Порекло презимена, село Оран (Бојник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Оране, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај се Порекло становништва села Оране, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај се Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Оран (Бојник)

Порекло презимена, село Оран (Бојник)

Порекло становништва села Оране, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Оране је засељено на нижој дулувијалној тераси на падинама благих брежуљака, испресецаних поточићима, чија се изворишта налазе у атару овог села. Ово село је нека врста централног села јужног дела пусторечке котлинице. Његов атар се граничи са атарима ових села: Мијајлице, Слишана, Мајковца, Ивања, Вујанова и Лозана.

Тип села.

Село је подељено на ове махале или засеоке: Власинска, Џарлинска, Трсканска, Добропољска, Влајковци и Циганска Махала. Ових шест махала разбацано је на све стране око средње – Џарлинске Махале, а свака махала је група збијених домаћинстава.

Име села.

По једној легенди простор на коме је ово село некада био под орасима. По другој легенди, када су први српски насељеници дошли у овај крај и хтели овде да заснују своје насеље, плугом заорали међе атара свога села. По том првом орању, село је добило име Орање – Оране.

Воде.

Најпре имамо Денин Поток, који извире испод Добропољске Махале. Испод средње махале извире други поток из локалитату Чабура. Ова два потока се састају на месту Састанци и одатле теку као један поток у који се улива Цигански Поток, који извире на месту званом Шиљак, испод локалитета Језеро на коме се зими и у рано пролеће задржава вода. Цигански Потока никад не пресушује. Са севера долази Власински Поток, који извире тако исто у самом селу, у Власинској Махали и када се улије у поменути поток, од тог места, овај поток носи име Оранска река или Орански Поток у који се улива Барички Поток, чији је извор на локалитету Барице.

Оране обилује здравом изданском водом, па свака кућа има свој бунар дубок од 10 до 22 метра. Осим тога, неке махале су изградиле водоводе са изворишта изнад Циганске Махале, Барица и Власинског Потока и тако довели воду у своје домове.

Постанак села и прошлост.

На локалитету Барице постоје трагови старог насеља на коме су, осим камења, пронађена метална стрела и неколико античких и турских новчића. Предање каже да је на Барицама било“латинско“ насеље док други верују да је на том месту био српски средњовековни Орах, који помиње Мухајло Лукаревић. Орах је имао цркву, чији је свештеник био Лукаревићев дужник.

Под Турцима у Орану се настанило неколико арбанашких породица чије су куће биле подигнуте на врховима околних брежуљака. Траг тих оранских Арбанаса одато је у називима локалитета Биљурово, Аматово. После ослобођења, како пише Мита Ракић, те куће су биле попаљене и опустеле.

Земље и шуме.

Атар села Орана обухвата простор од укупно 909 хектара, од чега пада на оранице и баште 409 хектара, воћњаке 44, виноград 19, ливаде 108, пашњаке 157, шуме 102 док је неплодно 30 хектара.

Земљиште носи ове називе: Дардиште, Језеро, Плочара, Трска, Шорте, Добропољски Рид, Рустенска Чука, Биљурово, Барице, Падине, Ћиримиџиница, Китино, Аметова Падина, Страна, Турско Гробље, Кућиште, Костин Рид и Радине Арнице.

Порекло становништва.

Иако Оране спада у пусторечка села са знатним фондом обрадиве земље и његово становништво је у сталном опадању. Ово село је 1953. године имало 764 становника а 1971. године свега 565.

Данас у Орану живе ови родови:

-Стаменковићи-Србиновци су пореклом са Власине.

-Ранђеловићи су са Власине.

-Страхињићи су са Власине.

-Банковићи су са Власине.

-Арсићи-Кужљевци су из Криве Реке.

-Стојковићи су са Власине.

-Стајићи су пореклом Врањанци, доселили се из Лозана.

-Стојановићи-Влајковци су досељени из села Јасеновика у Кривој Реци.

-Симићи-Влајковци су из Јасеновика.

-Симићи други-Криворечани су из Криве Реке.

-Јанковићи су из Криве Реке.

-Јанковићи други су из Црне Траве.

-Филиповићи су са Косова.

-Здравковићи су из Криве Реке.

-Савићи-Петковци су из Криве Реке.

-Јовановићи су из Рупља.

-Николићи су из Криве Реке.

-Денићи су из Криве Реке.

-Љубићи су из Слишана.

-Стаменковићи-Милтеновићи су из Брода.

-Младеновићи су из Брода.

-Миловановићи су из Црне Траве.

-Златановићи су из Црне Траве.

-Здравковићи други су из Рупља.

-Јевтићи су из Криве Реке.

-Минићи су из Криве Реке.

-Милчићи су из Криве Реке.

-Јовановићи други су из Криве Реке.

-Илићи су из Доброг Поља.

-Радојчићи су из Доброг Поља,

-Спасићи су из Доброг Поља.

-Антићи-Џенабети су из Криве Реке.

-Стојилковићи су из Криве Реке.

Роми:

-Алиловићи.

-Саитовићи.

-Апићи.

-Зећировићи.

-Арифовићи.

-Аметовићи.

-Салковићи.

-Азировићи.

Занимање становника.

Земљорадњом се бави свако домаћинство. Сеје се пшеница, кукуруз, овас. Покушало се са дуваном, па се одустало. Кромпир само за домаће потребе. Поврће свих врста гаје само за своје потребе. Од воћа има највише шљива од које се пече ракија – 100 до 200 литара по домаћинству. Од грожђа праве вино за своје потребе. Имају јабуке и  крушке више врста.

Сточарство је стајско. Чуваје краве, по две по домаћинству у просеку. Оваца има мало, укупно 250 брава. Свиње гаје за своје потребе.

У селу постоје занатске радње: колар, качар, опанчар, бојаџија и кафеџија.

Мушкарци иду у печалбу као радници, механичари, возачи, дреери, бравари, керамичари. Омладина се школује. Има учитеља, агронома, лекара и др. Око 80% домаћинстава су старачка.

У Орану постоји осмогодишња школа са истуреним одељењима у Боринцу, Мијајлици, Ивању и Турјану.

Имају амбуланту у којој два пута недељно ради лекар из Бојника.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top