Порекло презимена, село Доња Слатина (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доња Слатина, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу п Порекло становништва села Доња Слатина, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу п Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Доња Слатина (Лесковац)

Порекло презимена, село Доња Слатина (Лесковац)

Порекло становништва села Доња Слатина, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Доња Слатина се налази на обема обалама Орашачке или Слатинске Реке и то до самог ушћа у Јужну Мораву. Главни део села налази се између Орашачке Реке и пута Лесковац – Орашац, који је о дваја од суседног села Велике Биљанице.

Тип села.

Куће и једног и другог села су подигнуте уза сам пут, па он личи на улицу просечену кроз јединствено насеље. Дворишта и куће су збијене и дају карактеристуку збијеног или гомиластог села.

Воде.

Положај села Доње Слатине је такав да се може сматрати приобалним селом не само Орашачке или Слатинске Реке, већ и Јужне Мораве од чијег корита је одвојено узаном речном прудином и путем Лесковац – Орашац. Издан је плитка па је дубина бунара у свакој кући од 5 до 10 метара. Вода и у бунарима са плитким дном је добра и здрава.

Земље и шуме.

Доња Слатина спада у групу малог броја села ове области чији су атари веома мали. Укупна површина села износи 153 хектара. Од ове површине њиве и баште захватају 90, воћњаци 3, виногради 15, ливада нема, пашњаци 8, шуме 31 и неплодног земљишта 6 хектара.

Земља носи ове називе: Росуља, Црепуљиште, Река, Чвргино, Трлиште, Густа Шума, Саитово, Папртљивица, Зарожњак, Пешина Шума и Параспур.

Постанак села и прошлост.

Доња Слатина је млађе насеље од Горње Слатине и настала је вероватно помештањем неког домаћинства низводном на данашње место села. Пошто турски тефтер из 1516. године помиње село Слатину и манастир пречиста код Слатине, значи да је настајање Доње Слатине уследило у току каснијих векова под турском влашћу. Међутим, Доња Слатина је под Турцима у току XIX века било почитлучено село. По казивању мештана господар села Доња Слатина, пред ослобођење од Турака, звао се Заим. Овај Турчин је настојао да се атар његовог села што више повећа на рачун села Манојловца које је успело да очува своју слободу после реформе турског царства, па је наговарао Доњослатинчане да на силу отму од Манојловца потес звани Рид, који одваја Слатинску Реку од Рајнопољске Реке. Заим је имао два сина који су заједно са оцем учествовала у подстрекивању њихових сељака на насиље према Манојловчанима.

Иначе, Доња Слатина је у доба неолита била насељена. Постоји у низи праисторијских налазишта у Лесковачкој Котлини и такозвана Слатинска група, која указује на тесне везе ове групе са истовременим појавама у Тракији и у области око ушћа Дунава.

Порекло становништва.

Доња Слатина је 1879. године имала 11 домаћинстава. Према попису 1953. године утвршено је да има 46 кућа са 277 становника а 1971. године 57 домаћинстава са 273 становника.

У њој данас живе ови родови:

-Пешнини су досељени из Комарице.

-Међаци су непознатог порекла.

-Стојчини су непознатог порекла.

-Сировички су досељени из непознатог краја.

-Лугарчани су из Јабланичког Лугара.

-Карадаци су из Скопске Црне Горе – Карадага.

-Тачини су из Мрштана.

-Дигарци су непознатог порекла.

-Живкини (Лука Стојановић) су из Мрштана.

-Тутучанци су непознатог порекла.

Занимање становништва.

Земљорадња је главно занимање. Сеју пшеницу, кукуруз, гаје кромпир на терену где су некада узгајали конопљу. Саде и дуван. Воће имају само по двориштима а винограде само за сопствене потребе.

Од стоке свако домаћинство има у просеку две краве млекуље. Због тога поред пашњака имају и детелине са стајску исхраану крава. Производе сир и износе на пијацу у Лесковац.

Млади се углавном опредељују за занате и одлазак из села у урбана места те је из тих разлога број становника 1971. године мањи него 1953. године.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top