Порекло презимена, село Доњи Крњин (Лепосавић)

11. март 2018.

коментара: 8

Порекло становништва села Доњи Крњин, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Доњи Крњин са својим потесом између Доброг Брда, Дугачке Косе, Катуништа, Шанца и Ибра.

Тип ссела.

Куће су недалеко од Ибра. Према Језеринама и Борови је ниско побрђе Становиште и Шанац, према Горњем Крњину су Чукара и поток Омеровац, а источна граница је на Ибру.

Воде.

Има изворску воду: Врело и Мачак су ниже Радојевића кућа, извор Ковиљача је код Вукомановића кућа, извор Врбље је код Виријевића кућа, чесма и устава су код Радосављевића кућа. Томовићи и Виријевићи имају по два бунара, а Трифуновићи имају један. Сви бунари лети ослабе водом. Стока се поји на Ибру и потоцима.

Земље и шуме.

Њиве су добре за стрна жита. Оне су помешане с ливадама на местима: Голо Брдо, Крстати Дуб, Марина Ливада, Попов До, Селиште, Топоље, Дуварине, Сувара, Средњи Брег, Трапиште, Трудин Лаз, Бачиште, Златова Кућа, Враниште, Бресјак, Лођ поред Ибра, Заједница и Кућиште. Повише села је Јагњило. Шуме и испаше су по Катуништу ниже Дугачке Косе и Црног Врха  (1102 м). У селу се не памти да је било борове шуме.

Старине, историјат и остали подаци о селу.

Назив села забележен је 1363. године. Од насеља из турског времена остали су старо гробље, код којега је данашње, и црквина у јужном делу села. Од црквине одржали су се зидови од тесаног камена, високи 1,5 м. Године 1948. у селу је било 328 становника.

Порекло становништва.

-Симоновићи, 4 куће, Св. Никола, су Кучи, старији досељеници; Симоновићи у Берберишту су им одељаци.

После 1878. доселили су се на земље одсељених родова у Топлицу:

-Требаљевци, Радосављевићи, 9 кућа, Радојевићи, 4 кућа, су од Радосављевића у Завадама и Требаљеваца у ибарском Крушеву; имају одсељене одељаке у Лешку у копаоничком Ибру и негде у Топлици.

-Виријевићи, 9 кућа, Вукомановићи, 5 кућа, Томовићи, 4 куће, Св. Арханђео, су досељени из Ранчића у ибарском Колашину; имају одсељене одељаке у Мекинићу и у Рудници у копаоничком Ибру.

-Васовић, 1 кућа, Св. Илија, је досељен из Колашина на Ибру, у коме и сада имају крвне рођаке.

-Каримановићи, помухамедањени Кучи, одселили су се око 1880. године у колашинску Јабланицу на Ибру.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Sinisa

    Postovani,
    Slobodan sam ispraviti i dodati sledece:
    1. Radosavljevici su stari i najveci rod u selu, slave Svetog Luku, poreklom su Rovcani iz Trebaljeva, Crna Gora a imaju zajedničke predke sa Trboljevcima ( a ne Trebaljevci) iz Kruševa -opština Leposavić;
    2. Vasovići, koji su u vreme prikupljanja ovih podataka imali jednu kuću u selu, ne slave Sv. Iliju već Svetog Ignjatija Bogonosca.

    s pozdravom Siniša Radosavljević

  2. Sinisa

    Postovani, radi objektivnog informisanja korisnika ovog sajta moram ispraviti i sledece:
    Iz D. Krnjina se 1880. godine nisu odselili Karimanovici vec Kahrimanovici (Abrasi) u Jablanicu (gde ih vise nema), a odatle u Jezgrovice, Rozaje, N.Pazar i Tursku. Imanje koje su oni obradjivali pored desne obale Ibra i sada mestani sela nazivaju Abraski Lug (Obraski Lug). Pozzz Sinisa.

  3. Aleksandra Čiplak

    Poštovani,
    Daću sebi za pravo ispraviti neke greške.
    Vukomanovići su promenili prezime i vode poreklo od Čiplaka. Dakle, svi Vukomanovići i Vuletići kao i Čiplaci su se prezivali Čiplak do 1900 i neke godine (ne znam tačno godinu). Onda, po pretku Vukomanu, njegovi uzeli Vukomanović, Vuletini naslednici uzeli prezime Vuletić i ostali smo mi, Timotijevi naslednici. Mi još uvek nismo promenili prezime. Zadržali smo ono prvo. To prezime vodi poreklo od Turaka koje su nam oni nadenuli za vreme njihove vladavine. Svi mi slavimo Sv. Arhangela Mihaila. OVO SU ZAPRAVO PRAVE INFORMACIJE O VUKOMANOVIĆIMA, VULETIĆIMA I ČILPACIMA.

  4. Nikola Radovic

    Prezivam se Radovic(sv Luka) i vodim poreklo iz Toplice-selo Prekopuce kod Prokuplja. Postojalo je usmeno predanje da smo dosli iz sela Krnjin koje je u CG. To selo u CG ne postoji ali dalim istrazivanjem je utrvrdjeno da je moj predak koji je dosao u Toplicu odnosno njegov otac rodjen u selu Seoce opstina Leposavic (Rade Ivanovic), najverovatnije u kuci svojih ujaka.

    Mojsije Radoje Radovic unuk Radeta Ivanovica za koga znamo da je bio pripadnik gvozdenog puka za vreme I sv.rata, je “greskom” bar smo tako mislii dok nismo dobili DNK analizu upsisan u knjizi Mirka Dobricanina-Toplicki-gvozdeni-puk-Knjaz-Mihailo kao Mojsije R. Radojevic.

    DNK analiza je potvrdila da Trebaljevac iz Krusesava i moji Radovici su genetski bliski sto potvrduje predanje o Krnjinu.

    Za vise informacija moj kontakt je [email protected]

  5. Никола Виријевић

    У књизи “Насеља и миграције становништва општине Лепосавић”Благоје Павловића стоји податак на стр. 229 цитирам: “Виријевићи досељени средином XIX века из села Зечевића у Ибарском Колашину. Старином су из Црне Горе из Вирова. У књизи “Средње Полимље и Потарје” Жарко Шћепановић наводи да врод Виријевићи подсећају на род и село Виријевиће из XVII века, из племена Тарских Никшића. Виријевићи у Ибарском Колашину у крајњем потичу из Потарја. Славе Св. Архангел Михаила…” Насељени су у селу Доњи Крњин СО Лепосавић, а ја сам један од потомака наведених потомака Виријевића мештанин Куршумлије. Са братом од стрица, Миланом, кренули смо у истраживању корена и дошли до података, пошто су црквене књиге у време отоманског царства уништаване заједно са верским објектима, до непознатог оца који је имао синове: Јово, непознати син и Станко. Тако да породично стабло базирамо на основу ова три сина па даље до данашњих дана. Од Јованових синова, Вукојице, Вуксана, Милосава и Симеона (двојица: Вуксан и Милосав прелазе преко Копаоника и насељавају се у селу Жуње СО Брус и Топличку Велику плана СО Прокупље). Како сам заинтересован за породичним стаблом то се овом приликом обраћам Виријевићима који потичу од Вуксана и Милосава, а који имају било шта у вези са сазнањима о свом родослову да ми се јаве и дају податке како бих употпунио породично стабло на телефон: 062 383 818 или на и мејл адресу: [email protected].
    Унапред хвала на сарадњи.

  6. sinisa

    Ovde je vazno jos i napomenuti da NISU TREBALJEVCI dosli u selo pisle 1878. godine, kako to ovde pise, jer su u popisani u Donjem Krnjinu u turskim popisima 1832. godine (popis nahije Trgoviste) kao i 1851. godine(popis nahije Jelec). Dakle, dosli su znatno ranije. Koliko ranije treba jos istraziti!
    S pozdravom
    Sinisa