Порекло презимена, село Чекмин (Лесковац)

1. април 2017.

коментара: 10

Порекло становништва села Чекмин, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Чекмин се налази под Добром Главом на најнижој дилувијалној тераси, коју чине њени источни повијарци а делимочно у алувијалној равници Јужне Мораве. Тако ово село има овај идеалан положај; над собом брегове – „планину“ Добру Главу са шумом и пашом а под собом пространо поље.

Тип села.

По типу ово село је збијено и све на једној гомили, са тенденцијом ширења у правцу Печењевца и могућношћу да се развије у привредни центар уколико се споје у једно насеље.

Име села.

За време Турака у Доброј Глави је било много хајдука. На месту где је сада Чекмин, они су сачекивали турске трговце, који су са робом и новцем овуда пролазили, ту их убијали и пљачкали. Једнога дана крену Турци и са великом војском опколе Добру Главу, похватају и побију све хајдуке на месту званом Нунино, где је сада гробље. Када се село на овом месту заселило добило јеиме Чекмин, по чекању.

По другој легенди, Турци су из Лесковца долазили у Добру Главу да лове разну дивљач којом је она била пуна. У Печењевцу су пекли и јели печење а у Чекмину чекали дивљач, ловили је, па је по томе село добило име Чекмин.

Воде.

Кроз Чекмин протиче Чекминска Река која настаје од Шеварашког и Кућашког Потока, а спајају се изнад села. До 1954 године Чекминска Река се уливала у Шараницу. Те године Шараница је потекла новим током, вештачким коритом али је Чекминска Река наставила старим коритом све до уласка у Јужну Мораву.

У атару Чекминца постоје ови кладенци: Шеваришки, Кућишки, Блаце и Хајдучки Кладенац. Са прва два извора доведена је вода у село и уведена у свако домаћинство.

У селу постоји око 130 бунара дубине од 3 до 11 метара. Вода је различитог квалитета. Будући да је у селу изграђен водовод бунари немају ону важност коју су раније имали.

Земље и шуме.

Атар села Чекмина захвата простор од 1196 хектара, од чега на њиве и баште спада 682, воћњаке 3, винограде 47, ловаде 20, пашњаци 29, шуме 361 док је неплодно 49 хектара.

Земља носи ове називе: Морвиште, Јабуче, Кавгалија, Каштаварке, Студенка, Турске Њиве, Црно Трње, Чивчиште, Параспур, Големи Луг, Селиште, Чекминград, Вујинске Њиве, Горње Ливаде, Дугачка Валога, Ливаде, Нунинка, Одровље, Старо Лојзе или Рид, Јелени Рогови, Кућиште, Гумниште, Шиљегарник, Блаце, Високо Било, Стајковача, Нишаљка, Мали Липик, Градишка Долина, Лан’к, Велики Липик,Чибуковица, Црвена Бара, Шаћириште, Широка Арница, Змијарник, Остриковица, Језеро, Добра Глава, Сланиште, Буџак и Големи Луг.

Постанак села и прошлост.

Чекмин је старо српско село, настало пре доласка Турака па су легенде о настанку имена села у вези са Турцима плод народне маште. Први пут се помиње у турском сумарном попису села у нахији Дубочици у почетку XVI века као тимарско село.

Кроз много векова; Чекмин се могао помешати, као што се приповеда у народу и помињу Селиште и Гумниште. Сва та места у којима има трага људског присуства говори о томе да је овај крај био одувек насељен. Вероватно су још стари Дарданци а за њима и Римљани имали своја насеља на овом простору.

После Гилханског  хатишерифа и укидања спахијског система у турској империји, Чекмин није сачувао статус слободног села, већ је почитлучен од стране двојице турских феудалаца од којих је један био од породице Пашагића, вероватно Емин паша, грданички господар. Други део села припао неком Авдилу.

Порекло становништва.

Чекмин је одмах после ослобођења од Турака имао 50 кућа. Данас у њему има преко 246 домаћинстава, а према попису из 1971. године, и 1207 становника.

У Чекмину живе ови родови:

Староседеоци:

-Грабинци, Тутомпирци, Лингурци, Јованчини, Гавчини (Стевановићи), Лазарови, Миткинци, Благојинци,Коцкинци (Тошићи), Вујинчики, Настасови (Цонићи), Сагламци, Вуковци.

Непознатог порекла:

-Баличковци, Војинцичини, Вечеркови, Ничинци, Цањинци и Трсканови (Игњатовићи).

-Мицаковићи су пореклом из Добрича.

-Јовановићи. У роду Лингурци има Костадина, који води порекло из Доњег Барбеша. Презивају се Јовановићи.

-Корадаци воде порекло из Шумадије. Од њих су:

-Стојиљковићи, Стојановићи, Јанкулови, Бакалчине, Маринковићи или Јанкови.

-Јањини. По некима су староседеоци и живели још док је село било на локалитету Селиште. По другима воде порекло из Малошиште.

-Врањанци или Гочобије су из околине Врања.

-Лебанци су из Лебана. Потичу од Цветана, који је био слуга код господара дела села – Авдила.

-Ижини су из Предејана.

Занимање становника.

Чекнинчани сеју на својим пољима пшеницу и кукуруз као две основне културе у којима се јавља тржишни вишак. Баве се и повртарством на знатним површинама. И виноградарством. Од поврћа гаје паприку, купус и кромпир – у већим количинама. У последње време баве се узгојем дувана.

Сточарство је стајско. Чувају се у просеку по две краве по домаћинству.

Чекмин има нову школску зграду са лепим школским двориштем засађеним цвећем.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. Zoran

    Ne bih sire ulazio u komentar vecine proizvoljnih podataka!
    Navescu samo dva:
    Pogledajte literaturu(Leskovacke zbornike i monografiju sela iz biblioteke “hronike sela”, Borisava S. dinica,2009g. CEKMIN),pa cete videti sledece:
    1.Naveli ste brojne familije kao starosedelacke,a nijedna od nijih nije,a izostavili ste familiju KORDACI,koja je ustvari osnivac sela i najstarija familija,koja je familijama,koje ste naveli,bez naknade davala imanja,kako bi se lakse branili od Turaka i sa kojima su se mogli zeniti i udavati,stara,tada kad sam citao 63,a sada vec bar 67 kolena i doseljena iz okoline Jagodine,kada je osnovala naselje.
    2.Nabrajajuci nazive atara,naveli ste povrsinski mnogo manje i beznacajnije,a izostavili u oba pogleda znacajnije Jovanove padine,nazvane po Jovanu Tolicu(oko1820-1889),rodonacelniku grane Jovanovica, najbrojnije u familiji KORDACI.
    Voleo bih da procitam validnije podatke,a ne ovakve falsifikate,da ih ne nazivam pravim imenom!
    Pozdrav!
    Zoran Jovanovic.

    • Милодан

      Само једна словна грешка. Чија? Пишчева или Ваша, не знам:

      Цитат:
      -Корадаци воде порекло из Шумадије. Од њих су:

      -Стојиљковићи, Стојановићи, Јанкулови, Бакалчине, Маринковићи или Јанкови.

      Поздрав!
      Милодан

  2. Јоксим

    Зоране, уместо што неосновано критикујете вредног сарадника портала Милодана, који је верно пренео текст из књиге Јована В. Јовановића, напишите прилог са подацима. Наведите извор где сте нашли да има “63, а сада већ бар 67. колена…”

  3. Јоксим

    Ако се рачуна са колена на колено, испаде да сте стари 2010.година?

  4. Zoran

    Postovani MILODANE,
    Od svih navedenih grana,samo su Marinkovici KORDACI.
    Ovi ostali,za koje ste naveli da su KORDACI,prvi put bi culi da su tog porekla! A,mozda bi se i ljutili?!
    Joksimu,za sad,ne bih nista odgovarao.

    • Милодан

      Зоран!

      Ја Теби верно у претходном коментару цитирах шта у књизи пише. Да ли се поменути родови љуте или не, за мене је потпуно ирелевантно. Ако славе исту славу, што је лако проверити, не би требало бити ништа спорно.
      Дакле, како у књизи пише тако сам и пренео. Да ли је то тачно? Не бих знао рећи.
      Поздравља Те Милодан.

  5. Zoran

    Postovani Milodane,
    Mnogo bi mi vremena i prostora bilo potrebno za sire citiranje,pa cu to uraditi vrlo kratko,a onda Vas uputiti na knjigu i stranice gde to,i mnogo vise,pa i o slavama, mozete procitati.
    Citiram:
    “1.KORDACI
    Kordaci su najstarija doseljenicka familija. Njeni osnivaci nastanili su se u prvoj polovini 18. veka i ziveli su pod turskim ropstvom do kraja svog zivota. Nekoliko generacija njihovih potomaka nastavilo je zivot u ropstvu preko stotinu godina. Zbog toga se smatraju starosedeocima ovog sela….” 1*
    “2.TUTUMPIRCI
    Posle Kordacke, Tutumpirci su najstarija cekminska familija….rodni Krcimir su napustili u pretposlednjoj deceniji 18. veka.” 2*
    “10.GRABINCI
    Grabinci su druga cekminska familija,ciji su se preci doselili iz Krcimira na Suvoj planini…Osnivac familije, Pavle Grbic, napustio je staro ognjiste zbog turskih zlocina prilikom gusenja buna i otpora srpske raje u prvoj polovini 19.veka….” 3*
    Kao sto vidite,prikazao sam Vam i kratku hronologiju njihovog doseljavanja!
    Izvor: BIBLIOTEKA”HRONIKE SELA” br. 329, CEKMIN, autor Borisav S. Dinic.izd. Beograd, 2009.
    1* str. 272
    2* str. 285
    3* str. 360
    Rado bih prihvatio nova validna saznanja,ali jos radije odustao od besplodne polemike,pa nek svako ostane “sa svojim zabludama”.
    Svako dobro!
    Zoran.

    • Милодан

      Зоран!

      Не сумњам да су, са Твоје стране, наведени подаци тачни. Али! Ја сам користио други извор, самим тим могуће су разлике, које немам намеру да оспорвам. Осим тога, немам времена (а ни воље) да трагам за подацима од хронике сваког појединачног села. Јер, не заборави, од свих, од мене, ообјављених око 1500 села, вароши и градова, сваког дана добијем примедбе на објављене текстове, тако да нисам сам у физичкој могућности да “разматрам” (вероватно) оправдане примедбе.
      Због тога предлажем да корекције доставите уредништву Порекла са наводом извора а на њима је да те корекције уграде у постојећи текст. Ја за то немам техничке могућности а ни овлашћења.
      Надам се да си ме разумео шта сам хтео рећи.
      Поздрав!
      Милодан

  6. Zoran

    Nazalost,nisam Te razumeo!
    Jedna je stvar nekriticki se pozivati na neke izvore,a druga cvrsto stajati iza njih,pa zajedno sa drugim,jednako neobavestenim,osporavati necije validnije cinjenice! Kao,taj je pisao? Pa,sta ako je pisao? I,onamo je pisalo ono,pa…
    Ja mogu da razumem da nemate ni vremena ni mogucnosti da sve to proverite: crkvene i skolske knjige,knjige rodjenih,vencanih,umrlih,price najstarijih,ali pre 50 i vise godina,da znate ko koju slavu slavi,zatim da nogom stupnete u te atare,koje tako proizvoljno navodite…ali,ako za to nemate vremena,niti nekog ko ce Vam u tome pomoci,nemojte ni da imate vremena da na sajtu,koji Vam je dostupan dezinformisete.
    Zamislite,aprila 2017. pisete sta se sve,od poljoprivrednih proizvoda,gaji u Cekminu,”a u zadnje vreme sve vise i duvan”?
    Molim Vas,puno je neistina,ali ovo je nebuloza!
    Duvan se u Cekminu ne gaji,da ne pogresim,sigurno vec vise od 30 godina!
    Pozdrav.

    • Милодан

      Зоране!

      Написах ја Теби у једном од претходних коментара ово, цитат:

      -Дакле, како у књизи пише тако сам и пренео. Да ли је то тачно? Не бих знао рећи.

      За добронамерне довољно.

      Поздрав!
      Милодан.