насеља села Заврата, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је у западном подножју Лисца, у Завратској реци.
Воде.
Пије се вода с извора. Познати су извори: Вода под Граб и Вода под Ора. У планини је Извор на Лисцу.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су ниже кућа, на местима: Долина, Брег, Река. Шума и утрина су: на Лисцу, Полијевчићу, Стражнику, Ћићавици и Станковом гувну.
Тип села.
Постоји подела села на два дела: Горњу Заврату, под Лисцем, и Доњу Заврату, под Прлом. Удаљеност између њих износи око 500 метара. Гробље је код Црквине у Реци, поред старијег гробља.
Постанак села и историјат.
Авр. Поповић је објавио предање о заснивању Заврате на земљишту суседних села Копориће и Граничана, и да од заснивања нема више од 100–150 година. Први познати помен насеља Заврате налазимо у Девичком катастиху – 1770. године. Село је спадало у Област Копаоник и у нурију попа Матеја.
По попису од 1921. године у Заврати су 4 домаћинства с 25 чланова.
Старине у селу.
На левој страни, у долини Завратске реке, управо према месту Сланишту је црквина. На месту ове “старовремске” цркве види се само омање овално улегнуће. На Лисцу је “бошњачко гробље помухамедањених Срба из Горњег Колашина”. Овде су се копали Колашинци, до рата 1912. године. На врху истог брда стоји “турски” ерћез – караула у развалинама.
Порекло становништва.
Родови.
У рату из села су прешли у Србију “усташи”, c породицама:
-Милојко Василијевић, Вићентије Милованов, Радосав Лукић, Тимотије Павловић, Вукосав Ђорђевић, Миладин Петровић, Мијат Савић и Миленко Јовановић.
После рата 1877/78. одселио се у Црешњицу:
-Стануловића Рутић – Јовановић.
Године 1883. турске власти населиле су у запустелу Заврату помухамедањене “Бошњаке” – Колашинце. И они су у рату 1912, пред надирањем српске војске, избегли на Косово.
У Заврати су данас:
-Катићи (2 куће, Св. ап. и јев. Лука) пореклом из Ровца, дошли су најпре у село Војмиловиће у Ибарском Колашину. Отуд су прешли у Батваре, заселак селу Гојбуљи, на вучитрнском Косову. Године 1883, нешто пре доласка и насељавања “Бошњака” Колашинаца, “Катићи су купили Заврату, чифлик аге Абдурахана Шишковића из Вучитрна за шест ћеса (кеса) блага”. Доцније се ага “пишманио” и раскинуо погодбу. Већ настањени, Катићи долазе у сукоб с мухаџирима Бошњацима, па кад у оружаном сукобу погине један Катић, остали Катићи напустише куће и имања па избегоше у Чунгулу у Топлици. После рата 1912. вратили су се из Чунгуле синови избеглих Катића.
-Пресечанин/ Радовановић (1 кућа, Ђурђевдан и Илиндан) у Доњој Заврати доселио се кад и Катићи, из Пресеке у Ибарском Колашину.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)