Кричи – трагом изгубљеног племена (први дио)

2. октобар 2017.

коментара: 12

Према предањима која су доста жива на подручју Дробњака и Потарја, на том подручју некада је живјело племе Крича. Успомена на ово племе сачувана је прије свега кроз дробњачку традицију о сукобима њиховог племена са затеченим Кричима, али се Кричи почевши од XIII вијека помињу и у историјским изворима.

Кричима су се бавили сви аутори који су писали о историјату дробњачког племена, а посебно Андрија Лубурић који се први детаљније дотакао кричког питања, додуше углавном кроз дробњачку традицију. Озбиљније радове о Кричима написали су Петар Влаховић, Александар Лома и Гордана Томовић и ти радови, уз народна предања, представљају полазну основу за изучавање овог давно изгубљеног племена.

 

Кричи у народним предањима

  • Предања која је забиљежио Андрија Лубурић у Дробњацима

Након продора српских племена са подручја данашње Босне на подручје данашње Херцеговине, они су се сукобили са Матаругама, старијим слојем становништва. У традицији је остало забиљежено да је Матаруге предводио Сумор и да су се након једне велике битке на подручју данашњег Невесиња повукли према данашњој Фочи, након чега су се преци Дробњака са осталим српским племенима населили на подручје Никшићког поља.

Дио Матаруга који се након поменуте битке на подручју данашњег Невесиња и Суморове погибије повукао према данашњој Фочи и груписао око ријеке Таре назван је Кричима, а област коју су насељавали названа је Кричком. Простирали су се између данашње Фоче и данашњег Колашина (Лубурић преноси предање које је забиљежио Нићифор Дучић, по коме је читава област Колашина називана Кричком и да су на њеном челу биле војводе Кричковићи), док је језгро било на подручју данашњих Пљеваља. Само име добили су од Срба, којима је њихов говор личио на кричање.

Дробњачка традиција биљежи да су они са Кричима дошли у сукоб одмах по досељавању у Дробњак. У првом сукобу Кричи су их потукли, па је склопљен мир по коме је ћерка дробњачког кнеза Косорића удата за сина кричког војводе Калоке. Након три године Дробњаци су изазвали нови сукоб тако што је дробњачки војвода, слијепи и стари Лапац Косовчић, на превару просуо дроб Калокином сину (једна од двије верзије о постанку дробњачког имена, говори да су због тога околна племена Новљане назвали Дробњацима из поруге) који је са женом и синчићем кренуо у тазбину, а самог Лапца убио је Крич који је био у пратњи Калокиног сина и његове породице. Дошло је до крваве битке у Буковичкој гори, гдје су Дробњаци уз помоћ околних српских племена потукли Криче и том приликом је погинуо крички војвода Калока. Борбе су настављене све док Кричи нису потиснути преко ријеке Таре.

Гроб кричког војводе Калоке на планини Ивици (фотографисао Марио Јегдић)

Према предању, након погибије Калокиног сина, његова жена (која је била од Косорића) је са синчићем прешла у Дробњаке, гдје се од њега развило братство Гуска. Ово братство изумрло је са Јевтом Гуском, који је умро 1875. године у Дробњацима. На основу прича у Дробњацима, Гуске су се и изгледом разликовале од Дробњака (црномањасти, ситни растом, здепасти, зелених очију, дебелих усана).

  •  Предања забиљежена у Кричку

Према ријечима људи из Кричка који су рођени крајем XIX вијека, Кричи су били бројно племе, а Матаруге само братство у оквиру Крича. У прилог овоме наводе то што су Матаруге бројно и територијално мањи и да су само периферни крај ранијег Кричка (у ширем смислу).

 

Кричи у историјским изворима

Први помен Крича датира из средине XIII вијека (око 1260. године). Тада се у лимској повељи краља Стефана Уроша I, којом се даривају посједи цркви Светог Петра на Лиму, приликом одређивања граница села Простјеније (Прошћење) помиње и предио Кричан, сјеверно од Прошћења. Тадашњи Кричан одговара данашњем локалитету Крције у селу Добриловина.

Око 1300. године јавља се лично име Кричан, а нешто касније помиње се исто име у околини Штипа (Македонија). Године 1348. цар Стефан Урош IV Душан даровао је село Кричани у околини Солуна (Македонија) манастиру Хиландар.

У периоду 1280-1330. године помиње се у Котору породица Cricichi или de Criзсо.

Увидом у дубровачке изворе видимо да су људи из Кричка, заједно са Бањанима, Дробњацима и Матаругама пословали са Дубровником, учествовали у споровима, а често и отимали стоку Дубровчанима. Тако 1318-1319. године имамо помене Бранислава Крича (Crichic, Cricichovich), а 1453. помен браће Добрије и Ђурађа Ненадића из Кричка (de Crizche).

Након пада највећег дијела Херцеговине под Турке, Кричи су пописани 1477. године као влашка нахија Кричка, са 5 џемата, 247 кућа и попом. На челима џемата били су кнез Јаросав (син Куте), Никола (син Кричка), Радич (син Боготе), Раденко (син Божидара) и Добривој (син Ненаде). Осим словенских имена, међу Кричима су била присутна и влашка имена од којих је најупечатљивије управо име Кричка. Примјетно је да се помиње поп Борић, као и један муслиман, Скендер (син Оливера).

У наредном периоду на челу нахије Кричка налазили су се Бранислав Кричка и Алија Кричка.

Крајем XIX вијека под област Кричак рачунало се 15 села и 15 засеока југоисточно од Пљеваља (између ријеке Таре на западу, планина Стожер и Црни врх на истоку, села Потпећа на сјеверу и села Премћана и Прошћења на југу), гдје је живјело измјешано православно и муслиманско становништво. Међутим, нико од тадашњих становника није имао предање о поријеклу од самих Крича.

 

Извори и литература:

  1. П. Влаховић, Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања, Гласник Етнографског музеја у Београду 33, Београд 1970.
  2. A. Aličić, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Orijentalni institut u Sarajevu, Sarajevo 1985.
  3. А. Лома, Кричани, Ономатолошки прилози X, Београд 1989.
  4. А. Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд 1930.
  5. Г. Томовић, Кричани и Кричак, Гласник завичајног музеја 4, Пљевља 2005.

 

Кричи – трагом изгубљеног племена (други дио)http://www.poreklo.rs/2017/10/06/krici-tragom-izgubljenog-plemena-drugi-dio/

 

АУТОР: Петар Демић, сарадник портала Порекло

Коментари (12)

Одговорите

12 коментара

  1. Милан Милићевић

    Преко српског ДНК пројекта, утврдио сам да припадам Хаплогрупи J2b1-M205, a старином сам од околине Невесиња. Српске сам вере и нације, а позивам себи сличне да се и они тестирају, да проверимо јесте ли изгубљено најстарије српско племе, а такође и евентуално исто и у вези српског рода Мрњавчевића. Крич се јави !

    • Tihomir Golubovic

      Dobar dan,javljam vam se povodom teme,ja sam rodom iz okoline Pljevalja i isto sam radio analizu preko NVO porijeklo i pripadam istoj hapo grupi J2b1-205,o mojoj porodici je napisan rodoslov i od 1700 se prezivamo Golubovic a prije toga nisam pronasao nikakve podatke.Naravno svi se u porodici uzoj i siroj izjasniavamo kao srbi,slavimo Arandjelovdan.
      Srdacan Pozdrav

      • FATMIR MARKASI

        dobar dan i moje plemi markashi iz ostrosa pored skadarskog jezera pripada istoj helpogrupi .j2b1 m205 .. poreklo ovog helpotipa nema veze sa slavenskim a razlikuje se i od malesorskih albanaca koi su j2b2 l283 .. kako smo dospieli u balkan i kad

    • Stefan Radojevic

      I ja sam pripadnik J2b1-M205. Moja familija je iz okoline Kragujevca, doseljena iz Sjenice. Odakle si?

      • Небојша Новаковић

        Поздрав, Стефане

        Да ли сте тестирани преко 23andMe? Одакле су тачно Радојевићи и шта славе? Хвала унапред.

    • Sanja Gvojić

      JAVI SE! GVOJICI OSIM TRI PORODICE SU SVI J2M205

  2. Војислав Ананић

    КРИЧИ (КРИЧКОВИ), старо племе несрпског имена и мјешовитог подријетла, амалгам Срба и балканских старосједилаоа. К. се спомињу у хисторијским споменицима из 1260. По К. се зове предјел Кричак, који се пружа од Таре до планине Стожера и ријеке Везичнице. К. су становали и у Доњем Колашину. Држали су некада Дурмитор и Језера, одатле су ик прогнали Дробњаци у Кричак, на десну страну Таре. У Дробњаку се очувала предаја о њиховој борби с К.
    П. С.

    ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, II КЊИГА , И—М, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д. Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА DR- ERIK MOSCHE, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1928.

  3. Rafael Kokot

    Tekst o Kričima je vrlo interesantan, ali mi jedna stvar nije jasna. Kad se dogodila ta izvjesna bitka kod Nevesinja? Ako se Kriči spominju prvi put u drugoj polovici 13. vijeka, a kako tekst kaže nastali su od dijela Mataruga poslije navedene bitke, onda to znači da se ona odvila otprilike u prvoj polovici 13. vijeka. Jeli to točno? Ako jest, onda je očito dr. Đurđica Petrović pogriješila u svome radu o Matarugama gdje je špekulirala da je izvjesni poraz kod Nevesinja razlog iseljavanja Mataruga iz istočne Hercegovine (jer bi se u tom slučaju bitka morala odigrati najranije na početku 15. vijeka). Hvala unaprijed! Pozz

  4. Sanja Gvojic

    Mi smo Gvojici i Gvoici Kriči, Srbi smo! Kricanje je pevanje a ne jezik. Kako krajisnici pevaju tako smo mi pevali.

    • fatmir markashi

      ako su krici vecinom pripadali genetskoi grupi j2b1 m205 ,, oni su bili razliciti od drugih u to vrijeme ili mozda su oni osnovali SRBIJU pa im se nadovezali slavenska plemena ,i onda so oni slavenizirali ,

  5. Алекса

    Здраво свима!
    Тестирао сам се и такође припадам J2b-M205>Y22059 односно племену Крича.
    Презиме Илић,из Житковца смо, Косовскомитровачки округ, Слава Свети Јован Крститељ а по предању преци су се ту настанили из Затарја или Потарја, помињу се Дедејићи и Угреновићи као братства од којих потичем.