Y-ДНК хаплогрупа R1a

10. јун 2018.

коментара: 3

Хаплогрупа R1а проистекла је из хаплогрупе R, као и њена сестринска хаплогрупа R1b. Карактеристична је за евроазијски простор, од Европе преко Блиског Истока и Средње Азије, до Индијског потконтинента и Сибира. Данас се, као и у прошлости, може повезати са Индоевропским народима, пре свега са говорницима сатеминдоевропских језика (Балто-Словенима и Индо-Иранцима). Код Срба је ова хаплогрупа, према различитим истраживањима, заступљена у проценту од 15-20%.

ПОРЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ:

Хаплогрупа R1а је настала пре неких 25000 година (Underhill 2014), највероватније негде на простору Средње Азије или јужног Сибира. Овоме у прилог иде и проналазак скелетних остатака палеолитског дечака (Mal’ta boy, МА-1) на налазишту Мал’та близу Бајкалског језера, за којег је тестирањем утврђено да је припадао хаплогрупи R*. Он је припадао популацији која је била сродна популацији која је предачка за данашње носиоце R1а, па на основу тога можемо претпоставити и да је та предачка популација била насељена на неком релативно блиском подручју. Са ових простора, носиоци хаплогрупе R1а (али и R1б и R2) су се као ловци на мамуте кретали пространствима Евроазије, најчешће према западу и југу. Сматра се да се првобитно ширење и раздвајање R1а популације догодило негде на простору Ирана и источне Анадолије, где је уочена највећа варијанса и велики број рано издвојених и ретких подграна.

За грану R1а1а1-М417, којој припада огромна већина свих носилаца R1а, се сматра да је формирана пре око 8500 година на простору Ирана, али да је значајније ширење доживела тек касније на подручју црноморских степа. Ова грана је, (уз грану R1b-M269), одиграла кључну улогу у настанку и ширењу (Прото) Индоевропљана. Иако још увек нема анализираних древних узорака са ових простора, врло је вероватно да је хаплогрупа R1а била присутна међу носиоцима археолошких култура Буг-Дњестар (6300-5500 п.н.е.), Дњепар-Донец (5700-4200 п.н.е.) и Средњи Стог II (4400-3300 п.н.е.), и управо негде на овом простору око средњег тока Дњепра је у каснијем периоду могло доћи до раздвајања грана Z283 и Z93, при чему се прва кретала на запад и учествовала у формирању Corded Ware културе (2900-2350 п.н.е.) у Централној Европи, док се друга кретала на исток, и учествовала у формирању прото-Индо-Иранских Абашевске (2500-1900 п.н.е.) и Потаповске (2500-2000 п.н.е.) археолошке културе, из којих су проистекле све касније Индо-Иранске културе (Синташта, Андроново, Срубна).

СНП МУТАЦИЈЕ: М420, М449, М511, L62, L120

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

СТАБЛО:

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

Укупно гледано, хаплогрупа R1а је најзаступљенија код Словенских и Балтичкихнарода: Пољака (57,5%), Белоруса (51%), Руса (46%), Украјинаца (44%), Словака(41,5%), Летонаца (40%), Словенаца (38%), Литванаца (38%), Чеха (34%) и Естонаца(32%). Нешто је слабије заступљена међу јужнословенским народима: Хрватима(24%), Бугарима (17%), Србима (16%), Македонцима (13,5%) и у Босни и Херцеговини (15%), док је у Црној Гори заступљена са само 7,5%. Такође је значајно заступљена и код неких несловенских и германских народа: Мађара (29,5%), Румуна(17,5%), Грка (11,5%), Норвежана (25,5%), Исланђана (23%), Аустријанаца (19%), Немаца (16%), Швеђана (16%) и Данаца (15%).

У Средњој Азији, највећи проценат хаплогрупе R1а је забележен код Паштуна(51%), Киргиза (50-63,5%), Алтајаца (46%), Таџика (30%), Ујгура (21,6%), Узбека (18%), а присутна је у различитим процентима и код највећег дела сибирских народа. У Јужној Азији најзаступљенија је код разних брахминских популација у проценту од 31-72%, Мохана племена из Пакистана (71%) и Хиндуса из Непала (69%). Такође је присутна код Иранаца из Техерана (20%), Исхафана (18,2%), Хорасана (20,3%), код Белуџа (25%) и иранских Курда (20,3%).

 R1a-L664

Ова грана је у мањем проценту заступљена у северозападној Европи, дуж обале Северног Мора, у Великој Британији и Скандинавији. Пронађена је у три узорка из Corded Ware културе у Немачкој, па је могуће да су њени носиоци били припадници ове културе који су продрли најдаље на запад.

R1a-Z284

Грана Z284 је типична нордијска грана, заступљена је скоро искључиво у скандинавским земљама, највише на западу Норвешке (преко 25%), и као резултат викиншких сеоба у Великој Британији. Скоро целокупна R1a у Скандинавији припада овој грани. Носиоци ове гране су на просторе Скандинавије дошли са Corded Ware културом, и образовали су посебну варијанту ове културе која се у литератури назива Култура бојних секира. За један узорак из Шведске из периода ове културе је утврђено да припада управо овој грани.

R1a-M458

Ово је једна од две гране R1a које су карактеристичне за словенске народе. Заступљена је међу свим словенским народима, а највећу учесталост показује међу Западним Словенима: ПољацимаЧесима и Словацима. Дели се на две велике гране, грану L260 која је заступљена највећим делом међу Западним Словенима, и грану L1029 која је релативно равномерно распоређена међу свим словенским народима. Сматра се да је настала негде у пограничном подручју између Пољске и Белорусије, и да се одатле ширила на исток и запад. Код Срба, и уопште код Јужних Словена, ова грана је заступљена пре свега са подграном L1029, док се западнословенска подграна L260 јавља у доста мањем проценту.

R1a-Z280

Z280 је друга грана која је карактеристична за словенске, али и за балтичке народе. Најзаступљенија је на простору који обухвата источну Пољску, Белорусију, северну Украјину и западне и северне делове Русије у граничним областима према Украјини, Белорусији, и балтичким земљама, где у одређеним областима достиже учесталост и преко 30%. Има више подграна, од којих се као највеће истичу Z92, и поготово CTS1211. Обе су заступљене и међу словенским и међу балтичким народима, са тим што је Z92 ипак нешто заступљенија међу балтичким, а CTS1211 међу словенским народима. Припадници ове гране се на овим просторима налазе вероватно још од периода Средњедњепарске културе (2700-1900 п.н.е.), која је била део ширег Corded Ware културног хоризонта. Вероватно су били доминантна популација и у каснијем Тшињец-Шошница-Комаров културном комплексу (1700-1200 п.н.е.), који неки аутори везују за Прото-Балто-Словене, а тестирањем једног древног узорка из Немачке утврђено је присуство гране Z280 и у Лужичкој култури (1300-500 п.н.е.). Неколико подграна чини највећи део Z280 код Срба:

L1280, једна од најбројнијих и најраширенијих подграна у Европи, код Срба јој припада велики број родова који славе прилично ретку славу, Светог Аврамија Затворника

 Y2902 (волго-карпатска), појединачно најбројнија подграна у Европи (око 15% од укупне Z280)

– Y2613 (карпатско-далматинска), јавља се у солидном проценту код Срба, али ипак бележи већи проценат на простору западног Балкана

– YP4278, код Срба јој припада прилично велики број родова, када се узме у обзир изузетна реткост ове подгране у Европи (око 1% од укупнe R1a-Z280)

R1a-Z93

Грана Z93 највећу учесталост достиже у земљама средње и јужне Азије: Авганистану, Пакистану, Киргистану, Таџикистану, Индији и Ирану; управо у оним подручјима где су се у више таласа насељавала Индо-Иранска племена. Сматра се да је ова грана настала у источноевропским степама између Црног мора и Каспијског језера, и да су се њени носиоци касније одатле кретали ка средњој и јужној Азији. До сада најстарији узорак за који је утврђено да припада овој грани је нађен управо у каспијским степама у контексту Полтавске културе. Ова грана има три главне подгране: L657, која највећу учесталост бележи у Индији, Пакистану и Непалу, и која се јасно може везати за Индо-Аријска племена; Z2124, која је најзаступљенија у Средњој Азији, посебно у Киргистану и Таџикистану, и која се може везати за иранска и скитска племена; и Y40, подграну која је у мањем проценту заступљена широм Блиског Истока и Средње Азије. Грана Z93* је забележена у значајном проценту међу Алтајцима. 

СТАРИ НАРОДИ:

Хаплогрупа R1а се сасвим сигурно може повезати са Прото-Балто-Словенима, као и каснијим средњовековним словенским и балтичким племенима. Такође се може повезати и са Прото-Индо-Иранцима, као и свим каснијим народима потеклим од њих: СкитимаСарматимаМеђанимаПерсијанцимаПарћанимаИндо-Аријцима, а на основу индоевропских имена њихових владара и са Митанима. Један део германских племена у Скандинавији је по свој прилици такође имао значајно присуство R1а, и то њене нордијске гране Z284.

Хаплогрупа R1а се може у одређеном степену везати и за турске народе почевши од раног средњег века, и иако је и данас доминантна или значајно заступљена код највећег дела турских народа, највероватније је да већина носилаца хаплогрупе R1а потиче од туркизованих Иранаца, Скита и Сармата. У том смислу одређене подгране R1а се могу везати за поједине групе турских народа:

-подграна Z93>Z2123>Y934 за алтајске Турке – Кипчаке и Кимеке, данас је присутна у народима који су потекли од њих: БашкиримаТатаримаКарачајима и Балкарима

-подграна Z93>S23592>YP1456 за јенисејске Киргизе, од којих потичу данашњи Киргизи

-подграна Z93>Z2122 за ХазареБугаре и њима сродна мања племена, ОногуреУтигуре и Кутригуре. Посебно се за Хазаре може везати подграна Z2122>Y2619, којој данас скоро искључиво припадају Ашкенази из Источне и Средње Европе. Најстарији заједнички предак припадника ове гране је живео пре отприлике 1450 година, око 550. године, што би се поклопило са претпостављеним ширењем ове гране за време Хазарског каганата (650 – 1048).

Хуни су такође у одређеном проценту могли бити носиоци хаплогрупе R1а, узевши у обзир да је она пронађена у скелетним остацима припадника народа Хсиунг-Ну, за које се сматра да су били преци Хуна.

 СТАРА ДНК:

Хаплогрупа R1а је нађена у древним узорцима из различитих периода пронађеним на широком простору од Немачке и Скандинавије на западу до Кине и Монголије на истоку. До сада најстарији R1а узорак потиче од мезолитског ловца-сакупљача изКарелије (6850-6000 п.н.е.). За два узорка из ранонеолитске Китои културе (6000-4800 п.н.е.) у непосредној близини Бајкалског језера је утврђено да припадају грани R1a1-M17. Следи узорак из Самара културе, I0433/SVP46 (4700-4000 п.н.е.). Хаплогрупа R1а убедљиво доминира међу узорцима из Corded Ware културе (2900-2350 п.н.е.) са простора Немачке, Пољске, Данске и Шведске. До сада је идентификована код 18 узорака из ове културе, међу којима су већина припадници ретких или изумрлих грана L664 , (М417+, Z645-), а за један узорак из Културе бојних секира из Шведске (RISE61  2650-2300 п.н.е.) је утврђено да припада нордијској подграни Z284. Пронађена је и у наредним културама на подручју Пољске, Уњетичкој (2300-1600 п.н.е.) и Стржижовској. За узорак из Халберштата у Немачкој (HAL36  1113-1021 п.н.е.) из периода Лужичке културе (1300-500 п.н.е.)која је припадала ширем културном хоризонту поља погребних урни, је утврђено да је припадао подграни Z280.

Z93, подграна хаплогрупе R1a која је карактеристична за Индо-Иранске народе, пронађена је у узорцима из свих археолошких култура које се везују за Прото-Иранце и Ските: Полтавци (2700-2100 п.н.е.), Потаповци (2500-2000 п.н.е.), Синташти (2100-1800 п.н.е.), Андронову (2000-900 п.н.е.), Срубној (1800-1200 п.н.е.), Карашуку (1500-800 п.н.е.), Тагару (800-200 п.н.е.), Пазирику (600-300 п.н.е.) и Таштику (100-400 н.е.). Z93 је пронађена у Монголији, код узорака алтајских Скита, са налазишта Tsagaan Asga (1371 п.н.е.) и Takhilgat Uzuur (1011 п.н.е.), као и у узорку из гробља Duurlig Nars (300-100 п.н.е.), где су сахрањивани припадници елите Хсиунг-Ну, које многи поистовећују са Хунима. Занимљиво је да сви Z93+ узорци који су дубље тестирани припадају иранској подграни Z2124, док још увек нема ни једног узорка који припада Индо-Аријској одграни L657.

Вероватно најзагонетнији су узорци седам такозваних Таримских мумија (2558-2472 п.н.е.), пронађених у Синкјангу у Кини, који су сви тестирани као R1a, али су негативни на Z93, и вероватно припадају некој данас изумрлој или врло реткој подграни.

ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ:

Сер Френсис Дрејк (1540-1596), енглески морепловац. Два његова потомка су тестирана, и обојица су имала скоро идентичан СТР хаплотип, који је потврдио скорије заједничко порекло. Утврђено је да припадају северозападној европској грани R1a-L664.

Сомерлед (1100-1164), војни и политички вођа шкотских острва нордијског порекла. Протерао је Викинге из Шкотске и завладао острвским краљевством које је обухватало Хебриде, острво Мен и острва у заливу Клајд. Оснивач је клана Somhairle, један од његових синова је оснивач клана MacDougall, а један од унука клана Donald, који обухвата познате кланове MacDonald и MacAlister. Припадници свих ових кланова припадају нордијској подграни Z284>L448>L176.1, која се данас јавља скоро искључиво код Сомерледових потомака.

Том Хенкс (1956), амерички глумац и продуцент, двоструки добитник Оскара. Захваљујући Hanks DNA Surname Project-у, утврђено је да припада нордијској грани Z284 хаплогрупе R1a, као потомак Вилијема Хенкса из Ричмонда, Вирџинија.

Александар Сергејевич Пушкин (1799-1837), руски песник и књижевник, од стране многих сматран оцем модерне руске књижевности. Аутор је неколико класика светске књижевности као што су Евгеније ОњегинКапетанова кћиБорис Годунов и Руслан и Људмила. Потиче из не превише имућне аристократске породице, која вуче порекло од Ратмира-Радше, хероја Битке на Неви 1240. године, када је војска новгородских Руса под вођством Александра Јарославича (Невског) поразила шведску армију. Његов потомак у шестом колену, Григориј Александрович, звани Пушка, је родоначелник Пушкина. Од петорице његових синова (Александра, Никите, Василија, Федора и Константина) потиче пет основних грана Пушкина. Александар Сергејевич Пушкин припада грани која је потекла од Константина, а Пушкини за које је тестирањем утврђено да припадају хаплогрупи R1a потичу од Василија (грофови Мусини-Пушкини), и припадају источнословенској подграни Z280>Z92>YP617>YP682.

Макс фон Сидоу, шведски глумац, најпознатији по улогама у филмовима Ингмара Бергмана. Тестирањем његовог блиског рођака утврђено је да припада такозваној померанијској подграни R1а, Z280>YP237>L365.

Бенјамин Нетанјаху, израелски политичар и премијер. На основу резултата тестирања његовог рођеног брата утврђено је да припада индо-иранској грани Z93, прецизније њеној ашкенаско-јеврејској подграни Z93>Z2122>Y2630.

Аутор: Уредник Српског ДНК пројекта Милан Рајевац

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Adam Najstariji

    R1a-Z2122 stara je oko 4700 godina, ali ima nekoliko podgrupa koje su se u zadnjih 3000 godina rasirile na prostoru od Rusije do Engleske, Spanije, Bliskog Istoka i Kine, tako da vise odgovara Kimerijcima, Skitima ili Alanima, nego Hazarima, Bugarima, Onogurima, Utigurima ili Kutrigurima. Askenaska R1a-Y2619 se pre oko 2900 godina odvojila od R1a-CTS6 stare oko 3900 godina, ciji ostali pripadnici uglavnom zive u Iranu, pa tamo treba traziti i poreklo R1a-Y2619.

  2. Adam Najstariji

    Pojedine oblasti: Belorusija, severna Ukrajina, severoistocna Poljska i Rusija zapadno od Moskve, koje su danas slovenske pre srednjeg veka su bile naseljene baltickim narodima. Na https://www.eupedia.com/europe/autosomal_maps_dodecad.shtml se mogu videti dve mape zasnovane na autosomalnoj genetici https://www.eupedia.com/images/content/East-European-admixture.gif i https://www.eupedia.com/images/content/23andMe_East_European.png na osnovu kojih se moze zakljuciti da bivse i sadasnje balticke oblasti imaju slicnu genetiku. Litvanci i Letonci na https://www.yfull.com/tree/R1a/ imaju relativno bliske rodake medu Slovenima. Ili je dobar deo njih slovenskog porekla ili je dobar deo Slovena baltickog porekla.