Порекло презимена, село Омарине (Рудо) Reviewed by Momizat on . Порекло становиштва села Омарине, општина Рудо – БиХ (РС). Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла М Порекло становиштва села Омарине, општина Рудо – БиХ (РС). Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла М Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Омарине (Рудо)

Порекло презимена, село Омарине (Рудо)

Порекло становиштва села Омарине, општина Рудо – БиХ (РС). Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Омарине налази се источно од Будимлије а јужно од Пријеворца. Село је на осојној страни.

Воде.

У селу има довољно воде за пиће а најбоља је на Извору у Страни, Ђинђиној Чесми на коси Кондовини ниже Црквина за коју се прича да је тако названа по девојци Ђинђи која је чесму направила када је цркву изградила на коси Кондовини, више тог извора.

У селу има и врело Грозничава Вода, за коју причају да лечи од грознице, одакле и такво име.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање, као и непокосница, је груписана око кућа. Земља је осредње родности; местимично је и црвена иловача.

Испаше има довољно по селу, хуријама и око села, по Сировој Гори и Странама до Пријеворца.

Село име шуме са јужне и југо-западне стране; то је Сирова Гора, која је одмах изнад села.

Тип села.

Сеоске куће су разбацане на простору од једног сата пешачког хода. Између појединих кућа су њиве и ливаде. Најближе су једна другој куће Чолаковића, Пијевчевића и Кубуровића, између којих је растојање од 50 до 100 корака, а између осталих је размак од пола до један километар. Мештани су све новији досељеници, који су крчили места на којима су се насељавали.

Кућа у селу има 31 у којима живи 15 родова. То су: Чолаковићи (10 кућа), Пијевчевићи (5), Кубуровићи (3), Буквићи (2), Кондићи (1), Јефтовићи (1), Јеличићи (1), Стевановићи (1), Пејовићи (1), Токовићи (1),Томићи (1), Шљуке (1), Ивановићи (1), Брадоњићи (1) и Божовићи (1).

Име села.

Прича се да је село ово име добило отуда што је на месту, где су сада сеоске њиве и ливаде, била велика омарена шума, коју су досељеници морали искрчити.

Постанак села и порекло станоништва.

Прича се да су преци данашњих мештана, када су се овде населили, нашли само шуму, коју су морали крчити, те се на крчевинама насељавати. Да ли је каквог насеља било раније не може се закључити, пошто у селу ни око села нема никаквих остатака од старина.

У селу су ове породице:

-Чолаковићи. Не зна се одакле су и када досељени. Славе Никољдан.

-Пијевчевићи. Не зна се одакле су и када досељени. Славе Јовањдан.

-Кондићи. Не зна се одакле су и када досељени. Знају само да има Кондића у Буварима у Србији. Славе Јовањдан.

Горња три рода су најстарија у селу.

-Пејовићи су досељени из Раванаца пре Карађорђеве Крајине. Они су једна породица са Јањићима у Будимлији и Милановићима у Даниловићима. Све три су отуда досељене. Славе Јовањдан.

-Кубуровићи су се доселили пре 30 година из Касидола и пљеваљској нахији, где их и данас има. Има их и у Новој Вароши. Славе Никољдан.

-Буквићи су досељени пре 30 година из Мокронога, где их има много. Славе Јовањдан.

-Јеличићи су досељени из Јабланице у Србији пред окупацију. Има их у Јабланици више кућа. Славе Јовањдан.

-Јефтовићи су се доселили после последњег српско-турског ратовања из Буковика код Нове Вароши, где их има више кућа. Славе Јовањдан.

-Токовићи су се доселили пре 23 године из Јабланице, где је остала доста велика фамилија. Славе Мратиндан.

-Шљука-Чочо је дошао пре 23 године из Отиловића код Пљеваља, где их има преко 50 кућа.Славе Св.Ђорђа.

-Божовић је дошао пре 20 година из Бијелог Брда. Слави Јовањдан.

-Томићи су се одвојили пре 18 године од задруге у Бовану и дошли на читлучку земљу. Славе Никољдан.

-Ивановићи су досељени из Поблаћа пре 12 година. У Поблаћу их има много кућа. Славе Стевањдан.

-Брадоњић је дошао из Ресића пре 10 година и призетио се у Омаринама. Слави Јовањдан.

-Стевановић је рођен у Штрпцима, али је овде у најму одрастао, оженио се и настанио на читлуку. Слави Лучиндан.

Садашње гробље је на Шанцима на Кондовини.

ИЗВОР: Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top