Порекло презимена, села Рудница и Карадак (Рашка)

24. август 2018.

коментара: 0

Порекло становништва села Рудница и засеока Карадак*, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село и његов заселак захватају земљишно подручје између Ибра на западу и југу; Мура и Новог Села на истоку; Горњих Казновића и Ројчића на северу, с кућама на странама долине Рудничке реке под Боровником (636м).

Воде.

Река је Ибар, а потоци: Кукањица и Бели поток. Два извора имају имена: Коминуша и Извор у Запољу. За пиће и осталу употребу користи се вода из пет бунара.

Земље и шуме.

Делови атара имају називе: Попово поље, Мало поље, Каранске луке, Градина, Старо лојзе, Виријевићи, Баре, Виноградина и Присојник. Бачије су на репуху — “Репушком Копаонику”.

Тип села.

Постоји подела села на крајеве: Рудница је крај око цркве и школе, а Горња Рудница је на Рудничком брду. Заселак Карадаг је засебно насеље, око 2 километра удаљено од најближе куће у селу. У Рудници су: Народна основна школа, Судница општине рудничке, Задружни дом, две механе, сеоска црква поред пута и железничке пруге Рашка–Косовска Митровица. Четири гробља су: у засеоку Карадагу, у Коловнику у Горњој Рудници, у крају Рудници и Краговачко гробље више сеоске цркве.

Име селу.

Име селу је изведено од руда. Римљани су знали за рудно богатство Боровика и дуго времена су га искоришћавали.

Историјат села.

Село Рудница и Долња Рудница забележена су у повељи цара Стефана Уроцш од 1363.године У истој повељи је записано село Попово Поље Кијевца. Године 1812. село Рудница и Попово Поље спадала су у кнежину Горњи Ибар и Нахију новопазарску.

Године 1874. Попово Поље је имало 11 кућа,а Рудница 25 кућа. У попису од 1948. године у Рудници су 37 домаћинства,с 251 чланом, а у Карадагу 22 домаћинства са 145 чланова.

Старине у селу.

У селу су знатни и разни остаци рударских радова из античког доба и из средњег века. На Градини, између Рудничке реке и потока Кукањице стоје рушевине замка Кукања, властелина Обрада Драгосалића. Сеоска црква Св. Петка је обновљена на старој црквини Св. Петки, пред рат 1941/45. У Карадагу и Каранским лукама су два “латинска” гроблш„ Гробови y гробљима су обележени великим необрађеним блоковима стена. Савина вода “уврх Боровика, света и лековита вода”, зове се по Св. Сави.

Порекло становништва.

Родови.

-Јоксићи – Анђелковићи (5 кућа, Св Никола);

-Игровићи (З куће, Св. Јован) у Горњој Рудници и;

-Пејићи (6 кућа, Св. Никола), потомци Пеја, кириџије у Рудници, издају се за старинце.

До 1750. у селу су се настанили:

-Савковићи и Цвејовићи (10 кућа, Митров дан и Св. Ћирило, 14. фебруара, јесењи и летњи) и:

-Бошковићи (6 кућа, Св. Никола), довео је “од Сарајева” кириџија Пеја и населио их поред себе.

-Карановићи и Јаковљевићи (10 кућа, Св. Алимпије Столпник) су пореклом од Дукађина у Метохији.

-Бијанићи и Виријевићи (17 кућа, Св. Арханђео, у новембру и Св. пр. Илија) су у Карадагу. Њихови преци су се доселили из Војмислића у Ибарском Колашину.

Око средине 18. века доселили су се:

-Попадићи, раније Поповићи (2 кућа, Св. Симеон Мироточиви) од “симонштака” из Курића.

-Трикоши – Трикошани (3 куће, Мратин дан и Св. Арханђео летњи, 13. јула) су дошли из засеока Трикоса (ном. Трикосе) у кметији Добрави.

После пуног века доселили су се:

-Коминци (3 кућа, Ђурђевдан) из Комина у Рашкој (област). Старином су од племена Дробњака.

-Степановић и Томовић (3 куће, Св. Арханђео, у новембру и Св. Арханђео 13. јула) доселили су се из Ибарског Колашина, а старином су од племена Мораче.

-Краговић (1 кућа, Арханђелов дан, у новембру и Велика Госпојина) је од Краговића из Мура.

После 1900. године доселио се:

-Марковић (1 кућа, Тодорова субота – “Тодорица”) прешао је из засеока  Гувништа.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.