Порекло презимена, насеље Гаџин Хан Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Гаџин Хан, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Постан Порекло становништва насеља Гаџин Хан, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Постан Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, насеље Гаџин Хан

Порекло презимена, насеље Гаџин Хан

Порекло становништва насеља Гаџин Хан, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Постанак насеља.

На обалама Кутинске реке некада су постојале четири кутине (насеља). Еминова Кутина (сада Први Кутина), Драшкова Кутина (сада Тасковићи), Прокопова Кутина (сада Гаџин Хан) и Мирина Кутина, која се и данас тако зове.

Све четири кутине за време Турака нису биле на местима где су сада. Кутина, која је сада Гаџин Хан се налазила у долини источно од данашњег насеља и то на око 1,5-2 километра од садашњег центра.

Положај насеља

Гаџин Хан лежи на ушћу Копривничке реке и реке Венежице у Кутинску Реку. Због оваквог географскког положаја Гаџин Хан је био стециште грађана још у турско доба. У Гаџином Хану је било стециште среза још 1878. године, по именом Копривнички срез, који је имао 41 село, 1689 домаћинстава и 13456 становника. Касније је срез укинут и 1885. године поново се формира срез под именом Заплањски срез са седиштем у Прокоповој Кутини (Гаџином Хану). Тај срез је имао 58 села са 3989 становника.

Име насеља.

Турци су изместили трасу пута Ниш – Бабушница прокопавши трасу пута кроз брдо Срок чиме су исправили и скратили тај пут. Усек је прокопала раја, кулуком. Од тада се место звало Прокопова Кутина. То је било око 1850. године. За време Турака браћа Станко и Стојан Николић, из Јелашнице код Ниша, дошли су у Прокопову Кутину и саградили хан (механу). Хан је саграђен на месту где је данас Дом културе. Уз хан су направили и штале за око 30 коња. Власник овог хана звао се Станко а надимак му је био Гаџа. Како у близини није било хана, то је народ из околних села одлазио код Гаџе у хан, а говорили су да иду у Гаџин хан. Негде око 1880. године Станко се одселио у Ниш, где и данас има своје потомке. После Станковог одсељења хан је преузео Младен Крстић, такође из Јелашница а после је био и других власника. Данас је део кафане у друштвеном сектору а део држи Алаксандар Поповић, досељеник из Доњег Душника.

До ослобођења 1944. године несеље се званично звало Прокопова Кутина и тако је стајало на згради општине. После ослобођења прихваћен је назив Гаџин Хан.

Порекло становништва.

-Станкински. Род је засновао Крста крајем XIX века. Доселио се из Калетинца. Са собом је довео и сина Дину Живадиновића. Фамилија је добила име по Дининој жени Станики, која је после смрти Дине била глава задруге. У Гаџином Хану имају 7 кућа. Славе Св. Ђорђа Алимпија.

-Кетини. Они су староседеоци. Засновао је Стојан почетком XIX века. Потомци не знају зашто се фамилија зове Кетина али памте када се звала Ћосинци. Имају 9 кућа и одсељено 7 кућа и Ниш и једна у Београд. Исељење је извршено 1950. године. Славе Мратиндан.

-Ораовски*. Оснивач рода је Јован Крстић, који се, по повратку из бугарског заробљеништва, за време Првог светског рата, овде населио. Дошао је из села Алексине, ондашња општина Горњи Орах, сада општина Свође, па је по томе род добио назив Оравски. Јован је био одличан зидар, био је познат као вредан мајстор и добар домаћин. За релативно кратко време стекао је солидан иметак и важио је за средње имућног човека. Занимљиво је да ни једна генерација Јовановог потомства није остала да живи у Гаџином Хану, тако да их у овом месту више нема.

-Кованџици*. Фамилију је основао Стојан, који се доселио из Чукљеника око 1800. године. Фамилија је добила назив по томе што су по досељавању у Прокопову Кутину добили земљу на месту званом Кованлук. Из ове фамилије Миливоје је био власник кафане „Стара Србија“ у Нишу.

-Милијини. Фамилију је основао Ђорђија, који се око 1850 године доселио из Линова. Фамилија је добила име по Ђорђијевом сину Милији. Славе Аранђеловдан а поједини из фамилије Никољдан.

-Шљивини. Најстарији предак је Тома који је основао овај род, који је добио имање од Турака. Име рода су добили по томе што су калемили шљиве. Не каже се одакле је досељен. Славе Јовањдан.

-Ловрански. Овај род је произашао из Мишинске фамилије, која је староседелачка и која је по свој прилици изумрла. Као најстаријег претка памте Миљка. Имају 6 кућа у Гаџином Хану и 12 одсељених. Надимак су добили по Дининој (Миљков син) жени, која је дошла из Ћелија из Ловранске фамилије. Фамилија је позната по добрим занатлијама и трговцима. Славе Никољдан.

-Калавардини (Миљковићи). Они су староседеоци. Основао ју је Миљко још за време Турака. Најпознатија личност из ове фамилије је песник Бранко Миљковић „лиричар снажног интелектуалног погледа на свет, чија је основна преокупација драма егзистенције и њен филозофски аспект“. Славе Никољдан.

-Прчини. Род је основао Анђелко. Не зна се одакле се доселио нити чиме се бавио. Фамилија је добила име по њиховом познатом волу, кога су звали „Прча“. Славе Никољдан.

-Заглавски (Раденковићи). Ова фамилија је огранак Живинске фамилије. Одвојио је деда Сава пре 80 година. Сава је био кафеџија и правио је јела и печења која је продавао у воденици. Често је продавао прокисла јела и Моравци су га прозвали „Заглавка“ а фамилију Заглавска. Они су староседеоци. Славе Никољдан.

Поред ових фамилија у Гаџином Хану данас има преко 100 досељених породица. Ове породице станују у становима друштвене својине. Ту се задржавају извесно време док не нађу бољи посао и онда одлазе одаавде. Друга категорија људи је досељен из околних села, зидају куће и трајније остају овде. Њихове породице нису обрађене. Гааџин Хан је општинско место са многим новим институцијама – школе, дом здравља, СО Гаџин Хан, фабрика ЕИ и др.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top