Порекло презимена, село Кијевчиће (Лепосавић)

24. август 2018.

коментара: 1

Порекло становништва насеља села Кијевчиће, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у долини Кијевчанске реке. Највећи део села je нa десној (присојној) страни долине,  док су на левој (осојној) само 2–3 сеоске куће. У међама села су: Бели поток, Голубовац (578м), Граничански поток, Мајдевско брдо, Вучин лаз, Коса.

Воде.

Потоци су: Добрњице и Поток. Пије се вода с извора. Познатији извори су: Извор у Лештаку, Извор у Бари, Извор у Потоку, Извор у Лукине ливаде, Извор у Вуличевићима, Извор код Цркве.

Земље и шуме.

Топографски називи за њиве и ливаде су: Долови, Коњски до, Бара, Дрмановина и Ступ, а за испаше и шуме: Лештак, Коса, Осоје. Неке породице имају понеку њиву у Црешњици-Трешњици.

Тип села.

У селу куће су збијене. Повелика кућна група је на десној страни реке, спрам цркве. Овде су куће наблизу 10–20 метара удаљене једна од друге. Гробље је код цркве, поред старијег гробља овога села.

Име села, историјат и старине.

Име села сећа на властеоску породицу Кијевце -Кијевчиће. У повељи цара Стефана Уроша од 1363. године записана су три села властелина Кијевца: Село Ки!евц6 Пол!ане; Село дроуго Ки!евц и Село Попово Поле Ки!евц6.

Село Киевчић забележено је 1767. Године, у Девичком катастиху 1770. и 1771. године, као Киевчићи. Селоје на Копаонику и спада у нурију попа Матеја.

По попису од 1921. у Кијевчићу је 10 домаћинстава са 75 чланова, а 1948. Кијевчиће има 23 домаћинства са190 чланова.

У гробљу је црквина. Црквени храм био је посвећен Св. пр. Илији. У рату 1876. Арбанаси су запалили и порушили цркву.

Порекло становништва.

Родови.

Одселили су се:

-Шиниковићи/Илићи-Стојадиновићи, у Штубину у Неготинској Крајини “пре 200 година”.

После рата 1878. остали Шиниковићи:

-Игњатовићи, Сцопићи и Башићи одселили су се у Праворађу –Влахињу у Горњој Топлици.

У рату 1876. из села пребегли су у Србију “усташи”:

-Игњат и Нестор Вуксановић, Аксентије Томић, Вукосав Николић, Миленко Тријуновић, Гаја Вилотејић, Милан Савић, Аксентије Јаковљевић, Сава и Марко Мијаиловић, Јанићије Димитријевић и Вукосав Јовановић.

Године 1883. у запустели део села турске власти су населиле “мухамеданце” Колашинце; године 1912. пред надирањем српске војске, Колашинци су избегли на Косово.

Данашњи становници су подолазили после ратова 1912/13. и после рата 1914/18. Доселили су се:

-Добрињци и Савићи (8 кућа, Св. Никола) из Добриње у Штавици.

-Бишевци/Вулићевићи и Вукадиновићи (4 куће, Св. краљ Стефан Дечански, Мратин дан), од Милићевића из Бишева у Рожају.

-Тодоровић (1 кућа, Ђурђевдан и Св. пр. Илија) из Брњака – Пресеке у Ибарском Колашину.

-Јаковљевићи (2 куће, Св. пр. и св. Лука) из Добриње у Штавици.

-Обрадовић – Коматовић (1 кућа, Ђурђиц 3. новембра и Св. Пантелеја) из Оклаца у Ибарском Колашину.

-Савић (1 кућа, Св. Арханђео и Велика Госпојина) прешао је из Заманице.

-Максимовић (1 кућа, Св. Андрија и Петровдан), из Борчана.

-Добросављевић (1 кућа, Св. Јован, 7. јануара) вратио се на старину из неког села у околини Куршумлије.

-Станијевић (1 кућа, Св. Јован, 7. јануара) вратио се на старину из Барбатовца у Топлици.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Luka

    Znate mozda odakle su došli Ignjatovići u Kijevčiće?