Порекло презимена, село Орашац (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Орашац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљ Порекло становништва села Орашац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљ Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Орашац (Лесковац)

Порекло презимена, село Орашац (Лесковац)

Порекло становништва села Орашац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Орашац се налази на присојној страни усеклине коју је Орашачка Река издубила у једној од нижих језерских површи, на око 15 километара источно од Лесковца. Та усеклина је све дубља што се иде више на исток а све плића што се прилази Јужној Морави, јер се на истоку земљиште терасасто диже а на азападу опада и најзад претвара у алувијалну раван Јужне Мораве.

Тип села.

Село је, благодарећи свом географском  положају, згуснуто и на једној гомили. По кућама које су од речног корита на дну усеклине подигнуте па навише уз косу падину речне долине, Орашац у извесном подсећа на Бабичко. Посматран из речног корита, као да су му куће назидане једна изнад друге, са малим стрмим двориштима. Главни сеоски сокак провлачи се средином села правца исток – запад, а из овог сокака воде други, мало искошени ради лакшег савлађивања стрмине.

Име села.

И име Орашца је постало по орасима који су урассли и скутнутој долини Орашачке Реке, заклоњени од северних ветрова.

Воде.

Кроз Орашац тече речица која носи име по називу села, Орашачка река. Њене су компоненте Дрнска Река и Бучје. Оне се састају изнад села и теку даље као Орашачка Река.

Од кладенаца је познат онај који носи име Чајкина Долина. У селу има бунара, чија је дубина од 12 до 18 метара. Постоје два водовода; са изворишта у атару Пискупова одвело је воду у своје домове 17 домаћинстава са леве  стране реке а 35 домаћинстава и основна школа са десне стране. Помоћу хидрофора 10-12 домаћинстава воду је увело усвоје домове из својих бунара.

Земље и шуме.

Атар села Орашца обухвата простор од 877 хектара. Од ове површине на њиве и баште пада 434, на воћњаке 12, винограде 28, ливаде 49, пашњаке 40, шуму 256 и неплодно је 58 хектара.

Земља носи ове називе: Чука, Рудиње, Влашке Орнице, Орничје, Селиште, Дубрава, Падина, Чардак,  Дубоки Дол, Доња Каменица, Горња Каменица, Гољак, Ширине, Котлајче, Лусарије, Ливађе, Крнцељ, Саси или Саско, Рудиње, Турске Ливаде, Тепсиче, Крчмарска Долина и Лусарије.

Постанак и прошлост села.

Долина орашачке реке је богата праисторијским налазиштима. На овим просторима од најстаријих времена се одвијао живот. Трагови културе античке Македоније нађени су на локалитету Лусарије. Неистражени локалитет Селиште на коме су налажени зидови града потврђује да је овде некада било римско насеље, према легенди, од 2000 домова укључујући и старо римско гробље. Постоји неистражено старо насеље на локалитету Дулан где су се налазили одломци керамичког посуђа, печене цигле дугуљастог облика, једна метални шиљак, стари новац из времена цара Константина.

У турском сумарном попису насеља у нахији Дубочица са почетка XVI века нема помена села Чучуљева из легенде. Свакако да је постојало било би пописано. У Турском извору забележено је тимарско село Орасница. Не зна се да је то данашњи Орашац.

Пред крај турске владавине Орашац је био почитлучен. Не зна се име последњег господара али се зна да је био ага те да је имао своју воденицу на Орашачкој Реци.

Орашац је после ослобођења плаћао аграрни дуг, некима и принудним путем.

Порекло становништва.

Орашац је ослобођење од Турака затекао са 19 домова и 118 становника. Према попису од 1953. године Орашац је имао 130 домова са 812 становника а 1971. године број домова је био 169 са 743 становника.

У Орашцу живе ови родови:

Непознатог порекла:

Балинци, Качарци, Марјановци, Костинци, Ђорђишинци, Џумарајци, Коцкинци, Ђорини – сродни Коцкинцима, Стевановци, Баба-Јеленинци и Баба-Митинци.

Новоселци су из власотиначког Новог Села.

Савић Цветан је из Липовице.

Гроздановци су из Ступнице.

Пусинци су из Нишког Гара, по казивању Никодија Ранђеловића из овог рода. Никодије тврди да су он и први насељеници Орашца и да им је кућа била поред некадашње цркве у овом селу.

Ђикинци су из Семча.

Соровци су из Драговља.

Занимање становништва.

Земљорадња је основно занимање становника овог села. На грбини језерске површи и на благо нагнутим падинама Орашачке Реке имају њиве на којима узгајају кукуруз и пшеницу. Квалитет земље није довољан за озбиљније приносе. На земљи где је иловача узгајају винограде.

Поврће саде у малим баштама за своје потребе, осим црног и белог лука. Баве се садњом дувана у већим количинама. Воће гаје само по двориштима, највише шљиве и крушке. Имају и јабуке. Од воћа углавном пеку ракију, врло мало га износе на пијацу. Сточарство је стајско. Од стоке гаје овце, којих у селу има око 100 брава – али само четири домаћинства. Од крупне стоке чувају краве. Имају их по две у просеку али неки чувају и по шест музара. Вишак млека дају на откуп. Многи праве сир и продају на лесковачкој пијаци или сталним муштеријама. Имају око 70 радника у фабрикама у Лесковцу. Раде у две смене.

Омладина се школује и оспособљава за разна занимања. Има их и факултетски образованих. Неки су у војсци а има радника и у инострансву, Немачкој, Француској и још неким западно-европским државама.

Имају сеоску библиотеку, пошту, амбуланту, месну канцеларију и сталну аутобуску везу са Лесковцем.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top