Порекло презимена, село Радоњица (Лесковац)

28. април 2017.

коментара: 11

Порекло становништва села Радоњица, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Радоњица је најчистије равничарско насеље у Поречју. Ово село је удаљено од Лесковца 13 километара, идући преко Стројковца. Кроз њега не протиче ниједна река, па је корито Ветернице удаљено од села и заобилази га са југоисточне стране на око километар удаљености. Речица Ботуња протиче кроз његов атар западно од села, али не протиче кроз села. У близини нема шума и око њега се налазе само њиве.

Име села.

Ово село је добило име по неком Радоњи, који се некада овде први населио.

Воде.

Кроз село, као што је речено, не протиче ни једна текућица. Међутим, изданске воде има у изобиљу и Радоњичани копају бунаре усвојим двориштиима из којих користе воду за своје потребе.

Постанак села и прошлост.

Радоњица спада међу најстарија села у Поречју. О њој се налази траг у повељи кнегиње Милице и синова јој Стефана И Вука из 1395. године, којом су Милица и њени синови дали руском манастиру Св. Пантелејмону у Светој Гори, између осталог, и село Вину „с метохом и с међама, и забелом и међа забелу тому до реке Сушице и до радонинске међе“. У та време се атар села Радоњице, баш као исада, протезао на северозападној страни дубоко у област Сушице, која је у оно време била сва под шумом.

Хан помиње Радоњицу и бележи да је 1858. године имала 30 кућа. После ослобођења од Турака она је имала 69 пореских глава.

Радоњица је под Турцима била подвлашћено село и имала пред пад турске власти седам господара. Вероватно је плодна земља у атару овог села намамила Турке, нарочито мухаџире, да намећу његовим становницима за „заштитнике“ Радоњица је имала више параспура. Тако је постојао параспур Ћосиног рода, Дунијског рода, Јованов параспур. Неки од Радоњичких господара били су рђави и према раји свирепи, па су их чак и турске власти због тога кажњавале.

Будући господарско село, Радоњица је плаћала аграрни дуг – али у овом селу је било мештана који нису могли да измирују своје обавезе па је дуг наплаћиван принудним путем продајом целокупне имовине аграрног дужника.

Земље и шуме.

Атар села Радоњице има ухупно 634 хектара земље. Од ове површине на обрадиву површину спада 359, под шумом је 170 а под ливадама 45 хектара.

Земља носи ове називе: Јабуке, Жељкарица, Базови, Средпоље, Трлине, Куде Гробље, Горње Гарине, Доње Гарине, Селиште, Баре, Кућиште, Пегавац, Караманац, Мала Ботуња, Лиша,Шипковица, Кас’мово, Орлов Брест, Благуње, Црквиште-Росуља, Бунариште, Спасино Кућиште, Церак, Крушкар, Шаварика, Лозјачка Долина, Запис-Долина, Јазбине, Ројенице, Веверице, Јазерина, Кућетине, Пшеничиште, Овсиште, Садиков Јендек-Шеварке и На Дуње.

Порекло становништва.

Радоњица је подељена на пет махала према родовима који у њима живе: Ћосинска, Мишинска, Дуниска, Крстинска и Бојковска.

Према попису становника из 1959. године уселу је било130 домаћинстава са 880 становника. Ова домаћинства су припадала следећим родовима.

Староседеоци:

-Ћосинци, Бојкови, Здравковци, Мишинци, Дуници („Бија Дунија“), Николашинци, Стојанкинци, Перкинци, Дачинци, Крстинци, Ђоринци, Ракини, Џанини, Ристини и Велинци.

-Буштранци су досељени из Буштрања – Врање.

-Стојан Ранђеловић је из Гара – Власотинце.

Занимање становништва.

Радоњићки су земљорадници. Сеју све врсте жита а највише пшеницу и кукуруз. Сточарство је стајско. Свака кућа има по две краве. Волове не ћувају. Неки имају још биволе. Некада су гајили много а сада знатно мање оваца. Свиња има у селу око 400. Не тове за пијацу, само за локалну продају, изузев прасади. Иако имају добру земљу, у просеку по два хектара по домаћинству, нису у могућности да се прехране. Због тога траже зараду на другој страни. У фабрикама има око130 радника, углавном уВучју, мање у Лесковцу. Баве се и сезонским пословима: цигларе, иду у пинтере и сл. Међу Радоњичанима има по један абаџија, кожар, столар и пинтер (бачвар).

У селу нема нема запуштене земље. Све је обрађено.

ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (11)

Одговорите

11 коментара

  1. Marko

    Poštovanje!
    Da li ima neko ko zna malo više o istoriji ovog sela? U ovoj knjizi me buni to što moje porodice nema među starosedeocima, iako to jesu (Mitići). Znam da je jedan od mojih predaka (Mita), kupio čardak od turčina i da su ranije bili poznati kao panjini, ali druge detalje ne znam. S obzirom da nemam koga da pitam, svaka informacija je dobrodošla. Unapred zahvalan, Marko.

    • Проверио сам поново све родове села Радоњица и НЕМА рода Пањини а ни Митића.
      Жао ми је, али Вам не могу помоћи.
      Поздрав!
      Милодан

      • Marko

        Hvala vam na brzom odgovoru!

        Da li mozete da mi posaljete vas mail, poslao bih vam podatke o precima koje imam, jer po pricama starijih koje sam sakupio moja porodica je iz Radonjice. Izvinite sto gnjavim, ali bas ste me zaintrigirali, voleo bih da saznam da li su starosedeoci ili doseljenici.

        Pozdrav, Marko

        • Denis

          Марко да ли је презиме било исто и да ли су твоји били у Радоњици 1959 када је писана књига ? Рецимо постоји могућност да те године мој деда није био у Радоњици него у Загребу или Љубљани, ма да је прадеда још био жив. У Србији је до 1830. (код нас вероватно до 1878.) био обичај да се презиме мења сваке генерације, зато се Иван презива Здравковић а ја Милошевић. Тако да постоји могућност да се је презиме променило.

    • goce

      Marko, posto je tvoj deda kupio to od turcina znaci da je doseljenik, a ti Panjini su bili po prici bogati i imali sluge, znam da mi je moj deda pricao da je kopao kod Ranđela Panjinog za kilo brasno ceo dan

  2. Поријекло мојих предака наводно потиче из села Бољанићи из Црбне Горе, па је село добило назив Бољанић. Већина породица у Бољнићу тврде да су поријеклом из села Бољанићи, моји стари причали су да је из Црне Г, доселијо Јван Брђанин и засеоку Брђани дао име по свом имену Брђани где ми и сада живимо. Сви староседиоци у засеоку Брђани славимо светог Стефана 09.01.. и то су породице: Јанковићи, Лазићи, Гајићи. Лукићи, Марјановићи, Васиљевићи, Ђурићи-Југовићи и Николићи. ових презимена има још алии не славе исто славу.ја водим родослов Јанковића од Јовановог унука Јанка Јанковов отац звао се је Тешо?

  3. Denis

    Да ли нешто пише у књизи о породици Милошевић, 1959 су биле бар 2 куће са тим презименом, ми делимо истог предка са породицама Здравковић и славимо Св. Петку. Знам да смо староседеоци у Радоњици и да је један предак Здравко морао да напусти Радоњицу, на одређено време јер је убио Турчина, у Јајину, он је има 5 синова један од њих је био Милош и по њему смо ми добили презиме. Један од те петорице, Никола, је био усвојен из једног суседног села, његови потомци исто носе презиме Милошевић.

  4. Marko

    Denise, moji jesu ziveli u Radonjici u periodu kada je knjiga pisana, zato me i cudi sto u knjizi nisu navedeni kao starosedeoci. Deda i pradeda su bili Mitici, dok je cukundeda bio Stojanovic.

  5. Denis

    Update 🙂 Pošto ja nosim I-Z17855 ipsilon hromozom verovatno je i Radonja imao isti.

  6. goce

    Mene zanima, odakle su potekli? TRENINI🤔😀😁, ĆIRIMIDZIJE, ELIČINI, posto su po jedna kuca

    • Denis

      Moramo da nabavimo knjigu 😁 Ali ovako usput, po istraživanjima Jovana Cvijića (onaj sa 500 Dinara), ko i u većini Srbije kod nas na jugu ima mnogo doseljenika pored nas starosedelaca ima i doseljenika Kosovaca, Crnogoraca i Hercegovaca, doseljenika iz Makedonije i Torlačkog i Šopskog stanovništva. Pre oslobođenja je bilo i puno belokapčnika jer vole da otimaju tuđu zemlju, Čerkeza koji vole da kolju decu to im je uži specijalitet, a bilo je naravno i Turaka.