Порекло презимена, село Номаница (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Номаница, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прику Порекло становништва села Номаница, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прику Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Номаница (Лесковац)

Порекло презимена, село Номаница (Лесковац)

Порекло становништва села Номаница, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Номаница се налази у алувијалној равни Јужне Мораве, на најнижој речној тераси која је, пре подизања одбрамбеног насипа, у добром делу била плављена и нестабилна.

Тип села.

Номаница је село збијеног типа.

Име села.

Не постоји легенда о настанку имена села. Реча НОМАН са лингвистичког становништва чини се да ова реч не припада српском језику, већ је траг, јер има тај призвук, из неког романског језика, латинског или влашког, који је, како је то тврдио Стојан Новаковић, у топоминији и именима места и планина оставио много трагова. Номан долази од латинске речи Нomades-um, што значи номади – пастирски народ. Ако прихватимо ову претпоставку Номаница би могла значити зимовник старих влашких номмада који су Срби прилагодили свом духу говорног језика у Номаницу.

Воде.

Номаница је моравско село и налази се недалеко од западне обале ове главне котлинске текућице.

Благодарећи притиску Јужне Мораве издан је веома блиска па је дубина бунара од 3 до 4 метра испод површине земље. Многа домаћинства су поставила хидранте како би заштитили воду од загађења из ваздуха и површинских вода и, осим тога, увеле текућу воду у своје домове и стаје за стоку. Често има пумпи уместо бунара.

Земље.

Номаница је село са најмањим атаром у Области. Износи само 101 хектар. Од ове површине њиве и баште захватају 57, воћњаци (по двориштима) 2. Виногради један, пашњаци 27 док је неплодно 14 хектара. Ово село нема ливаде и шуме.

Земља носи ове називе: Трњак, Језеро, Калдрма, Двориште, Пруд, Вада и Делнице.

Постанак села и прошлост.

О Номаници нема помена у старим турским изворима, па или тада није постојало, или је зебележено под другим именом. Пред крај турске власти село је било господарско и у почетку је имало свега три куће. Бадиначки господар био је и господар и суседних села – Жижавице, Номанице и Злоћудова. Последњи господар ових села звао се Алија. Од Номаничана је узимао десетеак па је прешао на деветак, што је наљутиле неке мештане и приморао их да се иселе у Мрштане што је натерало господара да се врати на десетак да би се и одсељени вратили. После ослобођења маштани Номанице су плаћали аграрни дуг.

Порекло становништва.

Номаница је пред крај турске власти и на првом попису 1879. године у слободи имала само шест кућа са 58 становника и било најмање село у лесковачком срезу. Према попису из 1953. године оно је имало 39 кућа и 271 становника а 1971. године 57 кућа и 273 становника.

У Номаници живе ови родови:

Гагулци су староседеоци.

Јовинци су староседеоци.

Марковци су староседеоци.

Ово су најстарији родови у селу. То су оне три куће које су некада биле једине у селу.

Илијинци-Бразци (брзи, хитри, радни) су непознатог порекла.

Шишавци су досељени из Шишаве.

Митинци су непознатог порекла.

Михајловци су непознатог порекла.

Тодоровић Чедомир је родом из Стајковца, призећен у роду Митински.

Ликић Криста је из Стајковца, призећен у роду гагулски.

Врањанци су пореклом из околине Врања.

Грашарци су непознатог порекла.

Занимање становништва.

Номаничани су пре свега повртари. Производе паприку, парадајз, купус рани и јесењи. Своје повртарске производе разносе по пијацама широм Србије. Винограда имају мало, само за домаћу употребу. Ракију купују од планинаца. Сеју пшеницу и кукуруз али им то није примарно занимање.

Сточарство је стајско. Гаје од једне до две краве. Коње има свака кућа, служи им за вучу и обраду земље. Неки живе и раде у иностранству

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top