Порекло презимена, село Рудине (Звечан)

5. април 2018.

коментара: 4

Порекло становништва села Рудине, општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Рудине су на десној страни пута који води из Бањске за Нови Пазар, са кућама на рудинама, по којима је добило назив. Оне су ниже шумовитих брда љескове Главе, Караулишта и Чукаре.

Тип села.

Куће су по плитким увалама и оне чине насеље разређеног типа. Село има посебне крајеве: Пајовиће до Кривача, Ерце до Летовца и Грубовицу под планином истог имена. Између Рудина и суседног Црвена је Коса, а према Грижанима је државни пут.

Воде.

Сва насеља употребљавају воду с малих извора, а Недељковићи у Летовцу имају стублину од камена, Аксентијевићи у Г рубовици имају чесму у Дрљану.

Земље и шуме.

Њиве су слабе услед „плитке земље“ (хумуса). Оне доносе род само када се добро наторе; „мумуруз“ се сеје у увалама у којима се и преко лета задржи влага; пасишта су по голим рудинама на местима Бачиште, Присоје, Врањевина, Долине, Долиначко Брдо, Бивољак, Ракљеви, Безистен, Златни Поток и Кућетине.

Старине, име и остали подаци о селу.

Код Летовца је било неко старо насеље. Његово гробље је било у Грубовици, у коме се виде темељи црквине. Старих рударских окана има на Чивутској Рупи код Бачишта и на Шумнатој Чуки повише Рудина. Једно место у Летовцу назива се Градина. Ту сада нема видних остатака од утврђења. Године 1876. подигао је Дервиш–паша шанац у Летовцу. Рудине су добиле назив по травним рудинама, Летовац по месту на коме се летовало са стоком. Ту су раније била повремена сточарска насеља, која су недавно постала стална. Видни остаци старијег становништва су по свој прилици старих рудара.

Порекло становништва.

Данашње село заселили су Херцеговци у почетку 19. века. Оснивачи су:

– Ерци, Костићи, 3 куће, Аксентијевићи, 1 кућа, слава Св. Никола у Грубовици. Они се по својој матици називају Ерцима (Херцеговцима); имају крвне рођаке у Вучој на Ибру и у Здравињу у Топлици. Крајем 19. века био је парох цркве села Плоче, под Жељином, јереј Недељко Ерчевић „с Кадијаче“.

-Пејовићи, 4 кућа, слава Нова Година, су Васојевићи, дошли после Ераца од Рожаја; имају крвне рођаке у Зрносеку у копаоничком Ибру и негде у Топлици.

У Летовцу су:

-Недељковић, 1 кућа, слава Св. Јован Главосек, отац Дробњак досељен из Извора на Рогозни.

-Живковићи, 5 кућа, слава Св. Никола, су од Куча Радовановића у бањској Жеровници.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Aleksandar Erčevic

    Porodice Aksentijevic i Kostic iz Rudina, porodica Milojevic iz sela Vuce, porodica Ercevic iz sela Zdravinja i Donje Bresnice i verovatno porodica Ercevic iz Lacisleda, vode poreklo od Gavrila Erca, rodjenog u selu Lopate u Crnoj Gori, u drugoj polovini 18. veka.
    Iz braka sa Danojlom dobija tri sina: Radivoja, Jovana i Radisava.
    Potomci najstarijeg sina Radivoja su porodice Kostic i Aksentijevic.Aksentijevici dobijaju prezime po Radivojevom unuku Aksentiju Ercevicu, a porodica Kostic po njegovom sinu Kosti Aksentijevicu, rodjenih u selu Rudine. Iz ove grane je i cuveni Uros Kostic Rudinac, jedan od organizatora Toplickog ustanka na planini Rogozni.
    Potomci Gavrilovog srednjeg sina Jovana su porodice Milojevic iz sela Vuce, kao i porodica Ercevic iz Lacisleda i porodica Ercevic iz Zdravinja i Bresnice.Iz ove grane je i svestenik Nedeljko Ercevic, paroh obnovljene crkve u Socanici, kasnije paroh Plocke crkve.
    Milojevici vode poreklo od Jovanovog unuka Miloja Ercevica, rodjenog u selu Rudine, a kasnije odeljenog u selu Vuci, negde oko 1850-70 godine. Miloje je bio kiridzija i glava zadruge Ercevic.
    Ercevici iz Zdravinja, tj Bresnice, vode poreklo od Milojevog brata, Milosava, rodjenog u selu Rudine, tj Milosavljevih sinova Jerotija i Agatona, doseljenih u Toplicu oko 1870 godine.
    Treci Gavrilov sin je legendarni Radisav Erac, sahranjen kod crkve u selu Kriva Reka.
    Porodicni nadimak je Erci, slava Sveti Nikola.
    IZVOR: Zitije familije Ercevicske, napisao Nedeljko Milosa Ercevic, paroh plocki, 1910 godine u Aleksandrovcu.

    • Милодан

      Александар Ерчевић!

      Ја овоме не бих ништа додао а посебно одузео.
      Било би лепо да и остали, који располажу оваквим и сличним подацима то објаве на овај начин.

      Поздрав!
      Милодан

      • Aleksandar Ercevic

        Hvala puno, Vasi tekstovi objavljeni na ,,Poreklu,, su mi puno pomogli da sklopim delove mozaika, rodoslova koji porodica poseduje, sa porodicama koje sada nose druga prezimena, kao i sa onima koji su se pre 150 godina rasejavali po Srbiji.

  2. Iva Aksentijevic

    Praunuka sam Krstijane i Radisava Aksentijević, žao mi je što sad trenutno u Rudinama niko ne živi, jako je lepo i mnogo volim svoje selo, ali tužno je što propada što nema nikoga da čuva tamo, zadnji koji je živeo tamo je Radoš Kostić… najlepše selo!