Порекло презимена, село Пискупово (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Пискупово, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прик Порекло становништва села Пискупово, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прик Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Пискупово (Лесковац)

Порекло презимена, село Пискупово (Лесковац)

Порекло становништва села Пискупово, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Пискупово се налази на језерској површи између удолина Градашничке и Орашачке Реке. Изграђено је по махалама које чине групе кућа појединих родова и доста удаљених једне од других, тако да село захвата велики простор иако је по броју домова мало.

Име села.

Не постоји легенда о настанку имена ссела. Реч „пискуп“ по Ђури Даничићу означава епископа. Свакако је у доба српске феудалне државе село Пискупово улазилу лено неког епископа, да је било епископово, како се ондашњим језиком говорило, пискупово. Овај посесив је временом прерастао у име села.

Воде.

Кроз Пискупово пролазе два водена тока. Један се зове Дринска Река. Ова речица извире испод Ступнице и иде у правцу Орашца, од ког села носи назив Орашачка Река. Друга река извире испод Липовице, тече у правцу Градашнице и од истог села носи име Градашничка Река.
У атару села Пискупова има више кладенаца од којих су најважнији: Муставац, Попова Падина, Лазаревац, Трајкина Долина и Нова Кућа.
У селу, и поред што је планинско, има бунара. Бунари као и кладенци више немају ранији значај, јер је село из пет изворишта начинило вововод и увело текућу воду и свако домаћинство.

Земље и шуме.

Атар села Пискупова налази се између села: Градашнице, Орашца, Јарсенова, Ступнице и власотичног села Липовице. Простор је мали и захвата свега 356 хектара, од чега су њиве и баште на 161, воћњаке 8, винограде 11, ливаде 18, пашањаке 4, шуму 137 док је неплодно 17 хектара.
Земља носи ове називе: Њивица, Гагавица, Дел, Бариње, Петров Дол, Смрдан, Говедарско Пландиште, Осоје, Муставац, Муставини Кладенче, Вита Крушка, Попова Падина и Ливаче.

Старине у селу.

На локалитету Латинско Гробље са надгробним споменицима на којима су словни знаци. Ова прича једног мештанина која није проверена на терену.

Постанак села и прошлост.

Села Пискупова нема у сумарном попису са почетка XVI века који су Турци сачинили за сва насеља и напуштена села. Међутим, има су седног села Ступница. Можда је у то време Пискупово било расељено или су га Турци под другим именом пописали.
Име села Ступнице говори да је на том месту био манастирски посед-ступ, што значи да је и ово село или земља на коме је село настало било у саставу духовног властелинства. Можда је овај ступ и оно земљиште на коме је настало Пискупово, припадало истом лицу. У сваком случају и Ступница и Пискупово као сеоско насеље, настали су у време српске феудалне државе.
Локалитет Латинско Гробље говори о постојању античког насеља у овом крају, које је било близу ступничког града, кастела, који је највероватније контролисао саобраћајницу која је овуда пролазила и спајала насеља у Лесковачкој Котлини, Заплању или Душничкој Корутини.
Та саобраћајница је у доба Турака је пролазила кроз Пискупово. Тако је било и после одласка Турака, које је тада било друмско насеље.
Код првог пописа извршеног после ослобађања од Турака и формирања првих општина, Пискупово је имало 15 домаћинстава и припадало је шишавској општини.

Порекло становништва.

Пискупово је 1953. године имало 59 домаћинстава и 357 становника а 1971. године 67 домаћинстава у 321 становника.

Данас у Пискупови живе ови родови:

Гмитровци су непознатог порекла.
Пешинци су непознатог порекла.
Васинци или Ђуринци су непознатог порекла.
Ђокинци су непознатог порекла.
Златковци су непознатог порекла.
Голубовићи су непознатог порекла.
-Ромкиња Ружа удова Милорада је непознатог порекла.

Ови родови су груписани по истоименим махалама.

Занимање становништва.

-На својим оскудним њивама Пискупчовани сеју пшемицу и кукуруз. Осим тога сеју и овас. Дуван производи готово свака кућа. Винограде има скоро свака кућа, али се грожђе узгаја само за сопствене потребе..
Имају шљиве пожеге, белвице и џанарике. Од њих пеку ракију и свако домаћинство испече 200 до 300 литара а некада и више.
Од стоке чувају краве у просеку по две у домаћинству. У целом селу има само три коња. Трактора има пет.
Као допунским занимањем Пискуповчани се баве цигларством. Одлазили су широм земље и правили циглу. Сада се тиме мање баве, орјентисали су се на грађевинарство и друга занимања.
Имају четвороразредну школу са свега 16 полазника. У селу доминирају старачка домаћинства.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top