Порекло презимена, село Доње Бријање (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доње Бријање, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу п Порекло становништва села Доње Бријање, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу п Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Доње Бријање (Лесковац)

Порекло презимена, село Доње Бријање (Лесковац)

Порекло становништва села Доње Бријање, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Доње Бријање је подигнуто на обалама Пусте Реке, испод завршних повијараца Добре Главе (к. 472 м) у алувијалној равници коју је измоделирала Пуста Река приближавајући се свом првобитном ушћу у Јужну Мораву после отицања лесковачког Језера. Већи део села је на левој обали реке а мањи на десној.

Тип села.

Село је збијеног типа. Подељено је на пет махала по називима родова који у њима живе: Буљинска, Блатарска и Черкез Махала, Биљски Крај и Преко Реке.

Име села.

На локалитету Старо Село било је некада село Бурјан. У селу је била чесма а око воде људи су се често сукобљавали. Да би се лакше снабдевали водом, мештани Бурјана су решили да преместе село ближе Пустој Реци где су, порерд текућице, могли лако доћи до изданске воде копањем бунара. Један део старог села се помести на место где је данас Горње Бријање. У почетку се село звало Горњи и Доњи Бурјан, да би се временом променило у Бријање и тако су се села назвала својим данашњим именом а место на коме је било првобитно насеље Бурјан названо је Старо Село.

Воде.

Главна текућица је Пуста Река. Она протиче кроз село делићи га на два неједнака дела. У атару постоје ови кладенци: Старо Село 1 и 2, Јазбине, Терзијске Ливаде, Лапарски Кладенац из кога истиче Лапарски Поток; Ајдучки Кладенац из кога извире Крушички Поток и Симиново Кладенче.

Осим овога свака кућа има свој бунар а једна трећина домаћинстава користи за вађење бунарске воде хидрофоре. Бунари су дубоку од 5 до 18 нметара.

Земље и шуме.

Атара села Доњег Бријања се простире на 1584 хектара. Њиве и баште захватају површину од 925, воћњаци 9, виногради 31, ливаде 39, пашњаци 66, шума 440 док је неплодно 74 хектара.

Земља носи ове називе: Параспур, Бучало, Блато, Бајир, Ашанско, Јазбине, Дреновачко, Луг, Старо Село,Р, Гуџарница, Крст, Пашин Поток, Терзијске Ливаде, Коњарник, Грци, Илијини Стогови, Лезине, Несретни Шумак, Крстата Пољана, Бунге, Шеталиште, Ћумурнице, Паљевине, Танко Било, Мачкарица, Маџаревина, Лазаревско, Пејчина Појата, Сува Река, Језеро и Липар.

Старине у селу.

Црквиште је окалитет на брду источно од села на падини Добре Главе. То је пропланак усред шуме, на коме се виде зидине старе грађевине око 30 метара у пречнику. Од села је удаљено око километар. Постоји и Римско Гробље не месту Дуљино.

Постанак села и прошлост.

Доње Бријање као сеоско насеље под именом Бурјановце или Бурјане је старо српско село. Налазило се најпре на локалитети Старо Село. Под именом Бурјановце забележено је у турском тефтеру из 1516. године. После реформе турког царства 1839. године село Бурјановце је пороменило дотадашњи статус везирског хаса у вакуфско добро. Није познат стаус овог села пре и после ослобођења од Турака 1877. године, када је већ било измештено из Старог Села на данашње место.

Порекло становништва.

Продирући крајем XVIII и почетком XIX века са југозапада, из правца Гољака и северозапада из правца Коаснице, Арбанаси су допрли до Бурјановца или Бурјана до су били на старом месту, па су из њега јао и осталих српских села, које се помицало ка истоку док су неки бежали у слободну Србију.Тако је Бурјановце постало арбанашко село, али се у њему задржао и известан број Срба, углавном сиротиње. Када је село ослобођено у рату 1877/78 године арбанашко насеље се повукло ка Косову уз Јабланицу а у ове крајеве су се почели насељеватаи Срби, углавном из источних крајева, из планинских  и релативно пренасељених крајева, тако да данас у Доњем Бријању имамо староседелачко и новодошавше српско становништво.

По попису из 1879. године у Бријању било је само три домаћинства. Године 1953. ово село је имало 265 кућа и 1604 станоника а 1971. године 361 кућу и 1682 становника.

Сада у Доњем Бријању живе ови родови:

-Орашани су из власотиначког села Ораха.

-Ђорини су из Знепоља, околина Трна.

-Црнотравци су досељени из Црне Траве.

-Љубићи су из Црне Траве, најпре су дошли у Ивању да би потом два брата дошла у Доње Бријање.

-Дининци су из Крушевице – Власотинце.

-Ицкини (Илићи и Петковићи) су из Бивоља.

-Брдуљци (Ћирићи и Илићи) су из Брдуља,

-Иличини су из околине Власотинца.

-Маскарови су досељени из Крушевице.

-Буљинци су досељени из Крушевице.

-Ничићи су староседеоци.

-Пиринци су староседеоци.

-Мирчинци су из Крушевице.

-Талијанци су из Крушевице.

-Баба-Станојкини су из Крушевице.

-Кобајини су из Иглича – Заплање.

-Билци су из Била – Власотинце према бугарској граници.

-Барбешанци су из Барбеша – Доње Заплање.

-Пећанци су из Пећи – Метохија.

-Вукадиновци (Пејчићи) су из околине Власотинца.

-Врелци (Цветковићи) су из Врела.

-Јанкови су из Крушевице.

-Билци други (Миленковићи) су из Била.

Роми – Цигани:

-Бећировићи су били овде за време Турака.

-Рамићи су непознатог порекла.

-Пауљковићи су овде од времена Турака.

-Кунић Младен је непознатог порекла.

-Османовић Салко је непознатог порекла.

-Денић Станимир је из Стубле.

-Салковић Илија је непознатог порекла.

-Кајтазовићи су непознатог порекла

-Симић Новица је непознатог порекла.

Занимање становништва.

Основно занимање је земљорадња. Сеју пшеницу и кукуруз. Дуван сади око 100 домаћинстава. Винограаде има свака кућа, углавном за сопствене потребе.

Од стоке у селу има око 100 оваца. Краве имају од једне до пет, коња свако десето домаћинство. У селу има 27 трактора. По традицији су печалбари, раде као зидари а у иностранству их има око 100, око половина су жене.

Роми се баве разним пословима; неки су пољопривредници, неки саде дуван. Међу њима има и грађевинских радника, аутомеханичара и аутолимара. Некада су били конопљари. Има их у иностранству. У селу држе једну берберску радњу. Говоре српски а у кући ромски. Сматрају се ерлијама. Славе Крсну славу. Пасуљковићи кажу да су муслимани.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top