Порекло презимена, село Ораовица (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ораовица, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прику Порекло становништва села Ораовица, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прику Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ораовица (Лесковац)

Порекло презимена, село Ораовица (Лесковац)

Порекло становништва села Ораовица, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Ово планинско село је до скоро била само једна махала Црковнице. Подигнуто је на падинама Бабичке Горе. Главни део села је на благо нагнутој језерској тераси. Овде је школа и продавница и сматра се централним делом села. Други део је у правцу Горње Локошнице на нешто нижој тераси испресецаној потоцима. Трећи део је најнижи, близу села Дрћевца, на благо нагнутој падини најниже језерске терасе. Ови делови села или махале насељенис у родовима чија имена и носе: Балинци, Санћилци и Јовинци. Између себе раздвојени су пољем, али су као заселице типа згуснутих дворишта и кућа.

Име села.

Село је добило име по вегетацијским одликама планинским падинама Бабичке Горе на којима се заселило. Ове падине су, у своје време, биле прекривене орасима. Један озираћени део овог земљишта и сада носи име Стара Ора.

Воде.

Подигнута на грбини рида и језерској тераси, Ораовица се нашла између два планинска потока од којих један иде из Големе Њиве а други из Црковнице (Старог Села), али ни један не пролази кроз њу. Домаћинства се се снабдевала водом из бунара а данас из водовода доведеног са изворишта на локалитета Гмитров Кладенац.

Земља, постанак села и прошлост.

Ораовица није формирана као катастарска општина, већ је њена земља у саставу катастарске општине села Црковница. И историја Ораовице је заправо историја Црковнице (Старог Села).

Ваља имати на уму чињеницу да је Старо Село, ембрион Црковнице у најширем смислу, пастирско село и да је Ораовица као сеоско насеље настала преласком не некадашња трла појединих родова услед њиховог размножавања.

Порекло становништва.

Како се у досадашњим пописима ово село водило као заселак-махала Црковнице није могуће пратити демографски развитак села. Међутим, пописом на лицу места зебележени су ови родови Ораовице.

Балинци су досељени из Старог Села а даље порекло им је из Ћустендил Бање.

Ристинци (Ристићи) су из Старог Села.

Шумановци. По некима су насељени из јабланичког села Шуманаа по Летопису цркве локошничке овај род је добио име по томе што су његови преци дуги лутали шумама.

Јованчини су из Старог Села.

Ранђеловци су из Старог Села.

Тарабановци су из Старог Села.

Живковци су из Старог Села.

Санћиловци или Санћилци су пореклом из топличког краја.

Симоновци су из Старог Села, блиски сродници Марковцима.

Белотинци су из Старог Села.

Ценкини су из Старог Села.

Стојковци су из Старог Села.

Занимање становништва.

Овај брдски крај, са често плитким слојем обрадиве земље,коју спира вода, има мало могућности за житарице и кукуруз а погодан је за воћарство и виноградарство, културе које се у овој средини од давнина неговане. Његова земља има услове за развој малинарске и јагодарске културе у коме правцу пољопривреднике овог краја ваља усмеравати. Исто тако његова земљља је погодна за узгој дувана, чиме су иначе и баве.

Ораовчани нису повртари, нити има услова за ову културу.

Сточарство је раније било развијеније. Локалитет  Ограња у атару овог села говори о томе да то место било ограђено за говеда која је чувао сеоски говедар док локалитет Козарник сведочи да је некада овде било масовно гајење коза.

Данас има оваца али не у знатном броју. Домаћинства се са по неколико грла удружују, па стадо чувају и изводе на пашу „по реду“ удружених домаћинстава. Говеда су краве пасмине буша.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top