Порекло презимена, село Доње Крајинце (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доње Крајинце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу Порекло становништва села Доње Крајинце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Доње Крајинце (Лесковац)

Порекло презимена, село Доње Крајинце (Лесковац)

Порекло становништва села Доње Крајинце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Доње Крајинце, као и сусено село Горње Крајинце, подигнуто је у алувијалној равни Јужне Мораве, на левој обали ове реке, нешто ниже од ушћа реке Власине у Јужну Мораву.

Тип села.

Село је згуснутог типа.

Име села.

По легенди, село је добило ово име по томе што је подигнуто на крајњем делу Лесковачког Поља – „на крај“. Макар колико било прихватљиво ово тумачење речи Крајинце је овде доиста та равница престаје и почиње зона планине која улази у најпространији планински масив овог дела балканског полуострва.

Воде.

За ово село је Јужна Морава његова главна текућица. Али ту је и Власина. Између ове две реке, која се зове Жабар, неприметно отиче танак млаз воде зване Ботуња. Овим потоком отиче вода из Црног Вира, који ништа друго до некадашње дно Власине, која је променила правац на исток оставивши не овом месту велико удубљење које се пуни подземним водама из Власине а отиче Ботуњом, чији је ток дуг око километар те се улива у Власину код њеног ушћа у Јужну Мораву.

У атару села Доњег Крајинца постоји Ђорђин Кладенац. Издан на целом простору овог села је плитка и издашна и врло лако се копају бунари или набијају металне цеви за наводњавање башти и других усева у селу.

Земље и шуме.

Атар села Доњег Крајинца захвата простор од 498 хектара, од које површине њиве и баште 269, виногради 45, ливаде 25, пашњаци 78, шума 48 док је неплодног земљишта 33 хектара.

Земља носи ове називе: Тршевине, Река, Дуваниште, Лабавац, Над Село, Под Село, Селиште, Црвени Брег, Чукар, Ђорђин Кладенац, Гложје, Језеро, Шушица, Жабар, Параспур и Лабавица.

Постанак села и прошлост села.

Крајинце је старо српско село и у време српске средњовековне државе вероватно је било лоцирано на потесу Селиште одакле се преместило због опасности од плављења Јужне Мораве. Неки су се иселили где је сада Доње Крајинце а неки су ишли мало узводно и населили се на месту данашњег Горњег Крајинца. У то време групе кућа су чиниле Горњу и Доњу Махалу села Крајинца. Касније су се ове групе формирале као засебна села и то после деобе два брата господара овог села, Алије и Салије.

Почетком XVI века турски извори помињу Крајинце као тимарско село. Оно је, заједно са селима Златом (Пуста Река), Вељом Главом (Јабланица) и Слатином спадало 1516. године у тимар спахије по имену Хаџи Мустафа.

Први српско попис спроведен 1879. године наводе се Горње и Доње Крајинце као засебна села. До поделе села веровбатно је дошло у првој половини XIX века, можда одмах после реформе турског царства 1839. године.

Порекло становништва.

Одмах после ослобођења Доње Крајинце јеимало 40 кућа. Од тада се непрекидно развија. Према попису из 1953. године у њему је било 116 кућа и 717 становника а 1971. године у њему је било 152 куће и 698 становника.

Данас у сели живе ови родови:

-Јовановци-Валчинци су пореклом из Власотинаца.

-Кукавчани су из села Кукавице-Власотинце.

-Гајдарџици су из Баталоваца.

-Томинци су из Баталоваца.

-Цокини су староседеоци.

-Ценкинци су староседеоци.

-Марковци су из Скрапежа.

-Нешини су из Тогачевца.

-Марјановци су староседеоци.

-Станијинци су староседеоци.

-Врањанци су из околине Врања.

-Миленковци су староседеоци.

-Мицини су из Тулова.

-Шућурови су староседеоци.

-Сотирови су из Орашја.

-Петковци су из Стајковца

Непознатог порекла:

-Шојковци, Ђубанови, Мењинци, Кованџици, Рачковци, Кошаревци, Крстинци, Пејчиновци-Циганчини, Атанасови-Митини, Мурџини, Миткинци и Тошинци.

Занимање становништва.

Основно занимање је земљорадња. Велики су повртари. Производе паприку, парадајз,купус и друге повртарске културе.Своју робу продају широм земље.

Сада се баве и стајским сточарством. Имају у просеку две краве и нешто оваца. Од млека производе сир и продају на лесковачкој пијаци.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top