Порекло презимена, село Равна Гора (Ивањица)

3. јун 2018.

коментара: 1

Порекло становништва села Равна Гора, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Равна Гора се простире од Глога, на истоку, према ушћу Равногорске реке y Рзав, на северу и граница иде јужним падинама Мучња, на западу, и северним странама Чешља, односно Округлице. Заузима простор око Равногорске реке од изворишта до ушћа, у виду правоугаоника. Дакле, дуже стране су јужна и северна, а краће источна и западна. Граничи се директно са Брезовом, а од осталих села је природним границама одвојена Мучњом од Пресеке и Мочиоца, Округлицом од Чепова (у моравичком крају) и Високе (у ариљском крају) а на западу Рзав одваја ово село од Клекове.

Комуникације.

Изграђен је пут Катићи – Мочиоци – Јасеново, па је ово село повезано са селима у долини Моравице, као и са Златарским и Затиборским крајем и путем Ужице – Нова Варош. Једно време је била успостављена и аутобуска линија Ивањица – Јасеново – Нова Варош. Истичу да је то најкраћа линија од Ивањице према мору. А пре неколико година изграђен je пут од Глога, с друге стране Мучња (источно и јужно) према Курђубама, Вујашима, Анатеми, преко Пресеке до Мочиоца, па је ово село остало без аутобуске линије, јер се саобраћај обавља новом трасом.

Занимање становништва.

Равногорци су вредни сточари, а y последње време су одлични произвођачи кромпира и превозници. Данас y ceлy има преко 20 власника камиона – возача. Набавили су и косачице и тракторе.

Остали подаци о селу.

Село има одличне просторе за испашу стоке, који се налазе између Равне Горе и Чепова: на Округлици и у Сјеруши, на северној страни села, и на падинама Мучња, на супротној страни села. Зна се да Оцокољиђи и друге фамилије гаје стоку y Округлици, а Краковиђи и Чекеревци на падинама Мучња. Ови последњи имају и колибе на висовима ове планине.

Равна Гора данас има десетак телефонских прикључака и струју, а да би кренули у свет морају 4 до 7 км препешачити да би сишли до Катића, односно до прве аутобуске станице.

Увек је Равна Гора била у саставу брезовачке општине, коју су сачињавали: Брезова, Шареник, Равна Гора и Чепово. Центар за сва та села били су Катиђи. Равна Гора је раније била y саставу села Брезова као засеок.

Преслава села је Бели четвртак (као и y Брезови).

Школство

Равна Гора добила је четвороразредну школу после ослобођења (1947). И данас ради као четвороразредна са малим бројем ђака. А до тада деца из Равне Горе су ишла на Катиће y основну школу.

Куће и сеоски туризам.

Видљиво je, на први поглед да село има лепе зидане куће, са великим подрумима, често под целом кућом, које су покривене под плочу из Маћа. Постоји овде такмичарски дух међу мештанима (као у Планиници · y Сивчини или Маћу – y Брезови) ко ће бољу и лепшу кућу изградити. А Равногорци су имали изванредне мајсторе – зидаре Грковиће који су умели да ураде својим рукама оно и онако како су домаћини замислили. У последње време у те куће уведена је вода, изграђено је неколико водовода y селу, а било је добрих извора и бунара. Већи део села налази се на надморској висини изнад 800 м, па су створени одлични услови за сеоски туризам. Зидари Грковићи су надалеко познати по свом занату и градили су куће у читавом моравичком крају. Свој занат преносе у наслеђе – млађима.

Миграције.

Познато је да на посној земљи није било довољно посла и прихода за све чланове породичних задруга. Зато су многи одлазили у свет. Пре рата из Равне Горе су одлазили људи y Борски рудник или су за време сезоне радили y фабрици шећера на Чукарици. После рата одлазили су на сезонске радове, најчешће на берби репе и кукуруза, у Војводини, неки на косидбу у долини Мораве или у Шумадију. У последње време одлазе y друге крајеве ради продаје кромпира, а најчешће y Београд.

Воденице.

Реткост је у Моравичком крају да y селу постоје власници воденица и да се баве мељавом. У Равној Гори воденице се налазе у доњем делу села и имају их: Краковићи, Мунитлаци, Томићи и Борисављевићи. Меље се под ујам: јечам, раж, кукуруз и пшеница. Може се рећи да кукуруз у селу скоро не успева.

Порекло становништва.

Село је мало и није издељено на засеоке. У њему живе фамилије, распоређене од Глога, на врху села до Рзава на дну села, следећим редом:

-Грковићи, 8 K. (Дмитровдан), дошли су из Кућана код Нове Вароши. Има их одсељених у: Београду (2), Ариљу (2), Ужицу и Ивањици. Познати су зидари и тесари.

-Филиповићи, 9 к. (Никољдан), живе y селу, а има Филиповића који живе даље од села, y Округлици. Једни и други истог су рода. Први су остали код кућа а други су једно време били код колиба и тамо су остали. Има их данас одсељених y Ивањици (2), Ариљу и Београду. Филиповићи у Бачевцу (Шумадијска Колубара) – пет кућа, славе Никољдан, су из Старог Влаха, највероватније да потичу од Филиповића из Равне Горе. Један од Филиповића (Миливоје), учитељ, цео свој иметак претворио је у књиге и то благо поклонио је Чачку, граду где је провео последње године живота. Умро је 1941. године. То богатство се чува y Градској библиотеци у Чачку.

-Оцокољићи, 20 к. (Васиљевдан), доселили су се из Херцеговине, из околине Требиња. У роду су са Оцокољићима из Лисе. Једни казују да су Оцокољићи у Равној Гори прво дошли на падину Мучња, а одатле су се једни одселили према Венцу и Драгачеву. А, по другој верзији, ови Оцокољићи y Равној Гори прво су дошли у Лису, па су се одавде неки одселили колибама y Равну Гору и тамо остали. Оцокољића данас има у: Ужицу (2), Београду, Нишу, Новом Саду, Панчеву, Ријеци, Краљеву, Чачку (2) и Ивањици.

-Лакићевићи, 5 к. (Стевањдан), ретка су фамилија y моравичком крају и не зна се одакле су дошли. Има их одсељених y Београду, Ивањици (2), Обреновцу и Чачку.

-Чекеревци, 6 K. (Никољдан), у сродству су са Чекеревцима из Чепова и Клекове. Воде порекло из Чекеровине код Сјенице. Одселили су се и данас их има у: Чачку (2), Београду (3). Највише Чекереваца има y Бресници и сматрају да су бреснички Чекеревци дошли из Чепова а не из Равне Горе.

-Краковићи, 7 K. (Никољдан), налазе се у доњем делу села. Познати су као сточари и воденичари. Има их одсељених у Ужицу (2), Београду и Ариљу. Из ове фамилије су двојица просветних радника који су пре петнаестак година радили у овом крају, у Мочиоцима и Шаренику.

-Јаџићи, 1 к., славе Мратиндан.

-Мунитлак, 3 K. (Никољдан), највероватније да је предак ових Мунитлака дошао из Мочиоца, јер је ова фамилија y Мочиоцима многобројнија од исте у Равној Гори.

-Томићи, 4 к. (Игњатијевдан), воде порекло од Вуковића, из Пиве и истог су рода са Алексићима и Матовићима. Сви славе Игњатијевдан. Има их и y Ojковици. Истог су порекла са Томићима y Клекови. Једна од породица Томића имала је 9 синова који су се разишли у разне крајеве наше земље. Највише их је y Београду.

-Борисављевићи, 4 к. (Ђурђиц), воде порекло од знамените фамилије Борисављевића из Буковика. Они су се разишли на разне стране. Једна грана је продрла и у ово село. Раније их је било много више y Равној Гори али су се раселили. Једни су отишли у Брезову, а одатле у Чачак и Ивањицу а други у Мочиоце и држали су тамо кафану, а неки од њих су отишли у Чачак.

-Марјановићи, 4 к., славе Ђурђиц.

Чекеревци, Краковићи, Мунитлаци, Томићи и Борисављевићи су припадали бившој општини Мочиоци.

Раније су y Равној Гори живели:

-Грујичићи, који воде порекло из Рутоша, а славе Ђурђевдан. Највероватније да од ових Грујичића воде порекло Грујичићи у Радаљеву, а сигурно је да су Грујичићи y Миланџи потомци Грујичића y Равној Гори.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Горан

    Грковићи из Равне Горе су у Стари Влах дошли из Куча у Црној Гори,из села Криви Дол,староседеоци ,комшије Мрњавчевића.Једни су отишли у Бишево код Рожаја где славе Мратиндан као и други Бишевци.Једни су отишли према Бјелом Пољу и даље у Стари Влах,према Ивањици и Новој Вароши.У селу Кућани никад није било Грковића са славом Митровдан,али их има у селу Катићи,у Старом Влаху и Шапоње код Увца.Ови са славом Митровдан су из Куча где се код Кривог дола помиње топоним Грковића њиве,одакле су они отишли у Стари Влах.