Y-ДНК хаплогрупа G

10. јун 2018.

коментара: 0

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ:

Хаплогрупа G проистекла је из макро-хаплогрупе F. Карактеристична је за популације западне Азије, пре свега Кавказа и Анадолије. У Европи се спорадично јавља у ниским процентима од 2-5%, а највеће присуство бележи у региону Алпа (10-15%) и на Сардинији (15-30%). У прошлости се може повезати са сеобама неолитских земљорадника са подручја Плодног полумесеца у Анадолију, Европу и на Кавказ. Код Срба је ова хаплогрупа, према различитим истраживањима, присутна у проценту од 3-5%.

ПОРЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ:

Хаплогрупа G је настала пре око 48000 година (YFull), одвојивши се од макрохаплогрупе F, највероватније негде на простору између источне Турске, северног Ирака и Сирије, и западног Ирана. У прилог овој тези иде и велика разноликост грана хаплогрупе G на том поднебљу.   Постојање „уског грла“ од више од 20000 година указује да су носиоци хаплогрупе G једва преживљавали веома дуг период, другим речима сви данашњи носиоци хаплогрупе G потичу од једног претка који је живео пре око 26000 година, иако је сама хаплогрупа формирана око 22000 година раније. Прва већа подела на гране се десила пре неких 26000 година у време Великог захлађења када се хаплогрупа G поделила на две основне гране, G1 и G2.

Хаплогрупа G1-М342 и данас је изузетно ретка осим код народа Мадјара у Казахстану (87%), у Ирану и међу туркијским народима централне Азије где уједно бележи и највеће проценте.

Хаплогрупа G2a-Р15 је настала пре око 20000 година одвојивши се од G2. Док су се припадници хаплогрупе G2a са подручја Плодног полумесеца ширили пре свега на север и запад носећи са собом вештине земљорадње, њихови “рођаци“, припадници хаплогрупе G2b ширили су се првенствено на исток и југ, где и данас ова релативно ретка хаплогрупа међу Јеврејима и Либанцима бележи највећу заступљеност.

СНП МУТАЦИЈЕ: М201

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

 

СТАБЛО:

LAARjaG

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

Укупно гледано, хаплогрупа G данас бележи највеће присуство код западнокавкаских народаШапсуг Черкеза 81%, северних Осета 75%, Абхаза 55%, Грузина 31%, Балкаро-Кабардина 30%.

G1-M342

Хаплогрупа G1 је генерално много ређа од сестринске хаплогрупе G2. Најзаступљенија је у Ирану, али ни тамо не прелази 10%.

G1a-CTS11562

Најзаступљенија код народа Мадјар у Казахстану, преко 80%. Поред овог постоји и јеврејски- ашкенаски G1а кластер.

G1b-L830

Присутна у Европи кроз јеврејски-ашкенаски G1b кластер.

G2b-M3115

Најприсутнија међу Либанцима и Ашкеназима у Европи.

G2a1-Z6552

Варијанта хаплогрупе G типична за кавкаске народе. Најзаступљенија је код Северних (63,6%) и Јужних Осетина (43,5%), Грузина (34,8%), Карачаја (23,2%), Балкара (20,6%) и Абхаза (19,1%). Ван подручја Кавказа није значајније заступљена.

G2a2а-PF3147>L91

Ова грана је најприсутнија у Европи, али се јавља и у северној Африци и у западној Азији (Јермени 0,9%). L91 је била (уз G2a2b-L30) једна од најзасупљенијих грана међу неолитским земљорадницима, а данас је највећи проценат ове гране забележен на Корзици (11,2%)Сардинији (6%) и у Египту (4,1%).

G2a2b1-M406

Најзаступљенија на простору источног Медитерана. Највећи проценат бележи међу Чамамалима (етничка група у Дагестану), око 18,5%, и међу израелским Друзима (8,1%). Присуство веће од просека бележи међу Грцима западне Турске (3,4%), на Сицилији (2,6%), Италији и Турској (2,4%), и на Криту (1,9%).

У Европу и на ове просторе је могла доћи у различитим историјским периодима кроз разне сеобе. Битно је рећи да није пронађена у више од 100 до сада тестираних скелета из периода неолита који су припадали хаплогрупи G, и самим тим је мало вероватно да је била присутна међу европским земљорадницима који су у Европу мигрирали са подручја Анадолије.

G2a2a2b>PF3359

Релативно ретка грана, најприсутнија код Јермена, Иранаца, Турака, Арапа и кримских Татара.

G2a2b2a1-L140

Грана из које настају данас три најприсутније варијанте хаплогрупе G2a у Европи: CTS342U1 и L497.

G2a2b2a1a1a-U1

Одвојила се од матичне L140>PF3355 пре 12000 година на подручју југозападне Анадолије. Данас је најприсутнија на Кавказу (миграције из неолитске Анадолије на Кавказ). У Европи је присутна кроз две основне гране, L1264 (проналази се од Балтика до централне Азије, извесно је да се ширила са Индоевропљанима,) као и Z6744>Z38875 – раштркана широм Европе, понајвише у Холандији.

Најчешћа је код Адигејаца (40%), Черкеза (36,5%), Кабардина (29%), Абасина (23,3%), Абхаза (22,8%), а висок проценат бележи и у Палестини (16,7%). За сада није пронађена на неолитским налазиштима, а највероватнији сценарио за долазак највећег броја њених припадника у Европу су сеобе Индоевропљана са подручја Јамне културе на запад.

G2a2b2a1b-L497

Скоро па ексклузивно европска грана хаплогрупе G2a, присутна скоро па искључиво у Европи, изузев пар анадолских Турака који живе на подручју некадашњег келтског племена Галата које је живело на подручју данашње Турске. Ово  је уједно и најчешћа варијанта хаплогрупе G2a присутна код Срба, прецизније њен снп присутан међу Србима L497>L42-YSC33. У Европи највеће проценте бележи у Алпима, где чини више од 5% Y-ДНК хаплогрупа становништва Швајцарске и западне Аустрије.

L497 се дели на основну подграну Z1815  (њена сестринска Y19647 је присутна углавном у Италији), која је доживела своју мутацију у неолиту централне Европе, која се даље грана на њену најдоминантнију грану Z1816 и још даље на Z726 и L43.

Географска распрострањеност њених грана:

Z726 – западна Европа.

L43>L42 – швајцарски Алпи (уједно и најдоминантија подграна L497 на Српском ДНК пројекту).

Z759>Z6031 – Немачка и Сардинија.

Z1815>Y19938 – Централна Европа.

Анализирани узорак са подручја Трипољске културе у југозападној Украјини из недавно објављеног рада је припадао грани G2a2b2a1a1b1a1a1-L42 (3619-2936 п.н.е.), грани која је данас најчешћа код Срба. Припадници ове гране хаплогрупе G2a су највероватније асимиловани од стране Индоевропљана из суседне Јамне културе, након чега су заједно мигрирали на запад. Врло је вероватно да су носиоци ове гране код данашњих Срба потомци неког од келтских племена које је обитавало нашим просторима, но будући тестови и студије ће дати бољи одговор.

G2a2b2a1a1c-CTS342

Иако веома ретка, ова грана је данас најприсутнија у Европи. Настала је пре око 12000 година на подручју Плодног полумесеца, и њени припадници су били део првог таласа земљорадника који су ушли у Европу. Пронађена у древној ДНК код неколико неолитских узорака из Анадолије и Европе.

СТАРА ДНК:

Хаплогрупа G је пронађена у великом броју узорака старе ДНК на простору Југозападне Азије и Европе, углавном из периода неолита и енеолита. До сада тестирани узорци старе ДНК показују  да су припадници хаплогрупе G2a2 чинили главни талас земљорадника који су мигрирали из Анадолије у Европу почетком осмог миленијума п.н.е. и образовали прве неолитске културе у Европи. Ова грана је до сада пронађена међу припадницима неолитских култура: Старчевачке, Винчанске, Трипољске, Ленђелске и Културе линеарнотракасте керамике (LBK); као и међу припадницима каснијих енеолитских култура: Тисаполгарске, Баденске, Вучедолске и Културе звонастих пехара (Bell Beaker). Чувени Ледени човек Оци, чија мумија стара око 5300 година је пронађена у италијанским Алпима, припадао је грани G2a2a>L91>L166>FGC5672. Гране G2b2а и G2a1а пронађене су у Ирану, у узорцима из периода неолита, а грана G1а1b у узорку из периода енеолита.

            ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ:

Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин (1878-1953), први Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза, и после Лењинове смрти неприкосновени лидер Совјетског Савеза. Тестирањем његовог унука Александра Бурдонског утврђено је да је припадао грани G2a1a-Z6679, карактеристичној за подручје Кавказа, што и не треба превише да чуди јер је био осетинског порекла.

Лери Бирд (1956)легендарни кошаркаш и центар Бостон Селтикса, члан Кошаркашке Куће славних, припада хаплогрупи G2a2b-L497>Z6748, што је потврђено тестирањем Леријевог рођака преко Haplogroup G-L497 Y-DNA Project.

Аутор: Јован Бојанић

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.