Родови у Црној Гори према народним предањима

 

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 29.6.2017. | Допуњено: 23.3.2023.

Родовско друштвено уређење

Зачеци родовског друштвеног уређења на простору данашње Црне Горе огледају се у постојању влашких катуна у 14. веку. Поједина братства која су се претежно бавила сточарством у планинским областима су од српске властеле, а касније и од Турака, добијала повластице у замену за осигуравање безбедности на путевима који су пролазили кроз  крајеве које су та братства насељавала. Тиме је створена економска основа за даље ширење тих братстава на просторима које су контролисали, а многа од њих ће временом прерасти у разгранате родове. Иако је међу овим родовима било доста братстава старобалканског порекла, битно је нагласити да се термин влашки не односи на етничку припадност, већ на друштвени статус. Влашки статус су имали и поједини родови попут Бањана и Дробњака који ће касније прерасти у племена. Са јачањем централне турске власти долази и до постепеног укидања влашког статуса, због чега долази до удруживања дотадашњих катуна у племена.

За разлику од градова и равничарских области где је становништво одувек било мештовитог састава, у највећем делу данашње Црне Горе братства су све до средине 20. века најчешће живела самостално по засеоцима у планинским крајевима. Упућени једни на друге, припадници неког братства делили су и добро и зло заједно. Бројност неког братства је за време турске окупације и свеопште несигурности била од посебног значаја за опстанак, због чега су се родбинске везе са сродним братствима пажљиво неговале, а порекло од заједничког родоначелника бележило у родословима и усмено преносило у предањима са колена на колено. Припадност неком већем роду давала је братству одређену врсту сигурности јер је увек могло рачунати да ће им сродна братства притећи у помоћ у случају озбиљнијег сукоба, било да се ради о Турцима или о братствима у окружењу. Услед великог значаја које је породично порекло имало, мушка деца су од малих ногу знала да наброје све претке од свог оца па до најстаријег познатог претка. Поједина братства су почетком 20. века знала да наброје и по 15 пасова по мушкој линији до својих родоначелника што најбоље говори о томе колико се водило рачуна о пореклу.

Поред добрих страна, као што је јачање породице, овакве друштвене околности су довеле и до штетне појаве да је родовско-племенски идентитет постао вишеструко јачи од етничке и верске припадности, што је довело до честих сукоба између брастстава и племена. Најчешће би сукоби започињали око планина за испашу стоке, а убрзо би долазило и до крвне освете која је посебно оптрећивала односе између појединих племена и братстава због чега су црногорске владике много напора улагале да успоставе мир. Тако је рецимо владика Петар I Петровић-Његош (Свети Петар Цетињски) најпре молио завађене стране да се помире, а затим их и клео не би ли спречио даље унутрашње сукобе који су били препрека за успешну борбу за ослобођење од Турака. Тек је са јачањем централне државне власти дошло до постепеног нестанка крвне освете.

 Порекло родова

Подручје данашње Црне Горе су у позном средњем веку претежно насељавали Срби и Албанци, док је у приморју живео и мањи број Грка и Млечана. Међу Србима се могу разликовати два слоја становништва – старији старо-балкански слој и новији словенски слој становништва који је досељен у 6. и 7. веку. Планинска подручја су у средњем веку била доста слабо насељена, па самим тим и Црна Гора, међутим ситуација се нагло мења са почетком турске окупације када Срби масовно напуштају плодне области под притиском Турака. Крајем 14. и током 15. и 16. века долази до великог прилива српских избеглица на подручје данашње Црне Горе где је турска власт била знатно слабија него у другим областима. Такође, велики број породица, међу којима су многе биле добростојеће,  преселио се у приморје које је највећим делом припадало Млетачкој Републици. Срби су се претежно досељавали из Херцеговине, Косова, Метохије и Албаније, али и из нешто даљих области као што су Босна и Македонија.

Најчешће су долазиле појединачне породице, али дешавало се да се организовано населе и читава братства. С обзиром на слабу насељеност, досељеници су били у могућности да запоседну читава села у којима су најчешће затицали малобројне староседеоце, а понекада и само напуштена кућишта. Високим природним прираштајем долазило је до брзог умножавања и ширења на суседна подручја што је довело и до појаве да поједини родови прерасту у читава племена. Највећи родови у Црној Гори, као што су Бјелопавлићи и Васојевићи, углавном су досељени управо у овом периоду као већ формирана братства. Тако се Бјелопавлићи који су дошли из Метохије (Дукађина) први пут помињу 1411. године у дубровачким документима, док се Васојевићи који су досељени из Херцеговине први пут помињу 1444. године, такође у дубровачким документима. Међу неколико највећих родова једино се за Никшиће сматра да су даљим пореклом са подручја данашње Црне Горе, конкретно из Кртола у Боки Которској.

 Повезивање родова путем предања

Као што су поједини већи родови често проглашавали себе за потомке властеле, о чему се више може прочитати у чланку о властели у Црној Гори, тако се често дешавало и да се мања братства представљају као огранци јаких родова. Ова појава се назива прибраћивање, и типична је за староседелачка братства у племенима којима су била ниподаштавана од стране великих братстава. Већа новодосељена братства у Бјелопавлићима, Пиперима и Пјешивцима називала су староседеоце Лужанима, у Бањанима су их називали Матаругама, а у Морачи Мацурама. Староседелачка братства (старинци у народном говору) су овакве тврдње сматрала за увреду због чега су многа од њих, да би себи подигла углед, мењала славе и породична предања, при чему би се најстарији познати предак повезивао са родоначелником неког знатнијег рода или братства. У појединим случајевима је долазило чак и до промене презимена, али за то је био непходан пристанак братства чије су презиме узимали. У неким случајевима су мања братства у сваком погледу постајала део рода коме су се прибратила, али се често дешавало и да сродство никада не буде признато од жељених “рођака”.

Тако су рецимо Караџићи, који су према једном предању даљим пореклом из Македоније, у потпуности прихваћени од Васојевића као грана Лопаћана, док са друге стране Бјелопавлићи називају Раичевиће у Вражегрмцима старинцима, иако Раичевићи себе сматрају за потомке Бијелог Павла. Постоје и прелазни случајеви као у Вељим Цуцама где су Кривокапићи начелно прихватили Ивановиће као свој огранак, али је ипак опште познато у племену да се ради о братству другачијег порекла. Поједини случајеви прибраћивања су заиста парадоксални, а најбољи пример је племе Пипери где су Лутовци, као новији слој становништва, најпре измислили Пипа у свом родослову да би тиме себе представили као осниваче племена, да би затим бројна староседелачка братства, која су заправо проистекла од правих Пипера, себе прогласила за потомке тог истог измишљеног Пипа. Оно што је интересантно је да прибраћивања готово да није ни било код мањих братстава која су се усељавала у већ формирана племена. Њихов положај је био знатно бољи у односу на старинце, због чега нису имали потребу да измишљају непостојеће везе са великим братствима.

Поред прибраћавиња, честа је била и појава да се поједини родови који су били у традиционално пријатељским односима међусобно рођакају и проглашавају своје родоначелнике за браћу, иако су различитог порекла. Свакако најпознатији случај је чувено предање о неколико браће од којих су настала српска племена Васојевићи, Озринићи и Пипери и албанска племена Затријебач, Краснићи и Хоти. Код српских племена је најчешћа верзија предања о петорици браће Васу, Красу, Озру, Оту и Пипу, док предање албанских родова Бонкећа и Хота помиње браћу Бана, Васа, Лазара, Меркота и Пиперија. Међутим, оно што је карактеристично је да сви ови родови изузев Бонкећа и Хота имају различита предања о даљем пореклу браће. Тако Васојевићи сматрају да се Васо доселио из Херцеговине и да је пореклом од Немањића, Пипери (грана Лутоваца) да се њихов предак доселио из Пирота, а Бонкећи и Хоти да су им се преци доселили из горњег тока реке Цијевне. Такође, број пасова до родоначелника се разликује од рода до рода, тако да је и пре истраживања њиховог Y-ДНК порекла, која су побила ово предање, било очигледно да се ради о покушају стварања савезништва између ових племена.

 Етнографска истраживања

Почетком 20. века више српских етнографа започиње истраживање племена и области у Црној Гори према упутствима Јована Цвијића. Радови Јована Ердељановића, Андрије Јовићевића и других аутора постаће основа за све будуће анализе порекла становништва у Црној Гори. Поред основних података као што је бројност братстава по селима, етнографи су приликом разговора са мештанима записивали и предања о даљем пореклу и гранању родова, историјске догађаје, као и бројне друге податке о областима које су истраживали. Захваљујући истраживањима из тог периода, од заборава је сачувана породична историја великог броја братстава.

Поједини етнографи, као што су Милисав Лутовац и Јован Вукмановић, су у периоду социјалистичке Југославије наставили посао на истраживању до тада необрађених племена и области. Истраживањима су често бавили и људи из народа који су услед недостатка литературе о свом крају желели да документују прошлост својих предака, тако да је објављено доста радова који по свом квалитету не заостају пуно за радовима наших познатих етнографа. Нажалост, међу тим радовима има и оних у којима се потпуно неосновано износе тврђења и фабрикују народна предања.

 Највећи родови према народним предањима

У прегледу који следи приказани су родови у Црној Гори који су 1913. године, односно у периоду након потпуног ослобођења од Турака, имали најмање 20 домова. С обзиром да поједине области нису обрађене детаљним етнографским истраживањима, могуће је да недостају поједини родови који испуњавају наведени критеријум бројности. Подаци о родовима су приказани на основу устаљених народних предања из тог периода. У случајевима где су делови предања о даљем пореклу контрадикторни у односу на делове предања о сродству са другим братствима, предност је дата даљем пореклу у односу на рођакање са другим родовима. Тако су рецимо од споменутих шест српских и албанских родова који се рођакају једино Бонкећи и Хоти приказани као један род јер имају исто предање о даљем пореклу.

Назив	Основне гране у Црној Гори	Родоначелник или најстарији познати предак	Миграције у Црној Гори	Крсна слава по Јулијанском календару
Азанци	[Вукајловићи и од њих Новалићи], Луковићи, Петровићи, Радошевићи	непознато	Шекулар или Озринићи -> [Азане -> Лагатори]/Бихор	Јовањдан (7.1.) сем Новалића и дела Луковића који су муслимани
Аџићи	Аџићи и од њих Мазићи, Мочевићи, Томчићи, Радојичићи, Томчићи, Туфегџићи, Ушћумлићи, Шарци	непознато	Метохија -> Зета -> Косијери -> Книн -> Тупан/Бањани -> Пива -> Мочевићи/Буковица	Мала Госпођа (8.9.) у Косијерима, Јовањдан (7.1.) у Пиви, Мочевићи су муслимани
Бановићи / Страњињићи	[Мулине, Славујевићи], [Вишњићи, Томовићи], Старчевићи	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Бањовићи	Бањовићи	непознато	Бања Лука -> Коћи -> Кучи	Никољдан (6.12.)
Барјамовићи	Барјамовићи и од њих Војводићи и Машановићи	војвода Јањо	Косовска Митровица или Кучи -> Грађани -> Орахово/Подгор	Зачеће Св. Јована (23.9.)
Башићи	Башићи и од њих Јеврићи	непознато	Љеш -> Гусиње -> [Јара -> Плав]/Плав	муслимани
Бездановићи	Јовановићи, Пејовићи, Радоњићи	поп Михаило	Невесиње -> Озринићи -> Комани	Аранђеловдан (8.11.)
Бијелићи – Матаружани	Бијелићи и од њих Гачевићи, Картали, Обренићи, Шарци	непознато	Гацко -> Матаруге/Пљевља -> Сировац/Баре/Ускоци	Лазаревдан (8 дана пре Васкрса)
Билафери	Билафери	непознато	Бањани -> Стрп/Драчевица	Спасовдан (40 дана након Вакрса)
Бјелошевићи	Грљевићи, Јовановићи	Јован Бјелош	Грље/Зета -> Бјелоши/Конак -> Грбаљ	Зачеће Св. Јована (23.9.) у Бјелошима, Никољдан (6.12.) у Грбљу
Благојевићи	Благојевићи и од њих Дамјановићи и Марковићи	Благоје	Невесиње -> Буковац/Пива -> Гацко -> Буковац/Пива, Малинско/Ускоци, Грахово	Ђурђевдан (23.4.)
Близикуће	Љубише, Никлановићи	браћа Љубо и Никлан “Нико”	Долина реке Љубишнице -> Близикуће/Паштровићи	Митровдан (26.10.)
Богдановићи – Перуничићи	Перуничићи	Богдан	Бањани -> Борова/Пљевља	Ђурђевдан (23.4.)
Богојевићи – Лацмани	Лацмани и од њих Лацмановићи	непознато	Рисан/Драчевица -> [Какмужи  -> Црнобори]/Пљевља	Врачевдан (1.11.)
Богостиновићи	Бољевићи	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Бонкећи и Хоти (А)	Бонкећи: [Дедивановићи, Ђекићи, Ђоновићи, Љуцовићи, Чунговићи], [Дукићи, Ђуравчевићи], [Дацаити, Ђокићи,  Никђерковићи], Никмараши]; Хоти: [Гајчаји, Гоздјени, Душаји], [Ђоновићи, Јунчевићи, Лајчовићи]	Кећо Понтин	Пипери или Клименти -> [Затријебач -> Плавско-гусињска област], [Хоти -> Зета, Малин Дубрава/Рожајска област, Тузи, Хоти/Плав, [Црнци/Пипери -> Зета -> Опточићи/Подгор -> Ћепетићи/Горња Љешанска нахија -> [Градац -> Брежине]/Градац]]	Бонкећи: Мала Госпођа (Зоја Затријебачка) (прва субота октобра) у Затријепчу, у Плаву и Гусињу су муслимани; Хоти: католици славе Усековање (29.8.), Вујачићи и Крстовићи славе Никољдан (6.12.), Мараши славе Митровдан (26.10.), у Плаву, Рожају и Тузима су муслимани
Боришићи	Боришићи и од њих Калуђеровићи, Рудови, Поповићи	Бориша	[Бјелоши -> Очинићи]/Конак -> Врањина/Цеклин, Улцињ, Никшић	Јовањдан (7.1.)
Боројевићи	Боројевићи, Владисављевићи, Вушуровићи, Драгосављевићи	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Браниловићи и Руђићи	Браниловићи, Руђићи	браћа Бранило и Руђо	Косово и Метохија -> Бањани -> Пива -> Пљеваљска област	Браниловићи: Јовањдан (7.1.); Руђићи: Никољдан (6.12.)
Брешковци	[Ераковићи, Килибарде], Ћалаице	[Ерак, Килибарда], Ћалаица	Брешков До/Велестово/Озринићи -> [Тупан, Сомина]/Бањани -> [Богмиловићи/Пјешивци -> Страшевина/Никшић], Горње Црквице/Опутне Рудине	Аранђеловдан (8.11.) сем у Богмиловићима и Страшевини где славе Малу Госпођу (8.9.)
Брчељани – томинштаци	[Алексићи, Бошковићи, Кнежевићи], Поповићи	браћа Ђуро и поп Никола	Скадар -> Горњи Брчели/Брчели	Томиндан (6.10.)
Бубање	Бубање и од њих Шаботићи	браћа Радован и Марко	Бубање/Бјелопољска област -> Бихор	Бубање: Алимпијевдан (26.11.); Шаботићи: муслимани
Букумири	Бојовићи, Букумире, Дураковићи, Лаловићи	Ника Букумјера	Братоножићи -> Васојевићи -> Бихор, Бјелопољска област, Рожајска област	Никољдан (6.12.) сем у Бихору и Миочама где су муслимани
Буроњићи – Петровићи	Језерани, Драгомиљани, Убљани, Петровићи	Петар Буроњић	Бјелопавлићи -> Ћеклићи	Илиндан (20.7.)
Вељокрајани	Батрићевићи, Варезићи, Вуловићи, Гавриловићи, Јовечки, Љесари, Николићи, Пераши	непознато	[Вељи Крај/Ераковићи -> Жањев До, Мирац]/Његуши -> Жабљак/Језера -> Смријечно/Пива	Ђурђевдан (23.4.) у Вељем Крају, Јеремијиндан (1.5.) у Жањевом Долу, Никољдан (6.12.) у Смријечну
Властелиновићи – Плањани	Шаранци	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Властелиновићи – Угњани	Бојковићи, Зубери, Шоровићи	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Војиновићи	Војиновићи-Трепчани, Војновићи, Вујовићи-Љуботињани, Пуношевићи, Радуловићи	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Вранчићи – Ђурашевићи – Црнојевићи	Марковићи-Бањкани (АС), Ђурашевићи, Црновићи	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Врбице	Врбице и од њих Вучковићи	Вучко	Врба/Гацко -> Врба/Његуши	Петковдан (14.10)
Вујадиновићи – Тупањци	Којовићи, Краљачићи	Вујадин	Скадар -> Тупан/Бањани-> Трса/Пива	Ђурђевдан (23.4.)
Вујовићи – Микулићани	Вујовићи	Вујо	Микулићи/Бјелице	Петковдан (14.10.)
Вукашиновићи	Шурбатовићи и од њих Мирјачићи и Чановићи	Вукота Вукашиновић	Чево/Озринићи -> Бршно/Никшић	Аранђеловдан (8.11.)
Вукићевићи, Вуковићи и Ивовићи	Вукићевићи, Вуковићи, Ивовићи	браћа Вукић, Вуко и Иво	Невесиње -> Убли	Ђурђевдан (23.4.)
Вуковићи и Павловићи	Вуковићи, Павловићи	браћа Вук и Павле	Стара Србија -> Режевићи/Паштровићи	Мала Госпођа (8.9.) сем у Чамом Долу где славе Шћепандан (27.12.)
Вулићевићи	Улићевићи	непознато	Смедервска Паланка -> Крушевице -> Подгор -> Бријеге/Брчели, [Крушевица/Орахово  -> Салковина/Жабљак/Зета (касније Цеклин) -> Горичани/Зета, [Врањина/Зета (касније Цеклин) -> Дупило, Миковићи/Орахово]]	Ђурђевдан (23.4.)
Гамбелићи	Миловићи	Милутин Гамбелић	Кучи -> [Црни Кук/Дубочке -> Велимље]/Бањани	Никољдан (6.12.)
Глобари	Глобаревићи (раније Глобари) и од њих Богдановићи и Микиљи	непознато	[Дражевина -> Бегова Главица]/Дражевина -> [Србија -> Грбовци/Зета], [Врањина, Додоши]/Цеклин	Ђурђиц (3.11.)
Годијељи	Лазаревићи, Мијовићи, Пејановићи, Поповићи	Пејан	Годиње/Бољевићи -> Годијељи/Дробњаци	Ђурђевдан (23.4.)
Горевуци	Јаблани, Сјеклоће	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Грачани	Брновићи, [Ђуришићи, Раичковићи], Кажићи, Ковачи, Маровићи	Брно, Бошко, непознато, непознато, непознато	Никшићка Жупа -> Градац -> Бобија/Цеклин	Кажићи: Илиндан (20.7.); Брновићи, Ђуришићи и Раичковићи, Ковачи, Маровићи: Петковдан (14.10.)
Грбљановићи –  Никшићи	Никшићи	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Груде (А)	[Вуксагељићи, Вучинићи], Вуљевићи, Љуљђуровићи	Ђон или Груд Сума	Сума -> Груде -> Годиње/Бољевићи, Зета, Никшић	Католици: Мала Госпођа (Зоја) (8.9.); Православци: Никољдан (6.12.); у Диноши и Милешима су већином муслимани
Дабовићи	Дабовићи	Дабо	Трубјела/Никшићке Рудине -> Бајкове Крушевице -> Крушевица/Орахово/Подгор	Ђурђевдан (23.4.)
Даниловићи – Буковичани	Даниловићи и од њих Драгутиновићи	непознато	Буковица -> Бобово	Ђурђевдан (23.4.) у Буковици, Никољдан (6.12.) у Бобову
Дапчићи	Бујеновићи, Ђуришићи, Кикановићи, Јокићи, Милошевићи, Никовићи, Радовићи, Раутовићи, Русовићи, Шотковићи	Дапко	Албанија -> Кртоли -> Бабунци/Луштица	Срђевдан (7.10.) сем у Гошићима и Богишићима где славе Зачеће Св. Јована (23.9.)
Даутовићи, Мушовићи и Хасанбеговићи	Даутовићи, Мушовићи, Хасанбеговићи	Ахмет	Доњи Колашин -> [Колашин, Никшић] -> Стричина/Доњи Колашин -> Бјелопољска област	муслимани
Деановићи – Зградићи	Зградићи	непознато	Бољевићи -> Зградићи/Спич	Митровдан (26.10.)
Дедејићи – Чевљани	Дедејићи и од њих велики број братстава	Добрија Дедејић	Чево/Озринићи -> [Језера, Шаранци] -> Ускоци, Кричак, Буковица	Ђурђевдан (23.4.)
Дељани (АС)	Вуковићи, Јусуфђокићи, Љуцковићи	Деља	Херцеговина -> Бајице -> Дељани/Затријебач -> Гусиње	Мала Госпођа (Зоја Затријебачка) (прва субота октобра), у Гусињу су Муслимани
Дервишевићи (А)	Дервишевићи	непознато	Затријебач -> Плавско-гусињска област -> Срђевац/Бихор	муслимани
Димитријевићи – Рафаиловићи	Рафаиловићи	Димитрије	Македонија -> Рисан/Драчевоца -> Вити До/Паштровићи	Митровдан (26.10.)
Добриловићи	[Вукићи, Ђурановићи, Рајовићи, Средановићи], [Вујовићи, Софрани]	Шћепан Добриловић	Пећ -> [Добрско Село -> Добрска Жупа]/ Добрско Село	Никољдан (6.12.)
Доброгорани и Лазаревићи	Доброгорани: Вујичићи, Водовари, Вукаловићи, Вучуровићи, Илићи; Лазаревићи и од њих Вујићи и Пејурићи, Кусовци и Михаљевићи	[Вујица, Вук, Вукал, Вучур, Стојан], Лазар	Шобајићи/Бјелопавлићи -> [Грбаљ -> Цеклин, Зачир/Љуботињ], [Загарач -> Добра Гора/Веље Цуце -> Звечава/Кривошије -> [Богојевић Село/Зубци -> Долови/Грахово]]	Петковдан (14.10.) у Шобајићима, Кривошијама и Грахову, Никољдан (6.12.) у Грбљу, Аранђеловдан (8.11.) у Љуботињу, Св. Текла у Цеклину (24.9.)
Доњебањци	Иванишевићи, Кецојевићи, Цвјетковићи	Иваниш, војвода Трипко, војвода Митар Цвјетковић	Петропоље/Косово или Бањска/Звечан -> Петровићи/Бањани -> Драчевица, Опутне Рудине, Пива	Јовањдан (7.1.) сем Васовића који славе Аранђеловдан (8.11.)
Драгојловићи, Јанчићи и Лаконићи	Драгојловићи, Јанчићи, Лаконићи	браћа Драгојло, Јанча и Лако	Бјелице -> Убли	Петковдан (14.10.)
Дрецуни	Дрецуни	непознато	Велика Дренова -> Љуботињ	Никољдан (6.12.)
Дробњаци – Новљани	Дробњаци (Балотићи, Вуловићи, Добриловићи, Ђурјановићи, Златнопојасовићи, Калабићи, Косовчићи, Косорићи, Лазаревићи, Мандићи, Миличићи, Милошевићи, Милутиновићи, Омакловићи, Поповићи, Србљановићи, Трепчани, Церовићи)	непознато	[Бањани, Никшићке Рудине] -> Дробњаци -> Буковица, Кричак, [Горње Леденице/Леденице -> [Мокрине/Драчевица -> Зубци -> Вилуси/Грахово], Вишњево/Грбаљ], [Пива -> Бобово], Пљеваљска област, Побретићи/Бистрица, Приградина/Бањани, Садићи/Доњи Колашин, [Шекулар -> Васојевићи, Горња Села], Штитари/Бјелопољска област	Већина братстава: Ђурђевдан (23.4.); Мандићи у Дробњацима, Лазаревићи, Вуковићи, Милашиновићи, Џукићи, Дринчићи: Аранђеловдан (8.11.); Добриловићи, Миличићи, Поповићи, Трепчани-Радуловићи: Никољдан (6.12.); Милутиновићи: Трипуњдан (1.2.); Ракетићи: Јовањдан (7.1.); Бојковићи: Велика Госпођа (15.8.)
Дукађинци – Бјелопавлићи и Гашани	Бјелопавлићи, Гашани (А)	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Дукађинци – Сотонићи	Сотонићи	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Дупончевићи	Гачевићи, Друговићи, Хрсовићи	браћа Гач, Друг и Хрс	Вељи Залаз/Његуши	Врачевдан (1.11.)
Ђедовићи, Радовићи и Склендери	Ђедовићи, Радовићи, Склендери	браћа Ђедо, Радо и Склендер	Бјелопавлићи или Пипери -> Дробнићи/Паштровићи	Мала Госпођа (8.9.)
Ђујовићи	[Думовићи, Ђуровићи], [Којовићи, Марковићи]	кнез Ђујо	Релеза/Горња Љешанска нахија	Никољдан (6.12.)
Ђурашевићи, Новаковићи и Станишићи	Ђурашевићи, Новаковићи, Станишићи	браћа Ђуро, Новак и Станиша	Ниш -> Мишићи/Спич	Мратиндан (11.11.)
Ђуровићи – Рожајци	Ђуровићи	Ђуро	Кучи -> Лукавица/Тутин -> [Грижица -> Башча]/Рожајска област	Никољдан (6.12.)
Забешани	Ђуришићи, [Петрановићи, Поповићи]	Ђуриша Вукељин, Ђуро	Косово -> Забес/Бољевићи	Никољдан (6.12.)
Заграђани	Јеврићи, Поповићи-Михајловићи, Секулићи, Трифуновићи, Цикићи, Циковићи, Шљакићи	непознато	Кучи -> Заграђе/Васојевићи	Св. Пантелија (27.7.)
Зековићи – Добрињани (А)	Зековићи	непознато	Кастрати -> Добриње/Бјелопољска област	муслимани
Зековићи – Тушињани	Зековићи	Митар	Кучи -> Тушиња/Дробњаци -> [Шљиванско/Пљевља -> Станчани/Кричак -> Никшић], Баре/Ускоци	Никољдан (6.12.)
Земуновићи – Корјенићи	Бакочи и од њих Јаничићи, Глушчевићи, Гобовићи, Комари, Кујачићи	непознато	Озринићи -> Нудо/Корјенићи (касније Грахово) -> Корјенићи, Бакочи/Горњи Морињ/Драчевица -> Броћанац Вилушки/Грахово	Аранђеловдан (8.11.)
Ивановићи – Никшићани	Петрушићи, Смоловићи	Иван	Никшић -> [Јасиковац/Дробњаци -> Прошћење/Доњи Колашин], [Риђани/Никшић, Сеоца/Струг/Ускоци]	Ђурђевдан (23.4.)
Ивчевићи	Печурице и од њих Абазовићи, Барјамовићи, Бећировићи и Ђубићи	Ивац	околина Скадра -> Печурице/Мркојевићи, Трново/Дупило	Аранђеловдан (8.11.) у Трнову, у Печурицама су муслимани
Иличковићи, Никаљевићи и Роловићи	Иличковићи, [Никаљевићи, Роловићи]	браћа Голуб и поп Станко, Маро	Епир -> Црнобрег/Дечани -> Богићевица/Плав -> Брскут -> Горњи Брчели/Брчели -> Брца/Спич	Илиндан (20.7.) у Горњим Брчелима, Никољдан (6.12.) у Брци
Јасеновци	Илићи, Радојевићи, Симоновићи	Шћепан	Херцеговина –> Јасенова/Доња Морача	Срђевдан (7.10.)
Јокановићи – Требињци	Јокановићи и од њих Албијанићи, Гашовићи (АС) и Пјешчићи	Јокан	Требијови/Требиње -> [Баљци/Билећке Рудине -> Вучи До/Опутне Рудине], [Берушица/Гацко -> Равно/Пива], [Бањкани/Затријебач -> Врбица/Кучи]	Шћепандан (27.12.) у Пиви, Никољдан (6.12.) у Кучима, Мала Госпођа (Зоја Затријебачка) (прва субота октобра)
Кањоши	Пејаковићи	Кањош	Паштровићи -> Љуботињ -> Пејаковићи/Добрско Село	Никољдан (6.12.)
Кастриоти	Дрекаловићи, Мугоше, Пајовићи-Сеочани	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Кијамети	Кијамети и од њих Кијаметовићи	поп Јеремија	Годијево/Бихор -> Срђевац/Бихор, Бијело Поље	муслимани
Клименти (А)	Вукли: Балотићи, Вусањи, [Горвоки, Мари], Клименте,  [Лековићи, Челићи], Мартиновићи (део), Руговци, Цамићи, Цеклињани-Горњаци; Никчи: Мусликуртовићи, Никачи, Реџићи; Селчани: Аговићи, Дабановићи, Дајковићи, Дацићи, [Зејнелагићи, Рамовићи], Куртагићи, Мартиновићи (део), Мурићи, Орландићи, Пепићи, Перазићи; Непознато: Балићи, [Мусићи, Рековићи, Цановићи, Хасиловићи], Новшићани, Поповићи	Клмен-Амати	[[Хоти -> Фундина/Кучи] или Пипери] -> Клименти -> Бихор, [Годиње/Бољевићи -> Перазића До/Паштровићи], [Коћи -> Плав], [Пипери -> Цеклин -> Бихор, Бјелопавлићи, Васојевићи, Дупило, Ђуричка Ријека/Плав], Плавско-Гусињска област, Рожајска област, Сеоце, [Цеклин -> Дупило], Церово/Доњи Колашин	Никољдан (6.12.) у Цеклину, Годињу и Горњим Сеоцима, Аранђеловдан (8.11.) у Дупилу, Алимпијевдан (26.11) у Велици, Ђуричкој Ријеци и Калудри, Ђурђиц (3.11.) у Будимљи и Лушцу, Св. Евдокије (6.9.) у Доњим Сеоцима, Шћепандан (27.12.) у Режевићима, Пролећни Крстовдан (3. маја) у Светом Николи,  у Бихору, Доњем Колашину, Плаву и Гусињу и Рожају су муслимани
Клише	Јовановићи	непознато	Косово или Албанија -> Доњи Брчели/Брчели	Аранђеловдан (8.11.)
Ковачевићи – Граховљани	Ковачевићи	Саво	Стари Влах -> Церовица/Бањани -> Грахово -> Бјелопавлићи, Ковачка Долина/Језера	Ђурђевдан (23.4.) сем у Бјелопавлићима где славе Петковдан (7.1.)
Кожари, Муратовићи, Тараниши и Тигањи	Кожари, Муратовићи, Тараниши, Тигањи	војник Хајдар-паше	Славонија -> Бихор	муслимани
Козјевићи-Очинићи	Очинићи	Никац Козјевић	Очинићи/Конак	Јовањдан (7.1.)
Колићи	Колићи	непознато	Кучи -> Бјелојевиће/Поља Колашинска -> Бјелопољска област, Доњи Колашин	муслимани
Конатари	Конатари и од њих Хаџибеговићи	непознато	Кучи -> Конатари/Бјелопољска област -> Ботурићи/Бистрица	Конатари: Никољдан (6.12.); Хаџибеговићи: муслимани
Косанчићи	Прибојевићи	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Кочани	Кочани	три брата	Годочеље/Бихор	муслимани
Крусе	Бојановићи, Перовићи, Рајићевићи, Рацковићи, Ћетковићи	непознато	Кроја -> Доња Љешанска нахија	Петковдан (14.10.)
Ламбуљићи	Драговићи, Ђуровићи, Лазовићи, Николићи, Поповићи	Лабо	Косово -> Груде -> Зета	Никољдан (6.12.)
Латковићи, Радовићи и Рајковићи	Латковићи, Радовићи, Рајковићи	Братић	Рогами/Пипери -> Косијери -> Копито/Његуши	Мала Госпођа (8.9.)
Лијешевићи	Алагићи, Лазаревићи, Матићи, Целкињани-Доњаци	војвода Лијеш	Стијена/Пипери -> Цеклин -> Утрг/Подгор	Томиндан (6.10.) у Пиперима, Ђурђевдан (23.4.) у Цеклину и Утргу
Лужани	Богетићи, Дужани, [Мандалинићи, Шкулетићи], Петричевићи, Рсојевићи, Сеочани, Симоновићи, Пејовићи, Шуленде	Ђукан Богетић, Стојан Станишин, непознато, непознато, непознато, Станиша Перов, непознато	Бјелопавлићи, [Пипери -> Дуга/Братоножићи], [Пјешивци -> Горовићи/Грбаљ, [Дулин Бријег/Мештревац/Заврш -> Ускоци/Језера]]	Богетићи и Дужани: Никољдан (6.12.); Мадналинићи, Шкулетићи, Пејовићи и Шуленде: Зачеће Св. Јована (23.9.); Петричевићи:  Петковдан (14.10.); Сеочани:  Аранђеловдан (8.11.); Симоновићи: Симеондан (1.9.)
Лутовци	Мрке (Буљевићи, Латковићи, Крчковићи, Лајковићи), Пипери (Гојислављевићи, Ђурковићи, Црнци)	капетан Гојак или Гојко	Пирот -> Лијева Ријека/Васојевићи -> Змијанац/Пелев Бријег/Братоножићи -> Лутово -> Васојевићи, [Пипери -> [Бјелопољска област -> Горња Села], Васојевићи, Доља/Гусиње, [Мркојевићи -> Мужовићи/Љуботињ-> Улићи/Цеклин, Љајковићи/Зета, Сеоца], Паштровићи]	Аранђеловдан (8.11.) сем Вукотића који славе Митровдан (26.10.), Шћекића који славе Петковдан (14.10.), Љајковића који славе Петровдан (29.6.), Дабковића и Ивовића који славе Никољдан (6.12.) и Барјактаровића и Пипера у Дољи који су мислимани
Лучићи – Суторани	Лучићи	браћа Благоје и Петар Лучић	Дурмитор/Језера -> Суторина	Никољдан (6.12.)
Љешевићи – Грађани	Липовци, Шишовићи	Љеш	Призрен -> Грађани	Зачеће Св. Јована (23.9.)
Љешевићи – Љешкопољци	Љешевићи и од њих Љешковићи	Љеш	Метохија -> Љешкопоље -> [Љешевићи/Грбаљ -> Бргули/Луштица], [Пива -> Подкупић/Церово/Пјешивци]	Св. Вартоломеј (11.6.) у Бргулима, Јовањдан (7.1.) у Пиви, Зачеће Св. Јована (23.9.) у Церову
Љешњани	[Болевићи, Вукчевићи, Милијићи], Зеци, [Маретићи, Мудреше]	[Болија, Драшко, Милија], непознато, непознато	Љеш -> Љешкопоље -> [Дражевина -> Бобија/Цеклин, Доња Љешанска нахија, Зета], [Спуж -> [[Боково -> Додоши, Жабљак]/Цеклин -> Побори, Лимљани]	Ђурђиц (3.11.) сем  Маретића и Мудреша који славе Спасовдан (40 дана након Васкрса), Зечева који славе Зачеће Св. Јована (23.9.), и Вулетића који славе Јовањдан (7.1.)
Љешњани – Војинићи (I2-Y135653)	[Јанковићи, Јововићи, Јоковићи], [Вуковићи, Радуловићи], Перишићи, [[Бошковићи, Ђурђићи, Ковијанићи, Трипковићи], [Јанкетићи, Тошковићи]], [[Кадићи, Марковићи, Мујовићи, Стојановићи], [Кљајићи, Симовићи, Ћетковићи]]	Богдан Војинић (потомак Војина Војиновића)	Војинићи/Чево/Озринићи -> Лијешње/Дражевина -> [[Лијешње -> Веље Дубоко]/Ровца -> [Јасенова -> Ђурђевина/Доња Морача], [Старче/Горња Морача -> Рашко/Доња Морача]] -> Горњи Колашин, Десни Метех/Метех/Плав	Аранђеловдан (8.11.) у Ровцима, Срђевдан (7.10.) у Ђурђевини, Ћириловдан (14.2.) у Старчу и Рашком, у десном Метеху су муслимани
Љутовићи – Бучани	Бучани	непознато	Подгорица -> Буче/Никшић -> Губавач/Бјелопољска област	муслимани
Љуце	Љуце	непознато	Кучи -> Никшић -> Доњи Колашин, Пљеваљска област, Беране/Васојевићи	муслимани
Малешевци	Алексићи, Јарамази. Шупићи	војвода Малеш	Малина/Жудојевићи/Завође -> Опутне Рудине -> Пива	Игњатијевдан (20.12.)
Маликовићи	Маликовићи	непознато	Лепеница -> Бјелопавлићи	Петковдан (14.10.)
Маричићи	Мрдаци и од њих Мрдаковићи	Брајило “Крунослав” Маричић	Брњак/Ибарски Колашин -> Брскут/Кучи -> Кричак -> Доњи Колашин, Пљеваљска област	Никољдан (6.12.)
Марковићи –  Маињани	Марковићи	Марко	Црна Гора -> Марковићи/Маини -> Бријеге/Брчели	Климањдан (25.11.) у Маинама, Ђурђевдан (23.4.) у Брчелима
Маројевићи	Адројевићи, Милијевићи, Мухадиновићи, Радојевићи, Рамадановићи	Марко (Мароје након преласка на ислам)	Ћеклићи -> Стојановићи/Брајићи	Илиндан (20.7.) сем Стојановића који славе Митровдан (26.10.)
Мартиновићи – Бајчетићи	Бајчете и Бајчетићи, и од њих Чоловићи, Џогази, Коруге, Гачевићи и Раилићи	Бајчета Мартиновић	Његуши -> Бањани -> Пљевљска област -> Зминица/Шаранци	Јовањдан (7.1.)
Мартиновићи – Брајићи	Мартиновићи	Бело Мартиновић	Скадар -> Мартиновићи/Брајићи -> Ивановићи/Маини	Митровдан (26.10.)
Медини	Медини	Медо	Италија или Шпанија -> [Петровац -> Чами До]/Паштровићи -> Будва	Томиндан (6.10.) у Паштровићима, Лучиндан (18.10.) у Будви
Мекићи – Колашинци	Мекићи	Мека капетан	Кучи -> Колашин/Горњи Колашин -> Доњи Колашин -> Бјелопољска област, Рожаје	муслимани
Меховићи, Пепељци и Фетићи	Меховићи, Пепељци, Фетићи	Мехо, непознато за Пепељаке и Фетиће	Кучи -> Бихор	муслимани
Мигаловићи – Кофрци	Кофрци	непознато	Ровца -> Сига/Доњи Колашин	муслимани
Мијановићи и Рачете	Мијановићи и од њих Лакићевићи, Рачете	Мијан, Рачета	Зета -> Мале Цуце -> Кавач/Грбаљ, Попов До/Звечава/Кривошије	Никољдан (6.12.)
Миковићи	Миковићи и од њих Андровићи, Греговићи, Давидовићи, Ђалци и Медиговићи	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Милатовићи и Милојевићи	Милатовићи, Росандићи	Милат, Милоје	Чево/Озринићи -> Милати/Комани -> Вражегрмци/Бјелопавлићи -> Милојевићи/Пјешивци	Милатовићи: Петковдан (14.10.); Милојевићи: Јовањдан (7.1.)
Милиновићи	Милиновићи	непознато	Бањани -> Доњи Морињ/Драчевица	Ђурђевдан (23.4.)
Милићевићи – Крњачани	Милићевићи и од њих Ненадићи и Терзићи	Милић	Крњача/Голеша -> Пљеваљска област -> Бобово, Кричак	Никољдан (6.12.)
Миловановићи – Чечаревићи	Коћали, Петрићи	Милован	Тушиња/Дробњаци -> [Косаница -> Бељковићи]/Кричак -> Матаруге/Пљевља	Ђурђевдан (23.4.)
Милуновићи и Шујаци	[Милуновићи и од њих Башовићи], Шујаци	Велимир	Стијена/Пипери -> Ријека Пиперска/Пипери -> Гусиње, Подгорица/Зета	Милуновићи: Никољдан (6.12.); Шујаци: Аранђеловдан (8.11.), у Гусињу су муслимани
Мирдите, Шаљани и Шоши (А)	[[Марвасије, Паљоке, Симони], Пепђоновићи, Прелукићи], Величани-Шаљани, Шоћи	Мур Дити, Марк Дити, Зог Дити	Дукађин -> Велика, Крајина, Љуботињ, Улцињ	Марвасије, Паљоке, Симони:  Св. Марија (2. Јул); Пепђоновићи: Шин Ре (24. мај); Прелукићи: Тројичиндан (50 дана након Васкрса); Величани-Шаљани: Никољдан (6.12.); Шоћи: Аранђеловдан (8.11.); остали у Крајини и Улцињу су муслимани
Миросављевићи – Пилице	Пилице	Мирослав	Миројевићи/Бистрица	муслимани
Митровићи – Паштровићи	Митровићи и од њих Анђуси, Грломани, Ђурашевићи, Јовановићи, Рађеновићи и Санковићи	Митар	Косовска Митровица -> Паштровићи	Митровдан (26.10.)
Мишевићи – Вучедољани	Вицковићи, Гвозденовићи, Пророчићи	Периша Мишевић	Чарађе/Голија -> Вучи До/Ћеклићи	Илиндан (20.7.)
Младеновићи – Бранковићи	Биједићи, Братоножићи, Цвијовићи	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Мојановићи	Ајковићи, Дракићи, Кнежевићи, Лукачевићи, Пејановићи	непознато	Стара Србија -> Мојан/Васојевићи -> Зета	Алимпијевдан (26.11.) у Мојановићима, Ђурђиц (3.11.) у Бериславцима; Секнићи и Дервановићи су муслимани
Мрњавчевићи	Богићевци, Гојковићи, Мрњавчићи	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Мујевићи – Личине	Личине	непознато	Кучи -> Бихор -> Корита	муслимани
Муратбашићи, Мустајбашићи, Мушовићи и Хоџићи	[Муратбашићи и од њих Шабановићи], Мустајбашићи, Мушовићи, Хоџићи	непознато	Бихор	муслимани
Муратовићи – Бољанинци	Муратовићи	Мурат	Кучи -> Бољанина/Бихор -> Бјелопољска област	муслимани
Муслићи	Муслићи	непознато	Кучи -> Доњи Колашин	муслимани
Мустеровићи	Васиљевићи, Грујичићи, Ђуришићи, Кековићи, Марковићи, Раичевићи, Стојановићи, Тодоровићи	Мустро	Чарађе/Голија -> Пригредина/Бањани -> Ржани До/Веље Цуце -> Загарач -> Шушуња/Зета	Васиљевићи, Грујичићи, Раичевићи, Стојановићи и Тодоровићи: Зачеће Св. Јована (24.6.); Ђуришићи и Кековићи: Јовањдан (7.1.); Марковићи: Петковдан (14.10.)
Немањићи	Васојевићи и од њих Витковићи и Потолићи	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Никићи и Нуцуловићи	[Никићи и од њих Пајовићи] (СА), [Нуцуловићи и од њих Уљићи] (А)	Пак Ника или Ника Гогин	Кастрати -> Селца/Клименти -> Лазорце/Орахово/Кучи -> [Коћи -> Плав -> Брезојевица/Васојевићи], Зета, Бар, Улцињ	Никићи: Зачеће Св. Јована (24.6.) сем Ораховаца који су муслимани; Нуцуловићи: Антоновдан (17.1.) сем Реџића који су муслимани
Новаковићи – Поповићи	Поповићи-Љешкопољци	непознато	Жабљак Црнојевића -> Љешкопоље	Ђурђиц (3.11.)
Обилићи	Копривице	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Огњеновићи	Огњеновићи и од њих Косановићи, Митрићи и Радојевићи	Огњен	Габела/Бока Которска -> [Миљанићи -> Велимље]/Бањани -> [Мратиње ->  Горње Црквице]/Пива, Рисан/Драчевица, Котор	Никољдан (6.12.), Ђурђевдан (23.4.) у Пиви
Озринићи	Гардашевићи, Драгојевићи, Цаушевићи	Озро	Озринићи -> [Бањани -> Богмиловићи/Пјешивци, Опутне Рудине], Бањани, Бјелопавлићи, Босача/Језера, Грахово, Дробњаци, Голија, Горња Љешанска нахија, Доња Љешанска нахија, [Кричак -> Палеж/Језера, Будечевица/Шаранци], [Зета -> Глухи До -> Бечићи/Паштровићи], Комани, Костањица/Крајина, [Луково -> Казанци/Голија], [Љуботињ -> Дулетићи/Маини], Никшићка област, Никшићке Рудине, Опутне Рудине, Пива, Пљеваљска област	Аранђеловдан (8.11.) сем Брешковаца у Богмиловићима који славе Зачеће Св. Јована (23.9.), Бијеловића, Миљанића и Мркајића који славе Јовањдан (7.1.), никшићких Озринића који славе Малу Госпођу (8.9.) и Драговића који су муслимани
Ораховичани	Ковачевићи, Лалевићи, Раичевићи	непознато	Невесиње -> Ораховица/Бјелопољска област	Андријевдан (30.11.)
Орловићи	Бајковићи, Бандићи, Бјелице, Бајице, [Грабљани и Градињани], Ђуричковићи, Комненовићи, [Липљани и Проседољци], Липовци, Самарџићи, Тепавчевићи, Ћетковићи	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Павићевићи	Павићевићи и од њих Мирковићи и Перовићи	Иванко	Трешњево/Веље Цуце -> Ливеровићи/Никшићка Жупа -> Зета -> До Пјешивачки/Пјешивци -> Мацаваре/Бањани	Мала Госпођа (8.9.) у Долу Пјешивачком, Јовањдан (7.1.) у Мацаварама, Зачеће Св. Јована (23.9.) у Ускоцима
Пераловићи	Пераловићи и од њих Коленовићи и Кулићи	Перале	Косор/Кучи -> Подгорица/Зета, [Гусиње -> Грнчар, Коленовићи, Крушево]/Гусиње	Никољдан (6.12.) сем Коленовића који су муслимани
Пешикани	Пешикани и од њих Међедовићи	Пешикан	Кучи -> [Подбуковица -> Трешњево]/Веље Цуце -> Горње Поље/Никшић	Ђурђиц (3.11.)
Пилатовци	Додери, Комненићи, Шекарићи	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Поповићи – Ђурмани	Поповићи	два брата	Стара Србија -> Ђурмани/Спич	Усековање (29.8.)
Поповићи – Загорани	Поповићи	непознато	Загарач -> Загора/Грбаљ	Илиндан (20.7.)
Поповићи – Зећани	Поповићи и од њих Вукељићи, Марићи, Маровићи и Ћепићи	поп из Коплика	Коплик -> Зета -> Доња Горица/Љешкопоље	Врачевдан (1.11.) сем у Вуковцима где славе Никољдан (6.12.) и Доњој Горици где славе Ђурђиц (3.11.)
Поповићи – Слатињани	Поповићи	Саво	Дукађин -> Бјелопавлићи	Симеондан (1.9.)
Потпаре	Потпаре	непознато	Добриловина/Поља Колашинска -> Кричак -> Пљевља	Никољдан (6.12.)
Првећани	Вулаши, [Домазетовићи и од њих Жижићи], Поповићи	Вулаш, Мркота Домазетовић, непознато	Првете/Чево/Озринићи -> Загреда/Озринићи -> Кочани/Никшић, [Добро Поље/Спуж -> Веље Дубоко/Ровца -> Милошевићи/Дробњаци -> Струг/Ускоци -> Поља Колашинска]	Аранђеловдан (8.11.)
Прентовићи	Прентовићи	Прента	Црна Гора -> Прентовићи/Брајићи	Митровдан (26.10.)
Рабаревићи	Кузмани, Попиводе	Вук Љешевоступац	Љешев Ступ/Бјелице -> Бјелопавлићи	Јовањдан (7.1.) сем у Бјелопавлићима где славе Петковдан (14.10)
Раденовићи и Чекићи	Раденовићи, Чекићи	непознато	Затријебач -> Плавско-Гусињска област -> Горња Ржаница/Васојевићи, Шустери/Рожајска област	Раденовићи: Илиндан (20.7.); Чекићи: муслимани
Радечи	Радечи и од њих  Перовићи, Баше, Ђукановићи, Ђурашевићи и Укашевићи	Радеч	Чево/Озринићи -> [Милати, Ораовица]/Комани -> [Спуж -> Ново Село/Бјелопавлићи], Гађи/Грађани	Аранђеловдан (8.11.) у Новом Селу, Ђурђевдан (23.4.) у Гађима
Радивојевићи	Борозани, Ломпари	Радивоје	Буковик/Глухи До -> Боково/Цеклин	Спасовдан (40 дана након Вакрса)
Радомани	Радомани	Нико Радоман	Овчје Поље/Македонија -> Бања/Косово -> Љуботињ -> Браћени/Орахово/Подгор	Аранђеловдан (8.11.)
Радуновићи	Радуновићи	Радун	Љеш -> Љешанска нахија -> Љешкопоље, Зета	Никољдан (6.12.)
Раичевићи и Хераковићи	[Пенде, Подубличани, Радоњићи], Петровићи и од њих Поповићи	Раич, Херак	Мужевице/Бањани -> Његуши -> Братешићи/Грбаљ, [Ожеговице/Озринићи -> Миоска/Доња Морача -> Васојевићи -> Бихор, Радева Мала/Рожајска област, Сипање/Корита]	Ђурђевдан (23.4.) сем у Миоској, Васојевићима и Радевој Мали где славе Васиљевдан (1.1.) и Бихору и Коритима где су муслимани
Рајковићи – Вражегрмци	Рајковићи	Рајко (син Вука Вражегрмца)	Вражегрмци/Бјелопавлићи -> Брезојевица/Васојевићи	Врачевдан (1.11.)
Рајковићи и Стаматовићи	Рајковићи, Стаматовићи	Рајко, Стамат	Рогами/Пипери	Аранђеловдан (8.11.)
Ракоњци	Ракоњци	Паун Ракоњац	Кучи -> Бјелопољска област -> Османбегово Село/Корита	Никољдан (6.12.)
Ранци	Гојнићи	казнац Димитрије	Доњи Брчели/Брчели	Ђурђевдан (23.4.)
Реџовићи-Анамалци (А)	Реџовићи	Реџо	Анамали	муслимани
Роћени	Роћени и од њих Роћеновићи	поп Никола	Чево/Озринићи -> Расова/Шаранци -> Бршно/Никшић -> Бијела/Дробњаци	Аранђеловдан (8.11.)
Сарапи	Бановићи, Вукићевићи, Вучковићи, Калуђеровићи, Лаличићи	Божина Сарап	Сараповина/Сарајево -> Љуботињ -> Тузи -> Доњи Мурићи/Крајина	Никољдан (6.12.) сем у Тузима и Доњим Мурићима где су муслимани
Селаковићи	[Дуловићи, Пајовићи], Пековићи	браћа Обрад и Радул Селаковић	Попово Поље -> Горња Морача -> Тмушићи/Васојевићи -> Рожајска област	Шћепандан (27.12.) сем у Сређанима где су муслимани
Сијарићи	Сијарићи	непознато	[Годијево -> Шиповица]/Бихор	муслимани
Софтићи	Софтићи	непознато	Васојевићи -> Врбе/Бихор	муслимани
Страхиње	Страхиње и од њих Јоветићи, Хајдуковићи и Чаловићи	Никац Марков и његов старији брат	Косово -> Хоти -> Утрг/Подгор -> Сотонићи	Митровдан (26.10.) сем Чаловића у Сотонићима који славе Аранђеловдан (8.11.)
Суботићи	Суботићи	непознато	Орлина/Голија -> Чево/Озринићи -> Доње Леденице/Леденице -> [Рисан/Драчевица -> Горњи Брчели/Брчели], Котор	Илиндан (20.7.)
Терзићи – Зећани	Терзићи	непознато	Гацко -> Српска/Зета	Никољдан (6.12.)
Томићи – Морачани	Томићи и од њих Рмандићи, Сошићи, Стијеповићи и Ћировићи	поп Соа Томић	Горанско/Пива -> Доња Морача -> Старче/Горња Морача -> [Дробњаци -> [Јаворје, Мотички Гај]/Језера], Поља/Поља Колашинска, Бјелопољска област	Петровдан (29.6.)
Тоскићи – Дрпљани	Дрпљани	непознато	Дрпе/Горњи Колашин -> Доњи Колашин -> Бихор	муслимани
Тујковићи	Тујковићи и од њих Мирановићи и Радовићи	четири брата	Косово -> Љеш -> Доњи Кокоти/Љешкопоље -> Дуб/Грбаљ	Никољдан (6.12.) сем у Грбљу где славе Ђурђевдан (23.4.)
Ћаласани	Ћаласани	непознато	Мратиње/Пива	Ђурђевдан (23.4.)
Ћировићи – Морачани	Ћировићи и од њих Голубовићи	поп Ћиро	Рака/Скадар ->  Доња Морача -> [Кричак -> [Љутићи, Маоче]/Пљевља], Подбишће/Поља Колашинска	Аранђеловдан (8.11.)
Ћоровићи – Бихорци	Ћоровићи и од њих Дупљаци	Мехмед Ћор-паша	Осијек -> [Лозна -> Ивање]/Бихор -> Бјелопољска област, Дупљаци/Корита	муслимани
Ћуде	Срзентићи и од њих Злотвори и Рачевићи	непознато	Сотонићи -> Брда/Паштровићи -> Смоковци/Љуботињ	Аранђеловдан (8.11.) у Сотонићима, Никољдан (6.12.) у Брдима, Срђевдан (7.10.) у Смоковцима
Ускоковићи	Ускоковићи	непознато	Љеш -> Дражевина -> Ћурчићи/Пјешивци	Ђурђиц (3.11.) у Дражевини, Мала Госпођа (8.9.) у Пјешивцима
Хајдарпашићи	Хајдарпашићи и од њих Дердемези, Суљовићи и Хасанбеговићи	Хајдар-паша	Славонија -> Бихор -> Кичава/Доњи Колашин, Бјелопољска област	муслимани
Хребељановићи – Лазаревићи	Шобајићи	опширније у чланку о властели у Црној Гори
Хумци (СА)	Ђоновићи, Милошевићи, Омерћевићи	браћа Ђон, Омер и Бјеладин “Хумац”	Ђоновица/Тетово -> Кроја -> Подхум/Хоти -> Томићи/Брчели -> Жабљак Црнојевића/Цеклин (раније Зета), Хумци/Цетиње	Ђоновићи: Томиндан (6.10.); Хумци: Ђурђевдан (23.4.); Омерћевићи: муслимани
Цицмили	Цицмили	два брата	Грбаљ -> Пива	Ђурђевдан (23.4.)
Црновршани	Црновршани	непознато	Кучи -> Црни Врх/Васојевићи -> Бјелопољска област -> Бихор	муслимани
Чиндраци	Чиндраци	непознато	Вучитрн -> Долац/Бистрица	муслимани
Чокрлићи	Чокрлије	непознато	Кучи -> Чокрлије/Доњи Колашин	муслимани
Џанбеговићи – Зоронићи	Зоронићи	непознато	[Жиљак, Ушановићи]/Бистрица	муслимани
Џукелићи	Вуљевићи, Ђонлекићи, Перишићи, Џукеле	Ђуро	Лазорце/Орахово/Кучи -> Стјепово/Затријебач, Бјелопољска област, Доњи Колашин	Никољдан (6.12.) у Орахову, Мала Госпођа (8.9.) у Сјепову, у Бијелом Пољу и Доњем Колашину су муслимани
Шаховићи	Шаховићи	непознато	Кучи -> Доњи Колашин	муслимани
Шекуларци	Војводићи, Вукљеваковићи, Радмужевићи	Петар Шекуларац	Шекулар	Јовањдан (7.1.)
Шкријељи (А)	Тутићи, Шестани, Шкријељи	Керли	Пећ -> Шкријељи -> Бихор, Тутићи/Доњи Колашин, [Шестани -> Микулићи/Мркојевићи, Поможура, Сеоца, Мачуге/Црмница]	Врачевдан (1.11.) у Вучедабићима и Доњим Сеоцима, Петровдан (29.6.) у Горњим Шестанима, Тројичиндан (50 дана након Васкрса) у Драчевици и Караникићима, Тијелово (9. четвртак након Ускрса) у Ђуравцима, Илиндан (20.7.) у Мачугама, у Бихору и Тутићима су муслимани
Штекојевићи	Милошевићи, Радојичићи, Рајовићи, Савићевићи, Спасојевићи	Ђуро Штекојевић	Кучи -> [Витасојевићи -> До Пјешивачки]/Пјешивци	Зачеће Св. Јована (23.9.)
Напомене: (СА) – српски родови и братства албанског порекла према предањима (АС) – албански родови и братства српског порекла према предањима (А) – албански родови и братства За родове који настањују више области је подвучена матица на простору Црне Горе. За родове чија братства празнују више крсних слава подвучена је најстарија крсна слава. За родове који настањују више насеља у оквиру неке области нису наведена имена тих насеља.

На следећој карти су приказана племена и области која се спомињу у претходној табели.

Као што се може приметити, највећи број великих родова потиче од српских средњовековних породица. Међутим, поједини родови као што су Хоти и Шкријељи имају предања о албанском пореклу, док Медини у Паштровићима сматрају да су пореклом из Италије или Шпаније. Родови који потичу од старијег слоја становништва, као што су рецимо Букумири, немају устаљена предања о даљем пореклу. Иако су српски родови претежно православне вере, постоји и велики број братстава, па и читавих родова, који су исламизирани, претежно на северу данашње Црне Горе, док су у Боки Которској многа мања братства за време Млетачке Републике прешла на католичанство. Албански родови су делом католичке, а делом исламске вероисповести, док су поједина братства прешла на православље и преузела српски национални идентитет. Постоје и супротни случајеви, па су тако Бањкани и Дељани из Затријепча, који су према предањима српског порекла, временом албанизовани јер су живели у албанском окружењу. Иако је крсна слава пре свега српски православни обичај, и албански католици су у огромној већини све до Првог светског рата славили крсну славу што је последица њихових вишевековних контаката са Србима и утицаја српске културе.

Територијални размештај највећих родова према предањима

На следећој карти је приказан територијални размештај највећих родова у Црној Гори по селима и засеоцима у којима су ти родови чинили апсолутну већину становништва на основу народних предања.

Братства која према предањима воде порекло од властеле су груписана на овој карти, па су тако рецимо као Војиновићи приказана сва братства која према предању воде порекло од овог властеоског рода. Мањи број родова који су наведени у предходној табели није приказан на карти јер нису чинили апсолутну већину становништва ни у једном селу.

Више о пореклу, предањима и хаплогрупама свих до сада тестираних братстава из Црне Горе се може прочитати у следећима чланцима:

• Генетички родови старобалканског порекла у Црној Гори
• Генетички родови словенског порекла у Црној Гори
• Генетички родови германског порекла у Црној Гори
• Генетички родови неутврђеног порекла у Црној Гори

 Коришћена литература

• Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Насеља и порекло становништва (књига 23), Српски етнографски зборник (књига 38), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
• Андрија Јовићевић, Малесија, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923.
• Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
• Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд, Насеља српских земаља (књига 7), Српски етнографски зборник (књига 15), Српска Краљевска Академија, 1911.
• Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Насеља и порекло становништва (књига 11), Српски етнографски зборник (књига 23), Српска Краљевска Академија, Београд, 1922.
• Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930.
• Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица, 2006.
• Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње, 1983.
• Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Насеља српских земаља (књига 3), Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
• Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Насеља српских земаља (књига 2), Српски етнографски зборник (књига 5), Српска Краљевска Академија, Београд, 1903.
• Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Посебни радови (књига 4), Црногорска академија наука и умјетности, Титоград, 1984.
• Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Пегаз, Подгорица, 2014.
• Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија, Дражевина, 1910.
• Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будвански културни идентитет, Будва, 2015.
• Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи) (књига 2), Библиотека “Хроника села”, Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 2000.
• Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Друштво српских родословаца “Порекло”, Београд, 2014.
• Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд, 1995.
• Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
• Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд, 1961.
• Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у прошлости Бањана, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
• Душан Ј. Љумовић, Пипери – племе у Црној Гори, САНУ – “Хроника села” / Културно просветна заједница Србије, Београд, 2000.
• Ђорђе М. Ојданић, (Не)познате Лубнице, Комови, Подгорица, 2005.
• Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Гласник Цетињских музеја (књига 10), Цетиње, 1977.
• Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, Етнографски институт Српске академије науке и уметности, Београд, 1979.
• Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд, 1984.
• Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват, 2016.
• Јован Вукмановић, Паштровићи, Цетиње, 1960.
• Јован Вукмановић, Црмница – антропогеографска и етнолошка истраживања, Посебна издања (књига DLXXXIII), Одељење дрштвених наука – одбор за филозофију и друштвену теорију (књига 1), Српска академија наука и уметности, Београд, 1988.
• Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Насеља српских земаља (књига 5), Српски етнографски зборник (књига 11), Српска Краљевска Академија, Београд, 1909.
• Јован Ердељановић, Постанак племена Пипера, Српски етнографски зборник (књига 17), Српска Краљевска Академија, Београд, 1917.
• Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
• Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Насеља и порекло становништва (књига 24), Српски етнографски зборник (књига 39), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
• Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Јавор бр. 5, 12, 14, 16, 24 и 25 из 1892. године, Цетиње, 1892.
• Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Јавор бр. 37, 38 и 39 из 1891. године, Цетиње, 1891.
• Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд, 1989.
• Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница, Ступови / Либертас, Андријевица / Бијело Поље, 1995.
• Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
• Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд, 1977.
• Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Културно-просвјетна заједница, Подгорица, 2000.
• Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд, 1974.
• Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Библиотека “Хроника села”, Одбор САНУ за проучавање села / Културно просветна заједница Републике Србије, Београд, 1997.
• Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља, 1997.
• Милисав Лутовац, Бихор и Kорита – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска академија наука и уметности, Београд, 1967.
• Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 37), Српски етнографски зборник (књига 75), Српска академија наука и уметности, Београд, 1960.
• Милован П. Пејовић, Племе Комани, Цетиње, 1976.
• Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, “Пролетер” АД Бечеј, Пљевља, 2006.
• Милош Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин / Алачата, 2014.
• Милош Војиновић, Тадија Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин, 2015.
• Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију, Асоцијација спорта и културе, Подгорица, 2000.
• Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја (2. издање), Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
• Мирко Барјактаровић, Ровца, Црногорска академија наука и уметности, Титоград, 1984.
• Мирко Барјактаровић, Село Петњик, Зборник радова етнографског института (књига 19), Београд, 1986.
• Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, ПАКО, Андријевица, 2015.
• Момчило Мићовић, Бањани, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
• Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи, Библиотека “Хроника села”, Одбор за проучавање села САНУ / Културно просветна заједница Републике Србије / Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Србије, Београд, 1999.
• Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Никшић, 1984.
• Никола П. Рајковић, Племе Косијери 1439-1945, Цетиње, 1968.
• Обрад Вишњић, Голија и Голијани, Требиње 1987.
• Обрен Благојевић, Пива, Одељење друштвених наука САНУ, Београд, 1971.
• Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – општи дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
• Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе – посебни дио, Посебна издања (књига DLXII), Одељење друштвених наука (књига 92), Српска академија наука и уметности / Народна књига, Београд, 1985.
• Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
• Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига друга), НИП “Универзизетска ријеч” / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
• Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
• Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд, 2004.
• Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923, репринт издање (ЦИД, Подгорица, 1997.)
• Петар Шобајић, Корјенићи, Гласник Етнографског музеја на Цетињу IV, Етнографски музеј на Цетињу, Цетиње, 1964.
• Раде Вујисић, Братство Вујисића, ИТП “Унирекс”, Подгорица, 1998.
• Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу, Београд, 1924.
• Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
• Радослав-Јагош В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
• Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Стручна књига, Београд, 1989.
• Сава Накићеновић, Бока (антропогеографска студија), Насеља српских земаља (књига 9), Српски етнографски зборник (књига 20), Српска Краљевска Академија, Београд, 1913.
• Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Љетопис Бањана и Рудина, Никшић, 2016.
• Светозар Томић, Бањани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
• Светозар Томић, Дробњак, Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Српска Краљевска Академија, Београд, 1902.
• Светозар Томић, Пива и Пивљани, Насеља и порекло становништва (књига 31), Српски етнографски зборник (књига 59), Српка академија наука и уметности, Београд, 1949.
• Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Завичајни музеј у Пљевљима, Пљевља, 2013.
• Слободан Н. Ковачевић, Граховски Ковачевићи кроз векове и ратове, Пергамент, Приштина, 1998.
• Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији (Друго допуњено издање), ИТП “Коло” / ИТП “Унирекс “, Никшић, 1997.
• Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово поријекло (II измијењено и допуњено издање), Београд, 1997.
• Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд, 1913, репринт издање (Прометеј, Београд, 1999.)
• Чедомир С. Булајић, Вилуси, Библиотека “Хроника села”, Одбор за проучавање села САНУ / Институт за социолошка истраживања, Београд, 1994.
• Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године, Завичајни музеј Херцег-Нови, Херцег-Нови, 2000.
• Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Montenegrina, Kanada 2003.
• Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd, 1987.
• Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Sportturist, Novi Pazar, 2010.
• Jovan B. Keković, Porijeklo i rodoslov Kekovića iz Zagarača (2. izdanje), NVO Kekovići iz Zagarača, Podgorica, 2013.
• Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Almanah, Podgorica, 2003.
• Nadžib Kočan, Selo Vrbica u turskim popisima, Новопазарски зборник 36, Нови Пазар, 2013.
• Miloš Krivokapić i Saša Knežević, Prilog proučavanju porijekla stanovništva i antroponimije Orahovca (Boka Kotorska), Anali Dubrovnik 55/1, Dubrovnik, 2017.
• Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1963.
• Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1974.
• Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, I.B.Tauris & Co. Ltd, London/New York, 2015.
• Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Matica br. 69, Matica crnogorska, Cetinje, 2017.