Poreklo prezimena, selo Vučak (Ivanjica)

Poreklo stanovništva sela Vučak, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Vučak je najzaostalije selo y ivanjičkoj opštini. Ne zbog nerada njegovih stanovnika nego zbog siromašne zemlje i bespuća. Poznato je ovo selo po Trubi – visu iznad sela koji se uzdiže y vidu kupe i vidi se od Javora i Golije i prema njemu se određuju Vučak i druga okolna sela i zaseoci.

Komunikacije.

Do Vučaka se ne može prići ni sa koje strane, jer nema puta: svi su kolski, konjski i pešačke staze i oni što vode od Kumanice uz Moravicu, i oni sa Erčega što se spuštaju y celo Kao i oni što povezuju ovo selo sa Golijsksm Rekom i putem Ivanjica – Golijska Reka – duga Poljana.

Ostali podaci o selu.

Okruženo je visovima: sa istoka Trubom M padinama Golije, sa zapada visovima i kosama Koviljske planine koje se protežu između ovog sela i Erčega. Na jugozapadu, uzvodno su Medovine, a nizvodno Gleđica i Kumanica. Uprkos teškom načinu života, kod svih gorštaka postoji velika ljubav za svojim krajem. Vuče ih nostalgija za zavičajem velikom snagom. To posebno vidimo kod familije Bakovića koja se bila iselila potpuno y Bresnicu kod Čačka. Pod izgovorom da ih “ne prima voda”, neki od njih se vraćaju u raniji zavičaj i ty ostaju do današnjih dana.

Zanimanje stanovništva.

U selu imaju voćnjake. Ređe se gaji pšenica i sasvim malo kukuruz. Zemljište je veoma strmo i česte bujice odnesu s njega ne samo rod nego i unište useve. Stanovnici su poznati stočari, ali proizvoda nemaju da prodaju, već samo troše y svojim domaćinstvima.

Iz sela su uvek odlazili ljudi na sezonske poslove u druge krajeve zemlje, a skoro iz svake kuće ima po neko ko radi na seči šuma ili na strugarama u Goliji. danas svakodnevno po 70 do 80 radnika iz ovog sela odlazi na seču šuma u Goliju (dnevna migracija). A y sezoni ih ima i preko 120. Neki od njih rade na strugarama, a u poslednje vreme neki su se obučili i postali su odlični drvoseče – motoristi na seči drva.

Školstvo.

Od 1937. godine Vučak ima osnovnu četvororazrednu školu. Najpre je radila u privatnim kućama, a po izgradnji Zadružnog doma 1951. godine, škola se useljava u prostorije doma gde i danas radi. Zbog teške konfiguracije zemljišta i udaljenosti ovog sela od druma (na primer, do Ivanjice ima oko 25 km), Vučak je među poslednjim (oko 1980. godine) dobio električno svetlo. Ranije su mnogi stanovnici Vučaka odlazili kod srednjo-rečkih gazda i kod njih služili od Đurđevdana do Mitrovdana. Neki su ostajali i preko zime da polažu stoci i ceky drva gazdama.

Valjarice i vodenice.

Na Moravici Milovančevići su izgradili valjalice i valjali sukno za čitav kraj. Kasnije je Radojica Tomićević imao valjalicu i, na kraju, Grujovići su podigli valjalicu sa dva vitla. Skoro svaka familija ima svoju zajedničku, redovničku vodenicu. A veće familije i po nekoliko vodenica: Dramićani, Vasovići, Milovanovići.

Pojate – kolibe.

Malo je stočara koji su imali kolibe daleko od kuća. Nekoliko familija, ipak, leti izgoni stoku kolibama. Tako Dramićani imaju kolibe na Presleži, a Labudovići i Grujovići, na Zagumku.

Poreklo stanovništva po zaseocima.

Selo čine sledeći zaseoci: Oparac, Kolari, Ladojevići, Didići i Bakovići.

Oparac

-Milovančevići, 9 k. (Jovanjdan). Najviše ih danas ima odseljenih u Ivanjici i kuće su tamo izgradili y Šljivićima, prema Palibrčkom groblju (8). Jedna kuća Kolara, ima u Milovančevićima, jer se ranije jedan od Kolara privenčao y ovy familiju.

-Tomićevići, 7 K. (Jovanjdan), posle 1955. godine odselili su se u Ivanjicu (10). Jedna porodica došla je posle 1945. godine iz Vučaka y Novi Pazar.

Kolari

-Tomićevići, 7 k. (Jovanjdan). Posle 1945. god. odselili su se u: Ivanjicu (5), Konjeviće kod Čačka (4) i jedan ima y Grabu.

Ladojevići

Ovaj zaseok obuhvata i deo Vasovića, preko dubokog potoka.

-Vasovići, 12 K. (Stevanjdan), ima ih dve struje. Jedni su došli od Durmitora, a drugi su iz Vasojevića i vode poreklo od Lopaćana, od grane Rajovića i u rodu su sa:

-Rakićevićima, Živanovićima, Novovićima, Pavićevićima, Dragićevićima i Milovanovićima. Odselili su se u: Čačak (4), Konjeviće (4), Trepču kod Čačka, Ivanjicu (5), Beograd (2), Guču (2) i Grab. Iz Vučaka, kod Erčega (Golija), doselila se 1931. godine jedna porodica Vasovića y Dugu Poljanu, a odatle 1956. y Novi Pazar. U Vučak su se doselili sredinom 19. veka iz Ostroga y Crnoj Gori.

-Dramićani, 30 k. (Stevanjdan), imaju i druga prezimena:

-Spasenići i Bobići. Na drugoj-levoj strani Jabukovačkog potoka su kuće Dramićana koji nose nadimke Odžići i Pecijaši. Po nadimku (najverovatnije po babi Spaseniji) deo Dramićana je dobio ovo drugo prezime koje se y Vučaku malo upotrebljava, a u Ivanjici Spasenići su označavali poznate trgovce pre rata. Vode poreklo od Drobnjaka, ističu potomci. U kući Tiodora Dramićanina (Bobića) je radila četvororazredna škola nakon drugog svetskog rata. Odselili su se u: Ivanjicu (5), Zablaće, Mojsinje (2), Trnavu, Čačak (4), Beograd (2), Kragujevac (selo Petrovac, 6), Kuršumliju, Slatinu kod Novog Pazara, pa je ta porodica prešla y Novi Pazar.

Didići

-Didići. Sam zaseok je najverovatnije dobio ime po Didićima koji su došli iz plemena Kuči, poreklom su od Nikšića. Vrlo je verovatno da su sve tri familije (Labudovići, Grujovići i Lukići) najpre imali zajedničko prezime Didići.

-Labudovići, 6 K. (Lesendrovdan), vode poreklo iz Vasojevića, od Luga. Odseljeni su ranije u Pričevo brdo (3), a posle rata u: Ivanjicu (7), Čačak (2), Beograd (2), i Petrovac kod Kragujevca (2). Jedan je 50-ih godina otišao u Glećicu. Labudovići i Grujovići su od istog pretka, a sa Lukićima su u srodstvu i delili su istu imovinu. Iz ove familije su poznati sportisti – bokseri.

-Grujovići, 5 k. (Lesendrovdan), istog su porekla sa Labudovićima. U poslednje vreme mnogi su se odselili i danas ih ima: u Srednjoj Reci, Gradcu, Petrovcu kod Kragujevca, Ilićevu kod Kragujevca, Besnom Foku kod Beograda, u Čačku (5) i dr.

-Lukići, 1 k. (Lesendrovdan). Vode poreklo od Luke koji je bio sestrić Labudu i Gruju, precima Labudovića i Grujovića i istog su porekla. Slave istu slavu kao Grujovići i Labudovići. Bilo je ranije više kuća. Danas je ostala samo jedna. Lukića ima odseljenih y Petrovcu kod Kragujevca i Ivanjici (2). Ne zna se da li su ovi Lukići y srodstvu sa Lukićima y susednoj Jasenovici, selo Daići.

-Dramićani, (Stevanjdan), doselili su se iz susednih Ladojevića.

Bakovići

-Bakovići, 7 k. (Stevanjdan). Vode poreklo iz srednjeg Polimlja. Danas Bakovića ima u Ivanjici (Bukovici, 7 k.), Baluzi (Trnavskoj), Čačku. Jedan od njih je lekar u Ivanjici. Bakovići iz Vučaka su istog roda sa Bakovićima u Bresnici kod Čačka. Kako se saznaje, Bakovići iz Vučaka otišli su y Bresnicu kod svojih rođaka da tamo žive, ali ih je bolest počela da uništava i vratili su se natrag, u Vučak.

Familije koje su nestale:

-Ivanovići, (Jovanjdan), bio je jedan koji se doselio iz Erčega, a vodi poreklo od bratstva Rajovića iz Lopaćana, od Vasojevića. Ivanović se preselio iz Erčega u Vučak, a kasnije odselio y Čačak.

-Jovanovići, u Gornjem i Donjem Dupcu, slave Nikoljdan. Njihov deda je došao iz Vučaka (Moravički srez). Nekoliko kuća od ove familije ima i y susednoj Tolišnici (Kraljevačka opština) kako konstatuje K. Jovanović.

-Radenkovići, y Gornjem i Donjem Dubcu, čiji je praded došao iz Vučaka, slave Nikoljdan.

IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ.. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.