Порекло становништва, област Девићи – село Коритник (Ивањица)

Порекло становништва села Девићи (линковати на село Коритник) са подголијскиме селима, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај области.

Девићи су центар подголијских села налазе се на саставцима Брусничке реке и Студенице, на територији Вионице и Чечине. Зато се и данас пошта y овом месту зове – Вионица, а дуго година и школа и задруга су носиле ту ознаку, а не Девићи.

Тип насеља.

Насеље је мало. Нешто је увећано када су Девићи постали општински центар 1955. године, који је обухватио четири дотадашње општине: Средњу Реку, Остатију, Вионицу и Придворицу. Девићи су добили тада и нешто касније: нову школску зграду, шумску управу, зграду општине, а раније су биле изграђене амбуланта и задружни дом. 1959. године када су спојене све општине y моравичком крају у општину Ивањица, остала је општина Девићи као посебна још три године, а онда је и она припојена ивањичкој општини.

Земље и шуме.

Земљиште је претежно шумовито, обрасло најчешће четинарским шумама. Има одличне пашњаке и сенокосе и веома је подесно за гајење стоке, поготову оваца. Једино у доњем, нижем делу раније општине Девићи, y Вионици, Чечини иПридворици подигнути су воћњаци и гаје се ратарске културе: пшеница и кукуруз. У вишим деловима бивше општине: y Средњој Реци, Градцу, Бруснику M Коритнику успева y првом реду овас, а онда раж и хељда.

Сточарске колибе.

Сточари на Голији изградили су колибе, такође од дрвета и ушорили их, због напада вукова и упада хајдука и Турака преко границе. Од њих су најпознатије: градачке колибе, испод ‘Боновог поља и Јанковог камена, Чапрића колибе испод Велике и Maлe Моховице и колибе Кулизана, недалеко од Белих Вода.

Старине.

Потврду о раној насељености овог подручја пружају остаци водовода са мермерним цевима из римског периода ископани у засеоку Кошани (Чечина). Први писани подаци о овом пределу сведоче да је још 1516. године постојала нахија Остатија1 (y Босанском санџаку) са десет села, међу којима није тешко уочити Остатију и Коритник.

Историјат.

Простор који данас обухватају Девиђи (раније општина Девиђи) пре присаједињења Србији, 1833. године, налазио се у саставу Сјеничке нахије. Даиђка нахија са општинама Придворицом, Чечином, Даиђима, Брусником и Коритником, заједно са осталим деловима моравичког краја, прикључена је новооснованој српској држави. По припајању моравичких села помиње се Ужичко-Старовлашка нахија састављена од четири капетаније, међу којима су: Моравска (Моравичка) и Даитска (Даиђка). Након 1834. године у званичним књигама губи се назив нахија и почиње употреба назива окружја. Окружје Ужичко-Старовлашко и даље има четири капетаније: Црногорску, Рујно, Моравску и Даитску. У току 1835. године уводе се срезови, уместо капетанија. Наредне, 1836. године Ужички округ чине 5 срезова: црногорски, рујански, рачански, моравички (са седиштем у Ивањици), који има 39 села и Даитски (са седиштем у Даиђима), у чијем саставу постоји 6 села.

Совјет српски својом одлуком бр. 100, од 22. јануара 1837. године утврђује у Ужичком округу три среза: Моравички, Рачански и Црногорски. Дакле, укида се Даитски (Даиђки) и подголијска села: Коритник, Брусник, Даиђи, Градац, Вионица, Чечина, Врмбаје и Добри До, сада припадају Моравичком срезу и у његовом саставу остају све до 1947. године. Те године се формира Срез моравички са 18 месних народних одбора, међу којима су и: Брусник, Вионица, Придворица и Средња Река. Исте године МНО Брусник мења име  и седиште и постаје МНО Остатија. 1951. године се на овим просторима оснивају општине Вионица, Остатија, Придворица и Средња Река, на подручју Моравичког среза, који има 16 општина.

У новоформирани срез Чачак, 1955. године, улази седам општина бившег моравичког среза: Девиђи (са насељима Брусник, Вионица, Врмбаје, Градац, Даиђи, Девиђи, Добри До, Коритник и Чечина), Ивањица, Катиђи, Ковиље, Кушиђи, Међуречје и Прилике. Године 1959. врши се нова промена, па уместо пређашњих седам општина моравичког краја постоје само две: Девиђи и Ивањица. Након три године, 1962, две дотадашње општине спојене су у једну (Ивањица), која је припојена срезу Т. Ужице. Из административних промена могло се видети колико се пажње поклањало овим просторима, који су били удаљени од средишта округа преко 100 км.

Порекло становништва.

Становништво је претежно досељеничко. У досељавању постоје две миграционе струје: динарска – знатно јача и косовска – много слабија. На овим просторима дошло je до судара те две струје: y говору, народним обичајима, ношњи и менталитету. Динарска је захватила простор скоро све до леве обале Студенице, а косовска десну страну реке Студенице и насеља испод Бисер – воде, Радочела и Црепуљника.

Назив и остали подаци.

Девићи – центар подголијских села има малу цркву која је подигнута на развалинама старе, много веће и где је било закопано благо које је донето на девет дева (камила) у ово скровито место и закопано. По девама место је и добило име: Девићи. Касније је благо пронађено и преко ноћи отерано на другу страну. Девићи су од Ивањице удаљени 36 км и налазе се на ушћу Брусничке реке y Студеницу на 740 м надморске висине. Имају потпуну основну школу, дом културе, библиотеку, задругу, амбуланту, индустријски погон конфекције “Јавор” из Ивањице, пошту са централом, више продавница и кафана.

Занимање становнишва.

Становништво у подголијским селима бави се, y првом реду, сточарством, поготову y насељима која се налазе узводно од Девића, на падинама планинских висова. А онда долази, у последње време, експлоатација и гајење шума. У Вионици, Чечини и Придворици баве се гајењем ратарских култура и воћарством. У међуратном периоду основане су пољопривредно–кредитне набављачко-потрошачке задруге y Oстатији и Средњој Реци. У приватним кућама (углавном поред путева) стварају се дућани и кафане.

Рудна богатства.

Познато је да Голија y својим недрима има рудног блага: олова, цинка, антимона, магнезита, никла M ретких метала. Топоними: Самаково, Котлови, Угљари указују да су на тим местима, на подручју Коритника били y средњем веку активни рудници и топионице. Из штампе видимо да је 1933. године радио рудник олова y Остатији. У времену од 1948. до 1952. године вршена су испитивања налазишта руда y Вељовићима, на падинама Црепуљника, у Вионици, на Мачковцу и у Остатији. Али, због удаљености од путева и пруга није се ништа учинило да почне експлоатација рудног блага на Голији.

Значај области и насеља.

И данас су Девићи центар за Чечину, Вионицу, Брусник, Коритник, Придворицу и Добри До, а мање за Градац и Даиће, који су директно везани асфалтним путем Беле Воде – Ивањица. За њих су Беле Воде постали центар окупљања, где се налази: пошта, продавница, кафана, лугарница, погон “Јавора” из Ивањице и др.

Ускоро ће и Девићи бити повезани асфалтним путем са Ивањицом, једним краком од Брадуљице, преко Велике ливаде, а другим низ Студеницу за Ушће M Краљево. У блиској перспективи може се очекивати да ће Девићи постати туристички центар.

Електрично осветљење Девићи су добијали из хидроцентрале која је 1956. године подигнута на Брусничкој реци, недалеко од насеља. Сада добија струју преко далековода. У непосредној близини, на реци Изубри има једна вуновлачара.

КОРИТНИК

Положај села.

Чим се крене од Девића уз Студеницу, већ код Изубре, десне притоке Студенице и насеља код њеног ушћа, ступа се на просторе Коритника. Одатле треба путовати два сата ходом до Остатије – центра за Брусник и Коритник и још толико до Бисер-воде где је граница овог села са селима рашке општине. Коритник се граничи са Чечином; између њих тече река Изубра. Граница иде овом речицом до висоравни и одваја Коритник од Бзовика (у краљевачкој општини) затим се граница пење на висове Бисер-воде и Шереметовице на јужној страни, а онда долази на Одвраћеницу ина крају се спушта од коса Радуловца према висовима измећу Коритника и Брусника на западу, који су истовремено граница између ова два села.

Огроман је простор Коритника. Да би се обишао Коритник потребно је скоро два дана пешачења. На подручју Коритника налазе се веома привлачна места за туристе, од којих се својом лепотом издвајају Одвраћеница и Остатија.

Одвраћеница се налази на јужном делу Голије, на вододелници измећу Студенице и Рашке, тамо где извире река Студеница. На Одвраћеници је 1939. године изграђен планинарски дом, а 1955. год. организовано је такмичење планинара Србије. Овде се налази једна лугарница, једна кућа Ивановића и неколико колиба. У последње време изграђене су викендице и пут Нови Пазар – Одвраћеница, тако да је ово место постало привлачно за раднике и омладину Новог Пазара. Планинарски дом је претворен y Дом за одмор радника конфекције “Рашка” из Н. Пазара. Посебну драж пружа Одвраћеница својим природним лепотама, изванредним ваздухом, изворима на сваком кораку и што је најважније: великим бројем сунчаних дана y години, што се за друга места на Голији не може рећи. Налази се на надморској висини од око 1200 м. По нашем мишљењу, то је најлепши део Голије.

Остатија је била општински центар, за ова два села, Брусник и Коритник. Налази се у горњем току реке Студенице, баш тамо где Студеница прима прве притоке и креће y правцу севера. Насеље има: четвороразредну школу, скоро подигнуту, на месту где је била ранија, која је саграђена 1922. године, задружни дом (са продавницом и магацином), неколико кућа и кафана. Ту је и црква Св. Кузмана и Дамјана, која потиче из средњег века, а обновљена је y 17. веку. Нема живопис, али има занимљив натпис на мермерном надвратнику. До овог места успостављена је y последње време аутобуска линија од Ивањице, а Остатија је и телефонима, преко Вионице, повезана са светом. То је једно од најудаљенијих места од Ивањице, општинског центра. Између Ивањице и Остатије раздаљина је од око 50 км. Нешто мање Остатија је удаљена од Рашке, али је због терена, теже за путовање.

Школа y овом месту ради од 1911. године. Овде деца уче до четвртог разреда, а онда најбољи ђаци одлазе y осморазредну школу y Девиће, јер сви нису обавезни да наставе школовање, пошто су њихове куће удаљене од школе више од 10 км.

Остатија има неколико стругара и малу хидроцентралу, тако да је осветљена електричном светлошћу од 1955. године. Сада је подигнут далековод и село је укључено y електросистем Србије. Место је погодно за развој туризма. Село Коритник се састоји од следећих засеока: Црна Ријека, ‘Беровићи, Коритник, Котлови, Крајеви, Крљани, Обади, Оцртен, Одвраћеница, Остатија, Планиница, Плочник (Провалије) и Ратари.

Порекло становништва.

Остатија:

–Пауновићи, 4 куће (славе Јовањдан), има их одсељених у Рашки и Ивањици. У Пауновиће се уселио:

-Драгољуб Јовић из једног села у околини Рашке.

-Кавазовићи, 2 K. (‘Бурђевдан), један је одсељен y Краљево.

-Протићи, 1 к. (Петковдан), воде порекло од Поповића, свештеничке породице из Придворице. Више је претпоставки због чега су Поповићи променили презиме у Протиће, а највероватније да су два ђака или студента била истовремено на школовању из исте фамилије, а по закону нису могли добијати државну стипендију, па су се Протићи одселили y Остатију а неки су остали у Придворици, који су се касније одселили у Ивањицу. Поповићи су, наравно остали у Придворици, а касније се преселили y Чачак. Из Остатије одсељени:

-Протићи у Брвеник, а онда y Чачак.

-Секулићи, 1 K. (Никољдан) · учитељи и овде су службовали 15 година и подигли породичну кућу. Родом су из Сивчине, засеока Бара.

-Драшковићи, 2 K. (‘Бурћевдан), нису се одсељавали.

-Тењовићи, 1 K. (Јовањдан), по пореклу су од исте фамилије из Брусника. Има одсељених код Краљева (2).

-Спасовићи, 2 к. (Стевањдан), пре неколико деценија доселили су се из Ерчега. Један је био лугар, а други пољопривредник.

-Беровићи, 1 K. дошао је на мираз из засеока Беровића. У ову фамилију је ушао:

-Тихомир Николић, од Рашке.

-Обрадовићи – Обади, 1 к. (‘Бурћевдан), су из засеока Обади.

Црна Ријека

Налази се узводно од Остатије, односно нешто јужније. У овом засеоку су насељене следеће фамилије:

-Качамаковићи, 2 K. (Јовањдан), воде порекло из црногорских брда, како досежу сећања најстаријих из ове фамилије. Нису се селили y друге крајеве.

-Тењовићи, 1 K. (Јовањдан), су од Тењовића из Брусника. Данас их има одесљених y Ивањици.

-Савићи, 2 K. (Јовањдан), нису се селили у друге крајеве. У Савиће је ушао један:

-Нешковић, из Брусника.

-Тодоровићи, 2 K. (Јовањдан), y последње време двојица су се одселили y Ивањицу.

-Радовићи, 4 к. (‘Бурћевдан), највероватније да воде порекло из Мораче и да се једна група Радовића уселила y Васојевиће, а одатле се разишла y разне крајеве. Најпре су се доселили у околину Сјенице, а одатле је један деда из Сјенице донео унука y колевци и његови потомци су данашњи Радовићи. Има их y Ивањици 4 те и једна y Ужицу. Дошли су једни Радовићи из Коритника y Вреоце (Студенички крај) и тамо их има 3 куће.

-Сарићи, 1 к. (Пантелијевдан), воде порекло од Сарића из Брусника. Одавде их има одсељених y Баточини.

-Коларевићи, 2 к. (Јереминдан), један је поштар, а други пољопривредник. Дошли су у Коритник из Косовице.

Овде је била и породица:

-Миличић, која се угасила.

Одвраћеница

Одвраћеница представља прелеп и ретко насељен део Голије. На сваком кораку је извор воде, а онда на висоравни настаје река која вијуга и креће се према северу. То је извориште реке Студенице. За Одвраћеницу и њено име везана је једна занимљива легенда. Овде се налази граница између ивањичке и новопазарске општине, а раније се протезала граница између Србије и Турске, све до 1912. године. Ту се налази одмаралиште за раднике “Рашке” из Новог Пазара, десетак викендица, колибе и кућа Ивановића.

-Ивановићи, 1 к. (Ђурђевдан), има их одсељених у Новом Пазару.

-Совић и Белчевић, лугари, живе у шумарској кући, а родом су из Коритника и Брусника.

Котлови

Налазе се с леве стране Студенице, низводно од Остатије. Преко Котлова води сеоски пут који повезује Остатију са суседним Брусником. У овом засеоку су следеће фамилије:

-Радомировићи, З к. (Ђурћевдан), од старина су y овом селу. Одсељени су у: Рашку и Ивањицу.

У Радомировиће се уселио:

-Стојковић, из Ратара.

-Јелићи, З к. (Бурђевдан), су староседеоци и нису у роду са Јелићима y Ерчегама. Један од Јелића се одселио y Лозницу код Чачка.

-Бадићи, З K. (Ђурћевдан), има их одсељених у Чачку и Ивањици.

Ратари

Ратари подсећају на острво y мору, јер су окружени шумама са свих страна и простиру се низводно, између Котлова и Плочника, следећег засеока који се граничи са Чечином и Девићима. Овде су следеће фамилије:

-Сарићи, 1 K. (Пантелијевдан), воде порекло од Сарића из Брусника.

-Радовановићи, З K. (Ђурћевдан), највероватније је да су истог рода са Радовановићима у Чечини. Неки су се одселили у Девиће, а други y Ивањицу. У Радовановиће се уселио:

-Величковић, из Шара код Дуге Пољане. Један од Величковића се одавде одселио у Нови Пазар.

Плочник (Провалије)

Плочник се налази надомак Девића и ближи је овом месту него Остатији. У овом засеоку живе:

-Ћурчићи, 2 к. (Ђурћевдан), и немају одсељених.

-Сарићи, 2 K. (Пантелијевдан), доселили су се из Брусника.

-Петровићи, 4 K., славе Аранђеловдан, а двојица су се одселила y Ивањицу.

-Ивановићи, 1 K. (Ђурћевдан), доселио се са Одвраћенице и истог је рода са Ивановићима на Одвраћеници и y Новом Пазару.

-Савовићи, 1 к.

-Кораћи, 1 к. (Аранђеловдан и Васиљевдан), доселили се из Коритника.

Са десне стране Студенице

Коритник је истовремено и засеок y селу које носи исто име. У њему живе следеће фамилије:

-Пантовићи, 4 к., славе Ђурђевдан.

-Ћурчићи – Веверице, З к., славе Ђурћевдан.

-Ћурчићи, 2 к., славе Ђурћевдан и Васиљевдан.

-Кораћи, З к., славе Аранђеловдан и Васиљевдан. Воде порекло од Братоножића, који су се одселили y Васојевиће у горња села. Има их 3 куће одсељених y Ивањици.

Ђеровићи

У Ђеровићима живе следеће фамилије:

-Живковићи, 3 K.

-Пантовићи, З к., славе ‘Бурђевдан.  У Пантовиће је ушао:

-Укашеновић, из Батурана, испод Ђурђевих ступова.

-Николићи, 1 K., слави Аранђеловдан, доселио се из једног села из околине Рашке.

Росићи, 1 к.

Оцртен

Положај и име насеља.

Оцртен се налази на путу од Коритника према Крљанима и Бзовику. Засеок је са највећом надморском висином y овом селу. Простире се на висоравни испод брежуљкастог венца једног узвишеног брега званог Оштри врх. Назив потиче још од старих Грка, који су y једном од летњих месеци били завејани изненадним снегом. По плачу (цврчи) деце место доби име Цртањ. Временом назив пређе у Оцртен.

Порекло становништва.

-Радоњићи, 7 к. (Јовањдан), воде порекло од Шљикова, који су у Васојевиће дошли из Братоножића. Најближи су им, по сродству:

-Лалићи, Нинићи, Милошевићи и Марковићи.

Сматра се да су при досељавању биле три куће Радоњића: потомци Спала добише друго презима

– Спаловићи,

наследници Кола постадоше

-Коловићи,

док потомци удовице Соје добише додатно презиме

-Сојићи.

Међутим, сви су задржали основно презиме Радоњић. Има их одсељених, у последње време, у Ивањици (З), Краљеву и Девићима.

Због напада хајдука Јевремовића и његове дружине 70–их година прошлог века на фамилију Радоњиће-Спаловиће и погибије председника општине y Oстатији Јовановића-Крљанина, Спаловићи су напустили Коритник и одселили се y Топлицу. Тамо се презивају

-Спаловићи.

-Радивојевићи, 3 K. (Стевањдан), воде порекло од Братоножића.

-Павловићи, 2 к. (Ђурђевдан), истог су рода са Павловићима y Крљанима.

-Вуковићи, 2 K. (Стевањдан), доселили су се из Вионице. Један од њих је одавде отишао у Ивањицу.

-Радовићи, 1 K. (Ђурђевдан), дошао је из Црне Реке, привенчао се.

Крљани

Крљани се налазе на висоравни y горњем току реке Изубре, десне притоке Студенице. Граниче се са Бзовиком (из Краљевачке општине) и Чечином, селом изнад Девића. У овом засеоку живе следеће фамилије:

-Павловићи, 7 к., славе Аранђеловдан. Мало је ко од њих отишао на страну.

-Милутиновићи, 1 K., уселио се у Павловиће.

-Ивановићи, 1 к., слави ‘Бурђевдан.

-Јовановићи, 2 K.

-Јевремовићи, З к.

Планиница

Планиница је засеок Коритника који је најближи Девићима. У овом засеоку бројне су две фамилије: Ћировићи и Ковачевићи.

-Ћировићи, 13 к., славе Светог Јована, има их одсељених у Ивањици (2), y Чечини (Ћопићима).

-Ковачевићи, 15 K., славе Лазаревдан. Има их y Ивањици и Девићима.

-Пејовићи, 2 к. (Никољдан), истог су рода са Пејовићима у Вионици, одакле су и дошли y овај засеок.

Крајеви

Крајеви су удаљени од Остатије и последњи су засеок према Бисер-води. Граниче се са Угљарима, који се већим делом налазе на подручју општине Рашка. У овом засеоку живе:

-Ћурчићи, 2 к., који славе ‘Бурћевдан.

-Вишњићи, З к., славе Лесендровдан и Аранђеловдан. Види се да су Васојевићког рода и да славе две славе: поред Лесендровдана и Аранђеловдан, као y Средњој Реци.

Обади

Засеок Обади је поприлично удаљен од Девића и ретко насељен. И овај засеок је знатно ближи Рашки него Ивањици, али је до старе српске престонице веома тешко доћи. Ту су куће фамилије Обрадовић. ·

-Обрадовићи – Обади, славе Ђурђевдан. По њиховом надимку (другом презимену) читав засеок носи име. Обрадовића из Обада данас има у Остатији, Бруснику и Ивањици.

Фамилије којих више нема y Коритнику:

-Корићани (у Каони су од Коритника из Моравичког среза), славе Јовањдан, како истиче K. Јовановић.

Многи су се одсељавали према Рашкој и долини Ибра, а неки су отишли и даље. Тако су:

-Понорци (Вукашиновићи, Милојевићи, Ружичићи и Мионићи), 15 кућа, славе св. Краљ, св. Мрата и Петрове покладе, 14/27. јуна y Црвљу y доброј Букви, у Гагчаници. Из Остатије у Моравичком Старом Влаху избегли “због убиства у Поноре испод Чемерна (у Студеници)” – како бележи Р. Павловић y свом раду “Кулизе”. Одатле су избегли “због убиства Турчина у Маслашево (у Јасеницу). Ту су провели неко време па су кренули натраг. Једни су се настанили у Милочају (у Рудничком Поморављу), други у Курилову (данашњем Градчацу) код Врњачке Бање, а трећи су дошли y Рогавчину испод Жељина и ту су се најмили за чувара винограда манастира Студеница.

*

Преславе y ceлy Kopитнику су следеће: Прва недеља, недеља пред Спасовдан је заветина за Црну Ријеку; Бели четвртак – за становнике с десне стране Студенице (Крајеви, Крљани, Оцртен, Беровићи, Коритник M Планиница). Други Духови · заветина за становнике с леве стране Студенице (заједно са Брусником), за: Остатију, Котлове, Плочник M Ратаре.

Све се фамилије, према славама деле на оне које имају мрсне и на друге које имају посне славе. Тако, на пример, мрсне славе имају фамилије на подручју Црне Ријеке, а посне славе имају Нешковићи.

Шуме Голије су коришћене најчешће подизањем стругара и претварањем трупаца у даску и другу техничку граћу. А воде Студенице и њених притока су омогућавале да се подигну стругаре на подручју Коритника. Овде су радиле следеће стругаре:

Курсулића · на Студеници,

Палигорића · у Црној Ријеци, на Студеници,

Протића – y Остатији,

Милутиновића – на Кољешници,

Муњића – на Брусничкој реци,

Поред стругара постојале су и следеће вуновлачаре:

Сенића · на Црној реци,

Коловића · у Остатији, код стругаре Протића,

Коловића – на Изубри, у близини Девића,

Ћировића · на Девићима,

Павловића · на Студеници,

Гиздавића – на Црној реци.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ.. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.