Потомство рашких великих жупана Вукановића у европским владарским породицама Reviewed by Momizat on .   ПИШЕ: др Душко Лопандић Светородна лоза Немањића породица вероватно потиче из породице рашких великих жупана, коју је основао жупан Вукан. Он је са брато   ПИШЕ: др Душко Лопандић Светородна лоза Немањића породица вероватно потиче из породице рашких великих жупана, коју је основао жупан Вукан. Он је са брато Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Душко Лопандић » Потомство рашких великих жупана Вукановића у европским владарским породицама

Потомство рашких великих жупана Вукановића у европским владарским породицама

 

ПИШЕ: др Душко Лопандић

Светородна лоза Немањића породица вероватно потиче из породице рашких великих жупана, коју је основао жупан Вукан. Он је са братом Марком негде око 1080. године завладао Србијом као вазал дукљанског краља Константина Бодина.

Према претпоставци историчара Тибора Живковића (Портрети српских владара, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006) Вукан је био отац жупана Завиде, односно деда Стефана Немање, родоначелника Немањића.

Вукана је око 1112/1115. године наследио његов синовац, велики жупан Урош I чије потомство по женској линији можемо да пратимо све до данас. Велики жупан Урош I је имао више синова и кћери, који су сви играли важну улогу не само у Србији, него и много шире. Три Урошева сина су касније постали велики жупани (Урош II, Деса и Белош). Белош је достигао највише положаје у Угарској, док су две кћерке биле удате за угарског краља (Јелена) и моравског војводу (Марија). Урошеви потомци ће владати Мађарском, Чешком, Моравском, Пољском, руским кнежевинама, а даљим родбинским везама тих владара овај српски владар је постао предак скоро свих владарских породица у Европи…

Урош је, наиме, своју кћерку Јелену удао за будућег угарског краља Белу II Слепог из династије Арпадовића. Јелена је позната историјска личност у Угарској. Након смрти свога мужа 1141. године, била је једно време регент малолетном сину, краљу Гези II. Уз њу је на угарски двор из Рашке дошао и њен брат, Белош, који је постао једна од првих личности Угарске тога доба: дукс и палатин Угарске и бан Хрватске.

прилог 1_001

 

За нашу даљу причу занима нас Јеленино  потомство. Наиме, посредством кћерке Јелене, велики жупан Урош I је постао предак великог броја владајућих породица у Европи Средњег века. То се, наравно, у првом реду односи на саму Угарску, где су Белини и Јеленини директни потомци владали све до 1395 (династије Арпадовића и Анжуа). Краљица Јелена Српска је имала петоро деце, али њено даље потомство потиче само од једног од њих – њеног најстаријег сина, угарског краља Гезе II. Захваљујући свом централном положају и широким везама у Европи, као и бројном женском потомству, Арпадовићи су се у неколико наредних генерација ородили са великим бројем владарских породица. Тако је Гезина старија кћи Елизабета била удата за чешког краља Фридриха Пшемисловића (умро 1189). Потомство овог пара налазимо у низу најзнаменитијих породица тадашњег Немачког царства, укључујући породице Вителсбах (Баварска), Хоенштауфен (Швапска), Хабсбург (Аустрија) и Крањска. Тако је Јеленин потомак у 6. генерацији и последњи представник чувене царске породице Хоенштауфен – Конрад V (Конрадин), краљ Сицилије, који је имао само 16 година, када је погубљен у борбама за наслеђе и о чијој трагичној судбини је написано неколико класичних трагедија (под називом „Конрадин“).

Потомак великог жупана Уроша I, односно Јелене Српске у шестом поколењу је и краљица Каталина Арпадовић, која се око 1270. године удала за српског краља Стефана Драгутина. Њихови портрети се и данас могу видети на фрескама у цркви Светог Архилија у Ариљу.

Деца и унуци (мушки и женски потомци) другог Гезиног сина, угарског краља Беле III, улазе у владајуће породице Бугарске (Асен), Византије (Анђели), Никеје (Ласкарис), Пољске (Пјастовић), Галиције (Рјуриковичи), Тирингије, Хесена и друге. Посебно је значајан брак Белине унуке Јоланде и великог арагонског владара Јакова (Хаиме) I Освајача, из кога потичу владарске породице на Пиринејском полуострву (Арагон, Кастиља и Португалија). Фердинанд и Изабела, владари за чији рачун је Кристофер Колумбо пронашао Америку, такође су потомци великог жупана Уроша I, односно његове кћери Јелене Српске.

Јоландина кћи Изабела удала се 1262. године за француског краља Филипа III Капеа. Из овог брака вуку порекло сви даљи француски владари (породице Капе, Валоа, Анжу, Бурбон и др), а преко њих и енглески суверени из породица Плантагенет (од Едварда III надаље), Јорк, Ланкастер, Тјудор, Стјуарт…Тако су и сви енглески владари из Шекспирових драма о борбама Црвене и Беле руже (породице Ланкастр и Јорк – Ричард II, Ричард III, Хенрих IV, V и VI) такође далеки потомци великог жупана Уроша I Српског.

Велики жупан Урош I је поред Јелене имао још једну кћи – Марију, која се удала у чешку владајућу породицу Пшемисловића. Маријин син Конрад II Ото био је владар Прага и војвода Чешке (која тада још није постала краљевство). Маријина кћи Јелена била је удата за владара Пољске Казимира II Праведног, из владарске породице Пјастовића.

Најзад, и треће Урошево дете – бан Белош, ородио се са једном европском владарском породицом. Његова кћи непознатог имена (руски рукописи тога доба је помињу по надимку „Бановна“) удала се око 1150. године за руског кнеза по имену Владимир Мстиславич, сина кијевског великог кнеза Мстислава Великог. Ради се о првој познатој вези између српске и руске владарске династије. Владимир, Белошев зет, на кратко време је постао кијевски велики кнез (1173. г). Његови потомци су једно време владали удеоном кнежевином Владимир-Волињском (Дорогобушки кнежеви).

У даљим вековима, многобројне брачне везе и мешања владарских и племићких породица учиниле су да данас практично не постоји ни једна породица са познатим родословом за последњих неколико векова, за коју се не може успоставити директна филијација са великим жупаном Урошем I, преко његове кћерке Јелене. При томе, рођачке везе током векова чине да је могуће успоставити на стотине хиљада и више комбинација између Уроша I, као претка и његових данашњих потомака, чланова постојећих владарских породица у Европи.  Тако је на пример, Урош I предак садашњег холандског краља Вилема Александра. Укупан број комбинација – линија од великог жупана Уроша до краља Вилема (тј. начина да се од Уроша, претка у XII веку успостави веза преко различитих познатих потомака до краља Вилема у XXI веку) износи више од једног милиона !

Овде није крај занимљивостима. Један број америчких председника су потомци имиграната који су имали рођачке везе у племићким породицама. И за такве се може утврдити веза са Урошем I, као далеким директним претком. Међу њима су на пример и амерички председници Теодор Рузвелт и Френклин Делано Рузвелт. Пронашли смо такође да се може успоставити и веза између великог руског писца Лава Толстоја и српске жупанске династије – и то посредством једног од предака Лава Толстоја, великог кнеза Михаила Черниговског „Светог“ (живео у XIII веку) , ког су погубили Монголи 1246. године:

Лав Толстој – потомак кнеза Михаила Черниговског „Светог“ као и српског великог жупана Уроша I

Руски писци који су потицали из високих племићких породица, попут Пушкина или Толстоја, имали су међу прецима и велике кнежеве Рјуриковиче. Тако је, на пример, писац „Рата и мира“ гроф Лав Николајевич Толстој, преко мајке, кнегиње Волконске (Марије Николајевне) директни потомак черниговских кнежева из династије Рјуриковича. Наиме кнежеви Волконски потичу од Јурија, кнеза Таруског и Оболенског. Јуриј је био праунук по мушкој линији чувеног черниговског кнеза Михаила Всеволодовича „Светог“. Јурјеви потомци су добили презиме „Волконски“ по имену реке Волконе (Волхонке) око које су имали поседе. У XV веку, породица се поделила на три гране (старију, „другу“ и најмлађу грану). Волконски су играли значајну улогу у историји царске Русије као дворани, војсковође и државници.

Лав Николаевич Толстој је припадао 17. колену у односу на претка Светог Михаила Всеволодовича Черниговског. Толстој је био потомак Рјуриковича и посредством других племићких породица које су се ородиле са грофовима Толстој, попут Трубецких, Горчакова и др.

Имајући у виду да је гроф Толстој потомак Михаила Черниговског, он је тиме такође и  потомак српског великог жупана Уроша I, посредством мајке Михаила Черниговоског – пољске принцезе, односно његових бабе и прабабе.

Михаило Черниговски је у четвртој генерацији потомак жупана Уроша посредством Урошеве кћери Марије, удате у Моравску (кнегиња Знојма). Маријина кћи Јелена била је удата за пољског краља Казимира Праведног (умро 1194), а кћи овог владарског пара (Марија или Анастазија) била је удата за черниговског кнеза Всеволода Свјатославича (умро 1215) – оца Михаила Светог.

ПРИЛОГ: В. НИЖЕ

 

прилог 2_001

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top