Порекло презимена села Мланча, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар – 1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Насеље се налази у поречју средњег тока реке Студенице, а у међуречју између ове и Граицке реке. Гранична села су Осоница, Орља Глава, Милиће, Врмбаје и Приворица.
Постанак села.
Мланча је веома старо насеље. Први пут се помиње у оснивачкој повељи великог жупана Стевана Немање студеничком властелинству 1196. године као село Млан’ча*. Тада је са већим бројем села, заселака и метоха из окружења манастира приложена манастирском поседу. Поред осталих у повељи се помињу околна села и заселци који ни до данас нису променили своје име: Брезова, Гуштерица, Засад, Баково, Полумир, Перје, Бресник, Растиште, Савово, Главочи. Дубац, Луке, Мечке и друга.
Историјат села.
Из турског периода података о Мланчи нема или су недоступни, јер турски катастарски пописи за ово подручје нису истражени.
Први попис Мланче у ослобођеној кнежевини Србији, извршен је после
прикључења Новопазарске нахије српској кнежевини 1833. године. Овај попис урађен је тако што су поједини заселци уписани као самостална села, па је створен привид да је Мланча тада имала само 5 домаћинстава. Из овако разбијеног пописа у коме су Мланча, Граићи, Бажале, Орља Глава, Шолаће,
Пуриша, Рудина, Деспотовица, Милићани, Боркове, Шаће, Реново, Раленовиће, Голуша итд; самостална села тешко је сагледати целину насеља из тог времена, али се чини да је управо наведени простор доцније озваничен, јер се из наведених заселака уочавају контуре Мланче, Орље Главе и Милића.
Када је 1839. године први пут формирана општина Мланча, у срезу студентичком окружја чачанског, њен први председник био је Сава Станковић из Мланче стар 39 година, син Милосава, угледан домаћин са око 25 чланова домаћинства.
Помоћници су били Симо Милосављевић (Јовичић) из Милића, син Милосава такође угледне домаћинство са истим бројем чланова и Лакић Милићевић из Орље Главе. Дакле, Мланча у ширем смислу обухвата села Мланчу, Милиће и Орљу Главу.
Према попису из 1863. године Мланча у ужем смислу је имала 33 домаћ–
инства са 139 мушких и 142 женска становника. чија је укупна вредност непокретне имовине износила 1 280 : (цесарских дуката) или 38,78 по домаћинству.
Тип села.
Данас Мланча обухвата заселке: Деспотовину, Рудине, Грдан, Пурице, Обадине, Косовине, Гелешевци, Ренево, Бажале, Боркове, Шиће, Раленовиће итд.
Комуникације.
Мланча је са Орљем Главом и Милићима је била а и данас је транзитне насеље из кога се насељава шири простор Надибра.
Име села.
У сачуваном топониму Округле баре назиремо словенску основу млака из које је име насеља могло настати. Појам Мланча у народу се разуме као шири простор коме припадају села Мланча, Милићи, Орља Глава итд.
Топонимија.
Улице, Под селом, Клече, Ледине, Кошаре, Голешевци, Јасик, Ренево, Грајићи, Чаља, Шелаћ, Јаћевац, Шупељ, Округле баре, Привоје, Петловац. Вилипов лаз, Лучице, Красино брдо, Јаруге, Букалиште, Цмиљанина црешња. Пландиште, Рајковина, Санковац, Округлица, Павлово брдо, Крш, Мустаћ, Мула, Вреви, Жарац, Крилина лазина, Саставни, Самоков, Столовак, Рупчина,Главица, Омар, Врело, Луг, Велики до, Дубоки поток, Илинска коса, Вратишњак, Белошева река, Граицка река, Јасенска река, Страињска река, Рзав, Змајевац, Змајевац–Руднне.
Остали подаци о историји села.
По предању Ђоковићи су крили Карађорђа у лубури покривеног кучинама. Турци су их мучили (горели врућим кукачом) да га одају јер су имали сигурну појаву да га они скривају. Те је било у време кад је Карађорђе ишао на Сјеницу и Суводол (1809), а тада је преко Крчаника провукао и један топ.
Порекло становништва.
Од родова уписаних у тефтер арачки 1833. године данас нема Станковића који су тада једини живели на ужем подручју Мланче. Већи број осталих родова одржао је свој континуитет до данас, али се због унутрашњег сељакања препознају по околним заселцима Орље Главе и Милића а неке тада уписане у овим селима препознајемо у Мланчи.
Пада у очи да је већи број родова регистрованих у пописима 1833.
и 1834. године имао родовске име по месту где живи као: Мланчанин,
Милићанин, Бажалац, Рудинац итд.. што се може схватити да су у
овим местима били старинци.
Знатно већи број је имао родовске име по месту одакле је досељен као: Бркушании из Бркуша; Кетеранићи (данас Кетури или Котуровићи) од Котора; Камештанин из Камешнице на Пештеру; Милићанин из Милића; Лишанин из Лисе; Коинац из Кејиновића; Орлоглавад из Орље Главе; Шелаћанин из Шолаћа; Доброделац из Доброг Дела; Раленовац из Раленевића и слично.
Редни број-назив рода-број кућа 1991-Крсна слава-порекло
1 Анђелковићи – 3 Аранђеловдан
2 Богдановићи – 1 Аранђеловдан, Сивчина – Ивањица
3 Борисављевићи – 1 Стевањдан
4 Брковићи – 1 Никољдан
5 Бркушани – 2 Аранђеловдан, Бркуше
6 Васиљевићи – 2 Аранђеловдан, Рудине
7 Вучићевићи – 1 Аранђеловдан
8 Драгићевићи – 1 Аранђеловдан
9 Ђоковићи – 3 Никољдан
10 Живковићи – 1 Јовањдан
11 Јеротијевићи – 1
12 Јовановићи – 4 Аранђеловдан, Васојевићи
13 Ковачевићи – 2 Јовањдан
14- Котуровићи – 2 Лазарица, Котор – Бока
15 Лишани – 5 Аранђеловдан, Придворица, Лис у Драгачеву
16 Малевићи – 1 Јовањдан
17 Марковићи – 1
18 Мијаиловићи – 1 Митровдан
19 Милићевићи – 1 Алесандровдан
20 Милошевићи – 3
21 Милутиновићи – 2 Лучиндан
22 Митровићи – 1 Аранђеловдан, раније Дмитровићи
23 Пејовићи –1 Аранђеловдан, Херцеговина
24 Сарићи – 3 Пантелијевдан
25 Стојковићи – 15 Аранђеловдан
26 Тодоровићи – 4 Никољдан
27 Ћурчићи – 1 Митровдан
28 Филиповићи – 5 Аранђеловдан
29 Чаканци – 1 Јовањдан
Додатна објашњења:
2) Богдановићи, друго презиме Јовановићи.
12) Јовановићи су са Анђелковићима, Дмитровићима и Вучићевићима
један род.
14) Котуровићи или Котури, старо презиме Которанићи, што значи да су досељени од Котора.
29) Чаканци, друго презиме Чеканци.
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар-1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)