Порекло становништва у селу Бича, општина Клина. Према Географској енциклопедији насеља Србије (књига 2, Београд, 2001).
БИЧА (430 ст.). ратарско-сточарско (55.47 одсто аграрног становништва) сеоско насеље разбијеног типа. На изворишним долинским странама Штупељског потока, леве притоке Белог Дрима, 12 km северно од Клине. Површина атара износи 1.144 hа. Простире се у висинском појасу 500–540 m.
Oбједињује три махале: Дончиће (Горње и Доње), Крстиће и Насељеничку, од којих прва има два дела. Спада у стара српска насеља.
Од старина значајем се истичу остаци цркве Св. Недеље, стара гробља (српско, латинско, за које се сматра да је најстарије, циганско и сл.) и др.
Помиње се 1485. (14 кућа) и касније — од 1761. до 1770, када се мештани Срби наводе у Девичком катастиху као дародавци, итд.
Становништво је већином српско (слави Св. Јована Крститеља. Св. Аранђела и Св. Николу; сеоска слава – “крста” Спасовдан), стариначко (Дончићи, Шмигићи, Крстићи, Илићи, Алексићи и др.), а има и других националности – Албанци (Хоти и др.), Црногорци (досељени после 1 светског рата), Роми (Бајрај – 3 куће) и др.
Средином 1999. год имала је 40 српских и црногорских кућа које су тада под притиском и терором Албанаца расељене. Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,1 (1961) до 0,2 (1981). У селу Бича су рођени Обрад Дончић, познати професор славистике у Лондону, и Милоје Дончић, песник млађе генерације. Из овог села је пореклом и кошаркаш Лука Дончић (1999), репрезентативац Словеније.
Електрично осветљење добија 1966, а водом се снабдева из копаних бунара. Има два приватна млина, две продавнице и др. Аграрна производња је углавном у функцији задовољавања сопствених потреба (“сваштарска”). У атару су утврђена налазишта лигнита.
ИЗВОР: Географска енциклопедија насеља Србије, књига 2, Београд, 2001.
15. септембар 2017. у 11:02
Olivera
Otkuda Dončić u Sloveniji? Deo severne Metohije, u dolini Belog Drima, gde se nalaze opštine Klina i Istok, je izuzetno pladan kraj, bogat vodom, kvalitetnim poljoprivrednim zemljištem i posebne prirodne lepote. Zbog toga je (između ostalog) bio meta naseljavanja sa severa Albanije koje je posebno podsticano posle Drugog svetskog rata. Stare srpske porodice, tada još u porodičnim zadrugama, jake i organizovane, vlasti su na svaki način gledale da razbiju. Iako se ubrzano razvijala industrija i osnivali poljoprivredni kombinati , teško da je ijedan novostasali momak Srbin, mogao da nađe posao u njima. Zapošljavani su naseljenici iz Albanije a mladi Srbi su odlazili… Iz ovog kraja su masovno odlazili na rad u Sloveniju, najpre sezonski,a kasnije su dobijali redovne poslove. Momci su odlazili jedan za drugim, brat je pozvao brata, ovaj kuma,, kum svog druga i tako danas u Sloveniji živi na stotine porodica Srba iz ovog kraja. Karakteristično je još i to da su retko sklapali brakove sa tamošnjim devojkama, već su se venčavali sa devojkama iz svojih sela, tako da su potomci uglavnom sačuvali nacionalni identitet. Mladi košarkaš je verovatno, unuk nekog od tih, tada, momaka koji su iz Kline i Istoka morali otići “trbuhom za kruhom”