Српске породице из Трста

30. јул 2018.

коментара: 2

Наша црква у Трсту

На основу података представљених на изложби “Култура Срба у Трсту” 1751-1914, коју је прирдио Архив Србије, објављујемо генеалошке податке о најзначајнијим српским тршћанским породицама.

Ризнић

Доселили су се из Сарајева у другој половини 18. века. Први забележени Ризнићи у Трсту били су браћа Дамјан, Стефан (1751- 1813), и Јовица (умро 1790), и њихова сестра Јелена (Сузана).

Стефан Ризнић, био је ожењен Анастасијом Јанковић (1759-1830) и са њом имао децу: Јована, Ђорђа, Катарину, и Анету.

Јован Стефанов Ризнић (1793-1835) био је ожењен Амалијом де Рил (1802-1825) али је преминуо без потомака.

Јовица Ризнић је са супругом Елисаветом имао сина Стефана (умро 1790).

Сузана Ризнић је била удата за Тому Петровића. Преминула је 1818. године.

Гопчевић

Први Гопчевићи у Трсту су били Христифор Гопчевић (1773-1827) и његова породица, досељени у Трст око 1805. Христифор је био ожењен Софијом Квекић и са њом имао децу: Јована, Спиридона, Ђорђа, Марка, и Катарину.

Јован Гопчевић је био у руској војној служби као комесар ратних пароброда.

Спиридон Гопчевић је био ожењен Елизом Ехман и са њом имао сина Спиридона.

Ђорђе Гопчевић је био ожењен Маријом Вашичек и одселио се из Трста.

Марко Гопчевић се из Трста преселио у Лондон где је радио као банкар.

Катарина Гопчевић је била удата за трговца Метикеа (Meticke).

Спиридон Спиридона Гопчевић (1855-1936) био је ожењен Франциском Прасковиц.

Фрушић

Пореклом су из села Дивош, у близини Фрушке горе. Први Фрушић у Трсту био је Димитрије Фрушић (1790-183?). Био је ожењен Јованком /Јованом, ћерком хаџи Лазара и Ане Лукић из Дубровника. Имали су децу: Чедомиља (1826-1835), Душана (1827-1896), и Милицу (1831-1911).

Бота

Седамдесетих година 18. века породица Бота доселила се у Сплит, одакле је 1790. прешла у Трст. Никола, Петар, Димитрије, и Ана били су деца Ђорђа Боте и грчки православци. По доласку у Трст Никола Бота је приступио Српској Православној Цркви. Био је ожењен Еленом ди Ђовани и преминуо је 1843. без потомства.

Ковачевић

Михајло и Роса Ковачевић доселили су се из Мостара са синовима Јовом и Јефтаном.

Јово Ковачевић (1777-1837) је са женом Маријом имао синове: Александра/Христифора, Стефана, и Ђорђа.

Александар Христифор (1805-1874) је био ожењен Маријом Гашић (1816-1911) из Дубровника и са њом имао децу: Јована/Ђованија (1838-1913),  Гаврила, Марију (1844-1875), и Ђорђа (1846-1916).

Вучетић

Први истакнути представник породице Вучетић био је Михајло Вучетић из Боке Которске. Био је ожењен Аном Ризнић, ћерком  Стефана Ризнића и са њом имао децу: Анастазију, Катерину, Елизу, Стефана, Ђорђа, и Јована. Михајло Вучетић је од црногорског владике Петра II Петровића Његоша добио племство, и титулу „племенити од Грбља“. Брат Михаило Вучетића био је архимандрит Стефан од Грбља.

Анастазија Вучетић је била удата за  Јована де Нака.

Јован Вучетић био је ожењен Ређином Шортан и са њом имао децу: Анђелију, Михаила, Спиридона, Ану, Стефана, и Марију. Од тршћанске општине добио је титулу витеза.

Поповић

Пореклом су из Боке Которске, одакле се у Трст, око 1805/6, доселио Христифор Поповић (1750-1936). Био је ожењен Анастасијом Ћетковић и са њом имао синове Спиридона/Шпира, Драга, и Николу.

Спиридон Поповић (1791-1874) био је ожењен Маријетом Чизевић.

Драго Поповић (1799-1931) био је ожењен Еуђенијом Д’Анђели и са њом имао сина Евгенија. Из свог другог брака са Ђулијом де Ђулијани Манфреди имао је ћерку Еуђенију (1870-1905) и сина Ђорђа (1872-1873). Од 1917. до 1919. био је председник Министарског савета и министар спољних послова Краљевине Црне Горе.

 Куртовић

Први представник породице Куртовић у Трсту био је Јово Куртовић, рођен у Требињу 1718. године. У Трст се преселио 1748. са својом шесторицом браће.

Његово имање наследио је синовац Максим Куртовић који је из брака са женом Јелисаветом имао сина Николу Куртовића. Члан ове породице Куртовића био је и Антун Куртовић, син Стефана и Марије Куртовић.

Квекић

Први познати члан породице Квекић у Трсту био је обућар Антоније Квекић. Био је ожењен Аном, ћерком Александра Цветковића, и са њом имао једног сина.

Марко Квекић се у Трст доселио 1820. године. Био је ожењен грофицом Јелисаветом Мирковић и са њом имао децу: Николу, Јована, Аделаиду, и Даринку.

Аделаида Квекић била је удата за грофа Камила, сенатора Јонских острва.

Даринка Квекић била је удата за црногорског књаза Данила Петровића Његоша.

Истакнути члан породице Квекић у Трсту био је и Спиридон Квекић, синовац Марка Квекића.

Теодоровић

Осамдесетих година 19. века, у Трст су се доселила браћа Петар, Ђорђе, и Драго Теодоровић, пореклом из Требиња.

Петар Теодоровић је са женом Анастасијом имао децу: Георгија, Георгија, Константина, Стефана, Александра, Филипа, Василија, Јелисавету, Анастасију, и Милицу.

Ђорђе Теодоровић био је ожењен Аном Паликућом и са њом имао децу: Петра, Димитрија, Анастазију, и Катарину.

Драго Теодоровић (1765-1818) био је ожењен Софијом, ћерком трговца Теодора Мекше, и са њом имао синове: Теодора, Теодора, Данила, Стефана, Георгија, Данила, и Јована/Драгутина и ћерке: Ану, Марију, Јелисавету/Бету, Ану, Ангелину, Пулхерију, Екатерину, и Аделаиду.

Георгије Теодоровић је био ожењен Евгенијом Стончевић.

Шкуљевић

Пореклом из Мостара, за време куге су се преселили у Дубровник, а касније у Трст.

Браћа Јефто (1803-1859) и Јован (1802-1881) су били родоначелници тршћанских Шкуљевића.

Јефто Шкуљевић био је ожењен Верандом Параскевом Вуковић и са њом имао сина Христифора/Ристу (1843-1909)  који се није женио и није имао потомке.

Опуић

Родоначелник Опуића из Трста био је Христифор Опуић (1809-1866), син Петра и Анастасије Неимаревић из Столца. Био је ожењен Аном Гашић из Дубровника и са њом имао сина Стефана. Стефан Антоније Опуић оженио се по католичком обреду Аделаидом Фонтаном. Њихова ћерка Наталија Опуић била је удата за Артура Русконија и са њим имала сина Антонина Русконија.

Александар Опуић (1825-1888) био је брат Христифора Опуића, рођен у Дубровнику. Био је ожењен Маријом Бошковић (1829-1889), сестром Божа и Ника Бошковића. Са њом је имао ћерку Милеву.

Милева Опуић је била удата за генерала Александра Константиновића (унука Јеврема Обреновића) и са њим имала ћерку Наталију и сина Владимира. Наталија Константиновић била је удата за принца Мирка Петровића Његоша.

ИЗВОР: Изложба “Култура Срба у Трсту”, Архив Србије, 2016.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. O TODORANOVIC prezimenu do danas nikad i nista nismo,s pomakom,saznali.
    Nalazimo se u podkozarskom selu
    Vilusi-opstina Gradiska Slava Djurdjevdan.
    Po usmenim prenosima ,poticemo iz Crne Gore.
    Cesto nas porede sa Todorovic,Todorinovic-druga Slava.
    Molim vas pomozitemi da saznam nesto vise o poreklu., Hvala